понедељак, 25.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:37

Велетржница обара цене воћа и поврћа и до 30 одсто

субота, 21.08.2010. у 22:00
Сувласници са 3.300 евра: стара велетржница у Копенхагену

Да ли је могла да буде избегнута невоља домаћица у Србији да ове јесени не остављају кувани парадајз, ајвар, слатко од купина, барену паприку, џем од шљива, туршију... зато што је воће и поврће веома скупо? Могло је.

Да ли је кило парадајза усред сезоне, почетком августа могло да буде јефтиније од 250 и 300 динара? Могло је.

Да ли је бостан, кад га има највише, могао да буде мање скуп? Могао је.

Све је то могло да је Србија (на пример, у Београду), имала свој „Ранжис“ – париску велетржницу на којој се годишње прометне 10,4 милијарде евра воћа, поврћа, меса и рибе (два годишња буџета државе Србије). Сличне тржишне институције постоје у свим европским земљама: „Меркаса“ у Шпанији, „Слатина-Булгарплод“ у Софији, „Нађбани“ у Будимпешти, „Великопољска Гелда“ у Познању, „Велкотржнице Липенце“ у Прагу, „Интеррегионално тржиште хране“ у Волгограду... Београд је међу последњим европским метрополама без велетржнице, тог важног тржишног механизма који с једне стране даје сигурност малим произвођачима воћа и поврћа, а с друге стране штити све врсте потрошача од такозваних ценовних „пикова“. А управо два таква „пика“ догодила су се пре неки дан – парадајз и бостан драстично су поскупели, а нису морали да је Београд имао велетржницу.– Да она постоји, трговци би много пре сезоне и несташице парадајза отишли у Турску или Македонију и наручили, рецимо, десет хиљада тона чиме би били испеглани тронедељни „ценовни пикови“. Парадајз би поскупео, али не оволико. Уосталом, нико у окружењу није имао тако драстично поскупљење, а ни тронедељни „пикови“ нигде нису забележени. Да смо имали велетржницу за те три недеље цена би била нешто виша, али би остала стабилна. А што се тиче бостана, пометњу су направили улични продавци. Свако ко је имао мали камионет купио је бостан у Руми по 18-20 динара за кило, а онда је заузео тротоаре и раскрснице у Београду у почео да диктира цену. Зараде су биле огромне. Тврдим да су скок цене бостана направили „дивљи“ улични трговци – каже магистар Драган Пушара, директор београдске „Градске пијаце“ и један од најгорљивијих заговорника формирања националне велетржнице у Београду.

Он тврди да се велетржница и складишни капацитети праве да би држава имала умерене цене воћа, поврћа и цвећа, па и меса (до нивоа француске обраде) свих 12 месеци. То је, каже Пушара, посебно важно ако се зна да Београд потроши 65 одсто хране у ринфузи

Kључни корисници велетржница су мали произвођачи воћа, поврћа и цвећа, трговци на велико, увозници и разни други посредници а најважнији купци су мале и средње трговинске радње, трговци за даљи промет на велико и институционални купци (болнице, школе, вртићи, војска). – Ми смо у транзицији изгубили трговце храном у ринфузи. Пре транзиције, вишкове воћа и поврћа откупљивали су комбинати и задруге, а мањи део завршавао је код накупаца и на локалним пијацама. Сада домаћинство које је опредељено да живи од земље и увећава свој посед нема прави канал за продају своје робе трговини. Велетржница је карика која недостаје – каже Пушара, који је са групом експерата у октобру прошле године учествовао у изради студије о београдској велетржници.

Пијаце не могу да „прогутају“ све што сељаци произведу, само 35 одсто пољопривредних производа премеће се преко пијачних тезги, а већина њих „храни“ се робом са Кванташке пијаце. Стручњаци тврде да та пијаца, међутим, није успела да стекне значајнију улогу у развоју продајних тржишних ланаца, нити је обезбедила сервис потрошачима. Промет на београдском „Кванташу“ је мали и уочљиво је да опада у трећем и четвртом кварталу када су заступљени углавном домаћи производи за разлику од првог и другог квартала кад је заступљено увозно воће и поврће. То ствара већ познате „пикове“ цена. – Велетржнице имају значајну улогу у регулисању тржишта. Србија је, на пример, у производњи шаргарепе три пута конкурентнија од Хрватске. Код нас је 15 евро центи килограм шаргарепе кад се вади из земље, а 38 евроценти је у Хрватској. Али, када у новембру дође „пик“ тражње за шаргарепом наша цена, зато што немамо велетржишних капацитета и складишта, лагано прераста цену вађене шаргарепе у Хрватској где иста цена од 38 евроценти остаје скоро читаве године. То је податак који важи у последњих 10 година – каже Пушара.

(/slika2)Постоји више модела тржница. Италијанске су комисионе и у њима произвођач и трговац заједно наступају на тржишту са контролисаном трговачком маржом од 10 одсто. Трговац уговара потребе и од његове умешности зависи како ће проћи обојица. То је модел који се годинама гради на поверењу, али се не препоручује за Србију.– Нама одговара модел тржишно оријентисане велетржнице са произвођачем и трговцем у правном оквиру као што је „Ранжис“. Трговци још могу и да кредитирају произвођаче и да створе кооперантски однос, а то омогућава произвођачу да се развије и повећа производњу – каже Пушара.

Директор београдске „Градске пијаце“ наглашава да је за сваку велетржницу веома важан системски амбијент и наводи пример Хрватске чији је концепт био одличан и због тога привукао огромна средства из претприступних фондова Европске уније и сву потребну консултантску помоћ. Заборављен је, међутим, законски оквир па је загребачка Велетржница постала готово промашена инвестиција.

Заговорници градње велетржнице у Београду предлажу примену хрватског модела по коме би у Београду и Новом Саду биле „продавачице“, а на другим локацијама где је већа понуда него потражња биле би „сакупљачице“ чија је основна функција да сакупљају производе. – Хрватска је узела модел шпанске „Меркасе“, модел јавног власништва. Не треба, међутим, сметнути с ума да приватни део власништва у многим европским велетржницама не чине појединци него задруге, асоцијације, дакле они који траже тржиште, затим општине... Свака српска општина може да закупи 150 квадрата на будућој београдској велетржници и тако постане њен сувласник. Тако ће омогућити произвођачима воћа, поврћа и цвећа да преко трговаца директно пласирају робу у главни град – каже Пушара.

Планери београдске велетржнице залажу се да њени сувласници у старту буду општине и асоцијације произвођача. – Не постоји стратешки партнер као једно правно лице. Стратешки партнер су све општине у Србији, све пољопривредне задруге и асоцијације а у трећем кругу позваћемо пољопривредне произвођаче да буду акционари. Велетржница је веома битна и за оне који већ снабдевају велике трговачке ланце јер им фали кеш, фали им брза наплата – уверава Пушара.

За произвођаче је најважније да им велетржница гарантује да ће добити паре за испоручену робу онако како је дефинисано уговором са трговцима. Ако није задовољан, идуће године и произвођач и трговац могу да мењају партнера. – И количине робе дефинишу се уговором. И то је тај гарантовани откуп. То је та најважнија предност, да произвођач има извесност. Он долази на велетржницу и дугорочно уговара испоруку своје производње – каже Пушара.

Ако трговац не поштује уговор о цени него каже да је данас цена на велетржници пала испод договора онда произвођач има право да се наплати из трговчевог депозита који стоји у „клиринг хаусу“. Дакле, трговац не сме да спусти цену која је унапред договорена, велетржница и постоји да би штитила произвођаче од „пикова“.

Рачунице прављене за студију београдске велетржнице показују да велетржница за крајњег потрошача значи нижу цену до 30 процената и бољи квалитет воћа и поврћа.

Доминантни купци на велетржницама су правна лица: малопродајне фирме и јавне установе – вртићи, болнице, војска, полиција... На велетржници се формира берза хране, сваки дан постоји средња цена (као курс валуте) за одређени квалитет. Тако јавне установе тог дана могу да купе по тој цени а да не фингирају тендере што доноси велике уштеде. Купци могу и да наручују унапред, практично да „хеџују“.

Сви трговци на велетржници имају сву робу. Ако, на пример, један трговац добије поруџбину од неког вртића (који је видео на интернету цену и квалитет робе коју жели да наручи) који тражи више врста воћа и поврћа а тај трговац нема све то у свом асортиману, он одлази код другог трговца и од њега узима робу. Одмах му даје интерни берзански налог са роком доспећа плаћања и тај налог одлази у „клиринг хаус“ велетржнице.

Пре него што трговац први пут уђе на велетржницу, он полаже депозит од (рецимо) 50.000 евра. Ако другом трговцу од кога је узео робу да би је испоручио вртићу продужи рок плаћања, тај други трговац има право да се наплати из депозита трговца који касни са плаћањем. Кад један трговац потроши свој депозит, дужан је да га обнови или се аутоматски искључује са велетржнице.

Постоји и део који се односи на уговорне обавезе – велетржница води рачуна да нема неплаћених рачуна према добављачима. Она је гарант да ће сваки произвођач воћа и поврћа добити свој новац. Уколико трговац касни или не плати, менаџмент велетржнице плаћа из депозита трговаца оштећене произвођаче. То се постиже тако што при сваком уговору који се закључи, дупликат иде у „клиринг хаус“ и онда менаџери велетржнице лако виде колика су укупна доспећа трговаца по роковима плаћања произвођачима.

План је да београдска велетржница почне да ради са 150 трговаца, да би касније тај број нарастао за још 100. Прва хала од 10.000 квадрата за воће и поврће почеће да се гради средином јануара и биће спремна за сезону парадајза. Добијена је локацијска дозвола, а велетржница ће се градити фазно на локацији Кванташа. Постојећа пијаца је на пет хектара, „Градске пијаце“ закупиле су још једну парцелу од седам хектара и добиле од града Београда 12,3 хектара. Тако је формирана локација од 18,4 хектара. Већ на пролеће биће направљена хала од пет хиљада квадрата за цвећаре, то је растући бизнис. Преко Кванташа годишње прође 150.000 тона робе, а пројекција је да на велетржници прође милион тона робе годишње. Већ следеће године могла би да се направи хала с нових 10.000 квадрата. „Једна хала кошта милион евра, то су никакве паре. Нема ту луксуза. И радићемо помало, да не погрешимо. Сада имамо пара на рачуну Градске пијаце да направимо десет таквих објеката“, каже директор овог предузећа. Он сматра да би на велетржници могло да се у првој години рада промеће од 10 до 15 одсто више робе него на Кванташу.

Нико се не заноси да ће велетржница у Београду брзо постати међу водећима у Европи. Ипак се, као на узор, гледа париски „Ранжис“. Тамо на 280 хектара срећно ради 10.000 људи и годишње зарађује 10,4 милијарди евра.

Миша Бркић

-----------------------------------------------------------

Велика политичка неслога

На констатацију да је ово пројекат београдске велетржнице и питање шта је интерес Србије, директор београдске „Градске пијаце“ каже:– Пројекат би имао много више шансе за успех кад би био национални, а да би то постао иза њега мора да стане влада. Хоћу да кажем да нема политичке воље за нешто што је интерес државе. А интерес државе је да има велетржницу чије је 51 одсто власник држава и контролише је преко Министарства пољопривреде.

Ми, нажалост имамо велику политичку неслогу кад је реч о велетржници у Новом Саду. Ја сам их све позвао да направимо национално предузеће, сви имамо капитал, да имамо удела и да подједнако делимо успех и ризик. Нови Сад је то подржао, али је одбио да уђе у тај пројекат и најавио да ће да ради сам.

Из Ниша и Врања моле да радимо заједно.

-----------------------------------------------------------

Копенхаген

(/slika3)Велетржница у Копенхагену је занимљива из више разлога: због историје, мењања локације и структуре власништва.

Пре четири године управни одбор, односно 126 компанија-чланица, одлучило је да прода стари део комплекса велетржнице саграђен 1958. године. Главни разлог за овакву одлуку био је недостатак простора за развој и недостатак пара за неопходну модернизацију посла а постојала је и опасност да градски оци Копенхагена забране приступ тешким камионима у тај део града.

Зато је јуна 2007. године потписан споразум Велетржнице и конзорцијума који чине дански инвеститор Хофман Ејендом и глобална приватна фирма „Карлајл“. Конзорцијум је добио простор од 16 хектара за развој највеће велетржнице за храну и цвеће у северној Европи. Иако ће нова велетржница бити завршена 2012. године на површини од 220.000 квадрата, већ сада су бројне фирме потписале уговоре о закупу пословног простора.

Комплетна инвестиција кошта 25 милиона евра, а сви који желе да своју робу продају на овој велетржници морају да купе акције у вредности од око 3.300 евра. Тако онда закупци постају сувласници велетржнице. Они ће обезбедити око 20 милиона евра за инвестицију, а Конзорцијум нешто више од пет милиона евра.

----------------------------------------------------------------------

Кар­лов угао

. Шта ће нам ма­мут­ске тр­жни­це кад ће и по­тро­ша­чи уско­ро из­у­мре­ти.

. Нај­ве­ћа тр­жни­ца је скуп­шти­на, са­мо је ква­ли­тет ро­бе ни­зак.

. Ср­би­ји не тре­ба тр­жни­ца од игле до ло­ко­мо­ти­ве. Мла­ди су већ на игла­ма а по­след­њи воз нам је по­бе­гао.

. Стран­ке би тре­ба­ло да отво­ре ве­ли­ки тр­жни цен­тар. За от­куп гла­со­ва.

. За­вод за за­по­шља­ва­ње је нај­ве­ћа пи­ја­ца ро­бо­ва.

Дра­гу­тин Ми­нић


Коментари4
2adb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kole Dj
Odlicna ideja, lepo zvuci rec - veletrznica. Zasto da koristimo ime pijaca, koje je ustaljeno u nasem narodu odavno. Veletrznica - bas je fensi, a sigurno su i cene bolje nego na pijaci. I lepse je kupovati nego na pijaci, pih.
Vreme Srpska centralna poljoprivredna banka
Evo jos jednog pored bezbroj ostalih razloga da se poljoprivreda uvede u platni promet. Osnivanjem Cenrtalne poljoprivredne banke u Srbiji preko koje bi isao sav promet u poljoprivredi, bilo da je rec o proizvodjacima u poljoprivredi, opreme I hemije ili o kupcima ili o investitorima. Onda bi se postiglo mnogo vise kada je rec o proizvodnji, plasmanu I kvalitetu poljoprivrednih proizvoda. Zaposlili bi mlade i perspektivne ljude. Dobili bi jednu savremenu i modernu poljoprivredu. Sta onda cekamo?
Јован С. Илић
Тржиште и тржница. Дајте напокон уредите то наше тржиште, море. Сви нас черупају почев од оних накупаца и прекупаца из Црне Горе који су се разлетели, рецимо по Ваљевском крају, долазе чак и Барском пругом, да би купили сир, кајмак, ракију.. па до оних из Хрватске који купују жито, сунцокрет, соју па и поврће, па до ових домаћих који такође ремете тржиште. Све ово као да не виде инспекције и финанци, а што је још и горе, и влада се прави да не види, или незна да види. Мислим да су велетржнице добра ствар.
Schwabenland Adam
U Frankfurtu/M, u Stuttgartu postoje veletrznice, to su gradovi sa oko 570-700 000 stanovnika, znaci daleko ispod dva miliona. Slicno je i sa ostalim drzavama EZ. Nije toliko vazan broj stanovnika koliko privredna potencija grada. Na tim veletrznicama nema poljoprivrednika proizvodjaca, nalaze se samo preprodavci robe koji robu prodaju za svoj racun i rizik. Privatni kupci nemaju pristupa veletrznicama.Najveci kupac u Rungisu je Velika Britanija.Interesantno je da se odpaci iz Rungisa seckaju i sluze kao gorivo za toplanu koja opsluzuje i Rungis i aerodrom u blizini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Како до јефтиније пијаце
Како до јефтиније пијаце
Како до јефтиније пијаце
Како до јефтиније пијаце

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља