понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:53

Сећање на кујунџије, јорганџије и винклере

уторак, 24.08.2010. у 22:00
Експонати са изложбе старих заната у Етнографском музеју у Београду Фото З. Анастасијевић

Индустријализација, увоз јефтине робе из Кине, порез на додату вредност, фискалне касе, али и промена укуса купаца потиснули су старе занате. Нове генерације скоро да не знају ни шта производе грнчари, казанџије, кујунџије, јорганџије... Овакво стање ствари разлог је због кога су Етнографски музеј у Београду и Министарство трговине и услуга још у децембру прошле године покренули пројекат подршке очувању и унапређењу старих заната. Тим поводом, данас ће у просторијама поменутог музеја бити постављена национална изложба старих заната у Србији.
– До 14. септембра кустоси ће представљати по један занат, а занатлије које смо изабрали путем јавног конкурса демонстрираће своја умећа. Врло је важно да штитимо старе занате, чак је и Унеско препознао да су они културна баштина – објаснила је за „Политику” Весна Душковић, заменица директора Етнолошког музеја.
По речима Ранка Баришића, саветника музеја, сви који се баве старим занатима требало би да буду ослобођени пореза на додату вредност.
– Тежак положај ових занатлија поправила би и могућност да сировине набављају по нижим ценама, да они који немају властити простор могу да га повољније изнајме... Пре свега тога држава мора да онемогући увоз јефтине робе са истока – нагласио је Баришић и као пример заната који је поклекао под навалом кинеске робе навео је обућаре. Људи ће, тврди наш саговорник, радије купити нов пар ципела за 500 динара него што ће толико дати обућару да оправи старе – каже Баришић.
Производња електромотора, по речима нашег саговорника, у историју је сместила винклере. Нови мотори су сада толико јефтини да нико не жели да их поправља. А због такве праксе, као још једна негативна последица, јављају се загађења – рекао је Баришић, који ће током ове музејске поставке представити грнчарство, опанчарство, четкарство и јорганџилук.
Очување и обнављање старих заната подстакло би, поред очувања културног и историјског наслеђа, и запошљавање. Данас могу опстати углавном услужни занати, као што су фризери, бербери... док је са производним ситуација тежа.
– Укус потрошача се изменио. На пример емајлирано посуђе сменило је глинено, а опанке, који су при том много здравији, замениле су патике – казао је Баришић.
Марина Илеш, из Новог Сада, власница радионице за израду производа од меда, 24 године је радила као тон-мајстор у радију Нови Сад, да би пре деценију почела да израђује лицидерска срца и медењаке.
Њене производе наручују углавном сувенирнице из Сремских Карловаца и Земуна, али некада добије и поруџбину за сватове.
– Да се само тиме бавим не бих могла да покријем трошкове, пошто су порези заиста велики, а још нисам успела да региструјем радионицу као продавницу старог заната – објашњава Марина Илеш, којој ово није породично наслеђе, већ је израду лицидерских срца и медењака учила кроз бројне курсеве, углавном у Мађарској.
В. Дугалић


Коментари9
ed1e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

oRUKovac RUK
Namera solidna, realizacija katastrofalna. Pomislio bi covek da je i drzava Srbija konacno resila da uradi nesto po pitanju ocuvanja starih zanata, makar da pocne, jer svi u okruzenju su daleko ispred u toj raboti. Kad ono, izlozba, a na izlozbi, uz cast par izuzetaka, parada kica. I ministar koji je otvarajuci izlozbu svoj govor usmerio na zaradu i samo zaradu. Ne kazem, zanati po svojoj definiciji i treba da zaradjuju, ali ovde govorimo o zanatima koji su prepoznati kao dragoceni u smislu ocuvanja tradicije, samim tim i dela identiteta, a koji su u medjuvremenu postali manje potrebni, samim tim i manje profitni. Ali ne, ministru i drzavi srbiji je iskljucivo do zarade, sada i odmah. Sto takodje nije nemoguca misija, ali pod uslovom da se prvo malo nesto ULOZI. Ne treba izmisljati toplu vodu, sistem tzv "ljudskih riznica" funkcionise u mnogo drzava. Samo je malo truda i znanja potrebno. I manje pohlepe.
Slobodan iz Beča
Da bi zanatlija prodao svoju robu ista mora da ima jednu vrlo važnu osobinu, a to je: DA JE NEKOME POTREBNA.
Јован С. Илић
Ко укида старе занате укида традицију а ко нема традицију и нема неку нарочиту вредност. У задње време све више се ради на укидању традиције што ће нас скупо коштати!
slobodni strelac
@Violeta Bogdanović | 26.08.2010. 05:50 --- ja sam inženjer elektrotehnike i ne znam šta je vikler/vinkler. Da to nije servis za prematanje namotaja elektromotora? Znate li Vi? Također, toliko turcizama u ovom tekstu kao da čitam Dnevni Avaz na Baščaršiji, a ne Politiku.
sv-NS 2010
Jel može sa bar nešto manje turcizama? Pa kao da čitam sarajevski Avaz, a ne srpsku Politiku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља