среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Богатија руда за опоравак Бора

субота, 21.08.2010. у 22:00
Уз помоћ државе изгледнија будућност Фото С. Тодоровић

БорУ недавно откривеном рудном телу „Т”, у „Јами” Борског комбината бакра, ускоро ће почети експлоатација руде у којој има 6,4 одсто бакра, готово 16 пута више него што га просечно има у руди која се тренутно експлоатише у свим рудокопима борске компаније у Бору и Мајданпеку. Процењено је да ће се у наредне две године из овог богатог лежишта, невеликих димензија, добити 15.000 тона бакра што ће Борском комбинату, при садашњој изузетно повољној цени бакра на светском тржишту (око седам хиљада долара за тону), донети добит од близу сто милиона долара. То ће убрзати опоравак ове компаније јер ће добит омогућити да се лакше и брже за економичнију експлоатацију припреме и остала знатно већа рудна лежишта у Бору и Мајданпеку

Министарство рударства и енергетике и званично је одобрило борској компанији да почне експлоатацију, а о томе је челнике комбината у Бору обавестио државни секретар министарства Златко Драгосављевић. Тим поводом директор РТБ „Бор” Благоје Спасковски изјавио је да у рудном телу „Т” има укупно 200.000 тона руде са изузетним садржајем метала.

Експлоатација новог рудног тела и богатије руде у њему омогућиће финансијски борској компанији да најпре на површинском копу рудника „Велики Кривељ” скине већу количину јаловине како би се и ту стигло до богатије руде и дугорочно стабилне производње бакарног концентрата. Већ за три године Борски комбинат би на свим рудокопима и уз финансијску помоћ државе од око 200 милиона евра, усталио годишњу производњу на 65.000 тона бакра, што би било довољно да се подмире потребе нове топионице, почев од 2013. године, када треба да буде завршена њена изградња.

Будућност подземне експлоатације бакра, каже директор Спасковски, тек долази. Из „Јаме” рудари ће се ускоро спустити у велико рудно тело „Борска река”, у коме су утврђене резерве од око милијарду тона руде. Тамо предстоји отварање новог великог рудника за подземну експлоатацију бакра у чијој руди има 0,6 до један одсто бакра. Процењује се да ће рудник моћи  рентабилно да ради наредних 80 до сто година.

С. Тодоровић


Коментари3
0a830
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

James Boban
Vidim da je juce – 25 avgusta 2010. godine tona bakra na Londonskoj berzi metala 7.066,00$ za kes, pre 5 godina tona bakra na istoj berzi je bila na dan 24. avgusta 2005. bila 3.835,00$ za kes, sto govori da je cena bakra za proteklih 5 godina porasla za 3.231,00$ po toni sto je u procentualnom iznosu 84,25% 2010. u odnosu na 2005. godinu. Ako se bude povecala za godinu dana za 25% to znaci da bi sledece godine na danasnji dan cena bakra pri kupovini za kes mogla dostici cenu od oko 8.832,5$. Naravucenije> Da sam ministar energetike i rudarstva izborio bih se da deo novca od privatizacije *Telekoma* se usmeri na rudnike banka i zlata u Boru i Majdanpeku. Sve veci broj ekonomista na Zapadu govori o Bakarnoj valutnoj podlozi. Smatram da sa ulaganjem u modernu topionicu bakra u Boru i sa kupovinu 20-ak dampera bi mogli znacajno da povecamo u narednih godinu dana proizvodnju bakra, a onda na osnovu date vrednosti proizvodnje bakra i drugih obojenih metala ukljucujuci i zlato kao plemeniti materijal mogli da emitujemo novac koji bi imao pokrice. Sa datim novcem bi mogli da pokrenemo privredu Srbije, posebno poljoprivredu, kao komparativnu granu nase privrede.
Inzinjer Franja
Nadam se i bilo bi dobro kad bi Borski rudnik kao firma i Bor kao grad bili finansijcki mocni kao nekad pre 20 ili 30 godina !
Slobodan Radulović
Dobra vest, pod uslovom da ta ruda nije "bogata" još i arsenom, kao što je bilo rudno telo "H", jer postojeća, a verovatno i neka buduća tehnologija prerade ruda bogatih arsenom, nisu podobne za takvu preradu, zbog čega bi prerada takve rude u Boru još više povećala ekološke probleme građana Bora i okoline.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља