субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:41

Банке излазе из кризе

среда, 25.08.2010. у 22:00
Банке по европским стандардима: Небојша Савић

У првој половини ове године, у поређењу са истим периодом лане, пословне банке у Србији оствариле су профит од 15,4 милијарди динара (146,6 милиона евра). Добитак банака у посматраном раздобљу је 76 одсто већи у поређењу са 8,7 милијарди динара укњижених у првом полугођу 2009. године. Од 34 пословне банке – 22 су за пола ове године оствариле профит од 17,7 милиона динара, а 12 је забележило губитак од 2,3 милијарди динара. 
Коментари наведених података су различити. За један део економске јавности они су најава да банке, као део привреде, почињу да излазе из кризе, што је добро за целокупну српску економију. Други, међутим, у њима виде још један доказ повлашћености финансијског сектора у Србији који не дели судбину привреде, већ од ње профитира. 
Аналитичари портала „Каматица” закључују да је поређење пословних резултата банака у 2008. и 2009. години указивало да су и оне платиле цех светске економске кризе, док поређење показатеља њиховог пословања из прве половине 2009. и 2010. године казује да су најгори део кризе оставиле иза себе. Још нису достигле резултате из 2008, али су на добром путу да их до краја године чак и надмаше.
Верољуб Дугалић, генерални секретар удружења банака Србије, каже да има знакова побољшања, а ако они делују импозантно, то је само због тога што се упоређују са прошлогодишњом ниском базом.
На другој страни, стање српске привреде (као партнера банака) једва да наговештава знаке опоравка, а њено стање озбиљно брине и банкаре.
Неликвидност српске привреде расте из године у годину, показују недавно саопштени подаци Агенције за привредне регистре, а на то посебно утиче њихова све већа задуженост. Кредитне обавезе расту, а све је мања покривеност позајмљеног капитала сопственим средствима предузећа. Док је претходних година на сваки динар зајма долазило око 80 пара капитала предузећа, сада је та покривеност нешто већа од 60 пара, а кредити чине четвртину укупних извора финансирања предузећа. И то упркос настојањима државе да субвенцијом банкарских камата олакшају привреди да дође до обртних средстава и мало даха.
Професор Небојша Савић сматра да нема ничег лошег у томе што банкарски сектор боље стоји од привреде, јер је усвојио европске стандарде пословања.
– Није реч о енормном повећању банкарског профита, колико о смањењу прошлогодишњег високог губитка банкарског сектора – сматра Савић. – Наш финансијски сектор је само преживео кризу са мање последица него у другим развијеним земљама. Банке су располагале високим капиталом о односу на обим пословања, двоструко већим него у другим земљама, а и политика централне банке била је доста конзервативна.
Савић подсећа да банке управљају туђим парама, које морају паметно да улажу. Њихова је обавеза да сачувају реалну вредност повереног им новца од инфлације и курсних разлика, и да га врате депонентима (домаћим или страним) са каматом.
Истраживачи портала „Каматица” сматрају да од бољег пословања банака у овој години може бити вајде и за привреду и за становништво. Првенствено у могућем побољшавању услова за одобравање кредита и смањење каматних стопа на кредите, који би се могли ускоро појавити као реакција банака на смањење ризика у земљи и стабилизације економске ситуације.
Александар Микавица


Коментари5
eb376
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

obrad s.
Banke kod nas bile u krizi, smešno i besmisleno. Koliko je preduzeća imalo povećanje dobiti u ovoj godini i koliko, a koliko je otišlo u stečaj, otpustilo radnika, koliko ih ima račun u blokadi i dugovanja. Razlog povećanja dobiti banaka je u ogromnim kamatama i ostalim marifetlucima i skrivenim i neskrivenim sitnim i krupnim lopovlucima kojima su gradjani i firme izloženi u kontaktu sa bankama a sve pod ingerencijom narodne banke i svih institucija koje bi morale da reaguju. Tim istim mehanizmom zaštite od banaka omogućilo bi se oživljavanje privrednoproizvodne delatnosti, ekonomski razvoj i povećanje standarda.
Bianca Bianca
Nemoguce je komentirati na clanak. Baza diskusije je iskrivljenja do tolike mjere, da je moguce samo da se cudimo. Na koji nacin banke potvrdjuju svoju odgovornost? Nije uopce istina da banke isklucivo vode brigu o kapitalu drugih, i da su na taj nacin pozvane na odgovornost. Banke u stvari "stvaraju" novac kroz kredite, jer za svaki ulozeni "stvarni" dinar, posudjuju mnogostruko vise. Njihova "profitabilnost" je rezultat strukturalnih regulativnih promjena koje su "popravile" stvarnu sliku. U skladu sa istovjetnim zapadnim inovacijama. Piramide u bondovima rastu, a realne ekonimije stagniraju u Evropi i US, sa izuzetkom Njemacke. Moze IMF kapital privremeno spasiti ovaj bankrsko/birokratski komplex, ali bez ekonomske baze --- samo je pitanje vremena. Da li ce taj balon postepeno izgubiti zrak, ili ce eksplodirati, o tome se moze spekulirati. Kao i o sudbini Njemacko-EU odnosa.
Šandor Ambruš
...gospodo ekonom.-finans. stručnjaci, pa zar podatak da su banke u prvoj polivini ove godine, ostvarile za 76% veći profit, nego u istom periodu prošle godine, Vama ne govori o postojanju "neke"neravnoteže u radu banaka u posmatranim periodama...ili su izveštaji o posl. rezultat. bili "frizirani"...ovo još jasnije izgleda, ako se ima u vidu poslovne rezultate srpske privrede u posmatranim periodama....pa vljda, privredni i finansisjki sektori ne mogu poslovati bez međusobnog uticaja...takođe, kada se posmatra realni standard stabovništva Srbije u posmatranim periodama, a još više, izraziti znaci najave drastičnog pada standarda stanovništva Srbije u drugoj poovini godine....pa, standard stanovništva je povezan sa poslov.rezultat. privrede...iz ove trojnosti, uzročno-posledičnih, iskaču samo banke...bilo bi bolje da umesto površne, dajete dubinsku uzročno posledičnu vezu poslovn. rezult. privred. i finans. sektora u Srbiji, a iz toga će se formirati istina o realnom stand.stanovništva.
stojan nenadović
Argentina je bila u krizi goroj nego što je ova u Grčkoj. Bankrotirala je 2001. godine i počela da otpisuje kredite kao što to radi Kina, i počela da se razvija kao Kina. Sada to preporučuje Grčkoj. Pošto je Srbija strateški partner Kine ima razloga i opravdanja da radi isto što radi Kina.
Lune Lunetic
Zasto *vajdu* kad moze konkretno..? ------------------------------------------------- Kina ima za 45% manje cene nego ostali svet. To znači da Kina otpisuje 45% svojih kredita i pretvara ih u poklon, te tako ti krediti ne opterćuju kineske cene. Pored toga Kina ima malu razliku između bruto i neto zarada , što znači da Kina umesto poreza koristi nekreditni novac. Kina je već industrijski najjača država na svetu. Porezi koji se ne vraćaju, zovu se non-performing loans, a to su najlošiji zajmovi, nenaplativi dugovi koji se ne vraćaju, brišu se iz evidencije i pretvaraju u poklon. To su najlošiji krediti za Rokfelere i Rotšilde, ali ne za Kinesku vladu, koja grade svoju zemlju, poklanjajući novac svom stanovništvu. Tako može svako da radi, ako ima nezavisnost i suverenitet svoje zemlje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља