уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:22

Породични грбови поново у моди

субота, 21.08.2010. у 22:00
Драгомир Ацовић Фото Танјуг

Ако за почетак знате да поседовање породичног грба није само привилегија племића, већ и „обичних” грађана, као и да велики број људи и данас региструје своје породичне грбове, можда ће вас заинтересовати понуда неколико специјализованих фирми које нуде израду породичног грба. Број оних који су кренули овим путем и пожелели да својој породици оставе трајно обележје последњих година расте, па и у Српско хералдичко друштво, које се, између осталог, бави регистрацијом нових грбова, стиже повећан број захтева. Драгомир Ацовић, почасни председник друштва, каже да су пориви да се изради породични грб различити.

– Много људи прилази целој ствари у светлу тога да смо као земља, као народ, остали без икакве традиције, нас ништа не повезује ни узајамно ни у оквиру породице, па грб посматрају као неку врсту вертикале око које би могли да окупе бар сопствену породицу. Затим, неки људи себе виде као некога ко је или својим даром, срећом, приликама, дошао у ситуацију да постане родоначелник. Не да брише своје претке, него да постаје неко ко је породицу унапредио, издигао је из једног статуса и једног стања, и пребацио у неко друго стање и види себе у извесном смислу као родоначелника једне нове линије и жели да потврди тај факат тако што ће оставити не само своју фотографију и паре, него и један трајан симбол који ће окупљати његове потомке. Има људи који сматрају да је то добра идеја, да то има естетског и симболичког, па и филозофског оправдања. Постоје, наравно, и они који желе да профитирају представљајући се лажно или зато што њихова огромна сујета захтева да се то на неки начин визуелно изрази – наводи Ацовић.

(/slika2)

Хералдичка комисија која одлучује о регистрацији грба руководи се прописаним стандардима и правилима. Садржај, међусобни однос фигура у грбу и боје три су ствари које сваки грб мора да дефинише и када се оне једном утврде непроменљиве су, а грб постаје заштићени знак, у овом случају, једне породице. Није реткост, међутим, да захтев за регистрацију буде одбијен.

– Обично је разлог да у том грбу има нешто што или већ постоји или је у нескладу са општим хералдичким нормама или садржи неку врсту претензије која се не може бранити. Рецимо, садржи неки елемент који сугерише да је носилац племић. На пример, то су коронети, круне или тип шлема. Постоје шлемови који се по традицији сматрају да припадају племићким породицама. Не прихватамо ни покровац или плашт шлема, не прихватамо да он може бити пурпуран и постављен хермелином јер то је владарска ознака. Обичан грађанин, колико год био драгоцен, вредан, паметан, нема смисла да стави тако нешто у грб јер је то претензија која не стоји и целу причу доводи до циркуса. Или, на пример, не можете ви као појединац, као породица, ставити у свој грб нешто што припада држави или општој традицији. Не можете да ставите двоглавог белог орла или крст са оцилима. Јесте то грб српске државе и српске нације, али нисте ви сами по себи представник ни нације ни државе – објашњава Ацовић.

Дешава се, међутим, да они којима Српско хералдичко друштво одбије да региструје грб то учине у некој другој земљи.

– Врло популарна места за регистрацију грбова су Јужноафричка Република и Зимбабве. Они имају добро уходан тај систем и све се врло једноставно ради имејлом – каже Ацовић.

Српско хералдичко друштво својевремено је урадило и процену броја српских племићких породица и дошло до бројке од око 2.000, што је, како истиче Ацовић, висок проценат у односу на број становника. Данас је тешко говорити о броју њихових наследника – неки знају за племићко порекло своје породице, али је много више оних који о томе немају никаква сазнања.

– Највећи број људи представљају лажни потомци. Наиме, људи немају тачно сазнање о томе шта уопште значи бити племић и шта значи имати грб и чему то служи уопште. Због тога су склони да чим виде негде или чују да постоји неки грб и да је он припадао тој и тој породици, а они се исто тако презивају, помисле: „Па, то мора бити да смо ми”. То наравно апсолутно није тачно јер су код нас фиксна презимена релативно касно усвојена, тек негде око средине 19. века. Пре тога, свака наредна генерација презивала се према имену оца – наводи Ацовић.

Наследницима српским племићких породица породични грб је најчешће једино што им је данас преостало од некадашњег племства. Наш саговорник објашњава да они ретко поседују вреднију породичну архиву, а што се тиче имовине она је готово у потпуности изгубљена.

– Једна од најстаријих аутентичних племићких породица у Србији данас је породица Стратимировић. Највећи број породица је добило племство у 18. или у 19. веку. Захваљујући томе што је наша историја таква каква је, велики број тих племићких породица је имало чланове који су, рецимо, у Првом светском рату били на супротној страни. Први човек који је са аустријским трупама прешао преко Дрине и ушао у Србију је био Србин и то племић, човек који је окупирао Херцеговину у име Аустроугарске је био Србин племић. После тог искуства, када је дошло до уједињења, племство је генерално међу Србима било схватано више као знак да сте припадали непријатељима. Друго, српско племство је имало једну врло нездраву карактеристику а то је да су били врло анационални. Сматрали су да је много социјално пожељније представљати се као да припадате већинском народу. Драматичан случај је Шандор Петефи који је био Александар Петровић, из српске племићке породице, а који је говорио да је Мађар и да су му Мађари ближи од Срба – каже Ацовић.

Јелена Чалија


Коментари13
fd80e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Laskaris Teodor
Grb je, u vecini slucajeva, povezan sa plemstvom i visim stalezom. Grbove su ranije imala i razna zanatlijska i esnafska udruzenja, a imaju ih i danas, kao i lekarska drustva i sl. Porodicni grb je u Evropi uvek bio znak da se radi o plemickom rodu..E sad, do plemstva se naravno dolazilo na razlicite nacine i kroz istoriju je bilo novog i starog plemstva..Staro je sticalo plemstvo rodjenjem a novo uvek zaslugama i naravno novcem i postajalo starije sa prolaskom godina (ako se naravno porodica odrzi u tim krugovima). Porodicni grb bi uvek morao da ima neko znacenje usko vezano za tu porodicu - ako je neko bio kraljev psar ili stitonosa to bi bio neki stilizovani pas, stit i sl ako je neka porodica zivela na obali reke ili mora bile bi to ribe ili skoljke ili neko mitolosko bice vodenog sveta itd....u svakom slucaju nesto sa cime se porodica identifikuje i sto je od sutinskog znacaja za njene pocetke ili uspon ka moci i bogatstvu. U nasoj heraldickoj tradiciji to jedva da je slucaj
Schwabenland Adam
@ Tvrtko, gospodine jeste, samo titule i grbovi se nisu dobijali za brojenje muva u vazduhu. To se dobijalo za zasluge, prema tome ti su ljudi ucinili nesto korisno, za zemlju, za vladara, izuzetaka njih koji su to dobili za lepe oci je isto tako bilo ali manjina.
Jovanka Bojovic
Mnogo je nasih ljudi koji su u Prvom svetskom ratu odlikovani najvecim odlikovanjima i nisu postali plemici samo zato sto smo se ujedinili sa Hrvatima i Slovencima koji su bili na neprijateljskoj strani.Tako nasim oficirima koji su ispoljili neverovatnu hrabrost u Prvom svetskom ratu nije priznato pravo na plemicku titulu.Ja znam porodicu ciji je deda dobio sva najveca odlikovanja u tom ratu,sve sto se moglo dobiti,od cega na primer tri zlatne medalje za hrabrost "Obilic",orden Belog orla sa ukrstenim macevima,Orden Jugoslovenske krune,Orden Svetog Save i jos nekoliko drugih ordena da sada ne nabrajam,a nikakvo priznanje posle rata taj covek nije dobio.A bio je veoma ugledna licnost, visoki oficir,nikada nije pogazio zakletvu datu Kralju i otadzbini sto znaci da nije pristupio Brozovoj JNA i zasto se sada takvim porodicama ne prizna pravo na plemicku titulu,pod uslovom da imaju original ukaze Kralja o dodeli odlikovanja.Takvim ljudima su se u drugim zemljama dodeljivale plemicke titule
Kosta D
Potomci Nemanjica su porodice Orlovic, Damjanovic itd. Srpsko plemstvo je nesvesno svog porekla, a uzgred je izdalo casne pretke, ukratko zaborav, bar za sada.
Твртко .
Грб, знамење ... па то може бити било шта и може представљати било кога и било шта. Шта значи уопште ГРБ --- симболична представа нечега што обично не одговара СУШТИНИ? Надам се да господин Ацовић неће замерити што на овакав начин представљам хералдику - али - зар то није тако? Грб је, само, графички симбол и има вредност као што има вредност, рецимо, неки знак који представља неку робну марку. То је све - условно речено - маркетинг. Да ли ћеш да имаш породични грб или нећеш - то зависи од твог приступа "породичном маркетингу" ... Мислим - ерго - :-) То може бити и корисно и некорисно ... и лепо и ружно, и дискретно и претенциозно ... зависи од човека и његовог виђења себе и света око себе. А код нас - како то обично бива - онај ко мисли да му следује да треба да има грб тај је много много претенциозан... и онда читаву ствар чини још апсурднијом. Просто - покондирано...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља