среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.08.2010. у 22:00

Политички обојено

Мораторијум на изградњу нуклеарних електрана је уведен у СФР Југославији у оквиру опште политичке акције у свету, чији циљ је био претварање нуклеарне технологије у монопол што мањег броја држава. Код нас је уведен и уз додатни скривени разлог: тиме је спречено започињање изградње друге југословенске (хрватско-словеначке) нуклеарне електране у Превлаци код Загреба. Изградња ове електране била би праћена већим инвестицијама земље извођача радова, па би то било прејако везивно ткиво за очување СФРЈ, чији је распад био увелико планиран. По „лепом српском обичају” моћни људи из Србије нису уважавали никакве стручне аргументе већ су похрлили да прихвате све идеје из „братских република”. Мораторијум је Србија наследила и није га још укинула, иако га Хрватска и Словенија нису задржале. Необична је појава да у Србији постоје стручњаци који се данас залажу за сарадњу са Словенијом и Хрватском у нуклеарним технологијама, а да су истовремено за очување мораторијума. Свакако треба мораторијум укинути, као једно од бесмислених наслеђа бивше југословенске заједнице.

Данас наша јавност још барата подацима и свесно протураним страховима из времена усвајања мораторијума. У међувремену се стање у свету јако изменило. Све јаке земље у развоју интензивно граде нуклеарке и планирају нове, Француска, Јапан и Русија никада нису ни смањивале тај развој, а неке европске земље постепено мењају раније донете одлуке о нуклеаркама (Шведска, Италија, Немачка). САД су своју производњу два комерцијална типа електрана препустиле Јапану, па сада интензивно раде на развоју нових типова реактора за будуће доба, док постепено модификују фантастично моћан бирократски систем и регулативу, који је настао са циљем да појача монопол у власти над нуклеарним технологијама, а сада је велика сметња за покретање развоја. Истовремено је у САД већ уочен велики недостатак нуклеарних стручњака.

У окружењу Србије постоји преко 20 нуклеарних електрана у погону на мање од 500 километара од границе. Србија не може никако остати „ненуклеарно острво”, чак и да никада не развија нуклеарне технологије и не гради нуклеарне електране. Србија тренутно има електричне енергије за низак ниво привреде. Сваки планирани развој захтева нове електране. Хидропотенцијал је редукован на скупе остатке, лигнит ниског квалитета је све теже вадити за постојеће и планиране термоелектране (уз велику деградацију пољопривредног земљишта), а ослањања на веома скупе, нестабилне и неефикасне ветрењаче и соларну енергију се своде на приче за децу сваком иоле озбиљнијом анализом. Већина аргумената у корист некаквих великих и алтернативних енергетских потенцијала у Србији, заснована су на застарелим чињеницама, бројним неаргументованим претпоставкама и изразито „навијачком” (често политизираном) ставу.

Могућност да Србија започне развој своје нуклеарне енергетике кроз регионалну сарадњу и делимично учешће у изградњи нуклеарне електране у Бугарској представља изврсно решење, а тренутак за започињање је вероватно најповољнији. Проценат учешћа је у складу са економским могућностима и омогућава постепено школовање потребних кадрова за неке будуће нуклеарне електране (у некаквој великој инвестицији изградње електране у Србији у будућности, економски моћније земље би „разграбиле” неколико комплетних гарнитура школованих кадрова, па би тај део инвестиције био много скупљи). Те електране могу бити грађене на неким местима у Србији, која се већ више од 30 година истражују, али и не морају бити грађене у Србији.

Нуклеарна енергетика тако би се уклопила у обиман енергетски систем, који је тренутно на најекономичнији начин повезан са Русијом и делимично са Немачком, Француском и Кином. Тренутно на светском тржишту, као алтернатива, постоје само француске нуклеарне електране, које су за нас и скупље и практично би могле да се плате само јако скупим кредитима, без готово икакве шансе да се отплате кроз некакву економску сарадњу у будућности. Нуклеарна енергија се појавила на сцени на ужасан начин и праћена је увек великом дозом политике, којом су све одлуке изразито обојене.

Mр Драгољуб Антић, истраживач у Институту Винча

Коментари6
21f68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Нина Нинић
Добро је да је неко приметио да Институт Винча пропада у задњих 10 година и да се не чује много о томе. Независан развој научне мисли није пожељан у глобализацији. Драган Антић је веома лепо изнео чињенице. Зашто је Србија слепо продужавала са мораторијумом, а СЛовенија и Хрватска не? Веома се лако познају они који немају аргументе — одмах залепе некоме етикету да је ”нуклеарни лобиста”. Управо су они доказ како је лако застрашити некога ко не уме логично да размишља, и како је лако таквима испрати мозак разним пропагандама.
@Borislav Ledinski
Добро јутро, буђење! Изгледа да почиње да се по нешто и примећује.
Borislav Ledinski
U krugu od 500 km od Srbije ja sam uspeo da prebrojim 8 nuklearnih elektrana, ukupno 19 reaktora. Međutim, brojeći elektrane, spotače se na podatak da Hrvatska planira izgradnju nuklearke u istočnoj Slavoniji, blizu granice sa Srbijom.
@Zaraki Kenpach
Zasto se meni cini da vam se ne svidja ovaj clanak? Ja vas stvarno zalim kad pomislim kakve vi probleme imate kad odete u neku samoposlugu a oni tamo imaju gomilu proizvoda koji se vama ne svidjaju. A nece da ih uklone sa rafova da biste se vi bolje osecali. Strasno nehumano. Gde su te price o ljudskim pravima?
ko ce to da plati?
Pre nego sto se uopste razmatra pitanje izgradnje novih energetskih kapaciteta, Srbija mora da odgovori na pitanje ne samo ko ce da plati tu izgradnju nego i na pitanje ko treba da plati rad i odrzavanje postojecih kapaciteta. Srbiji je veliki rasipnik elektricne energije jer je struja jevtina, a cesto se ne mora ni platiti. Izgleda da je i kradja struje manje-vise dozvoljena. Cena struje mora biti komercijalna. Nema nikakvog smisla uporedivati rad jene nuklearne centrale u Srbiji sa nekom u Americi, koja radi vec trideset godina, i koja je otplatila sve kredite, pa sad moze da proizvodi jevtinu struju. Struja iz nuklearne centrale je vrlo skupa sve dok se krediti otplacuju. Meni se cini da se hrana u Srbiji prodaje po gotovo evropskim cenama, i ljdui ne bacaju lako hranu koju kupe. Tako treba da bude i sa elektricnom energijom. Tek onda ima smisla razmisljati o izgradnji novih centrala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља