среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:24
Из угла психолога

У Адамовом и Евином костиму

Некима јако тешко пада шетња плажом у купаћем костиму. Други, пак, слободно излажу своје тело погледима других. Од чега то зависи?
субота, 28.08.2010. у 22:00
Натуристи на Јадрану

Многи стидљиво посматрају своје обнажено тело чак и када су сами у соби, док га други слободно показују и у јавности. То је зато што свако има лични однос према показивању сопственог тела, објашњава филозоф Микела Марцано, ауторка књиге „Речник тела“. Уколико у породици нису постојали табуи у вези са нагошћу, није необично видети мајку и ћерку наге у купатилу или брата како у Адамовом костиму истрчава испод туша и одлази у своју собу. Ако је, пак, особа васпитавана да тело треба покривати, она ће се и два пута закључати у купатилу.

„Сви смо ми под мањим или већим утицајем онога што савремено доба намеће као прихватљив физички изглед. Гледајући тела невероватне мршавости која украшавају насловне странице часописа и рекламне паное, несвесно се прихватају наметнути естетски критеријуми. Тела ’обичних смртника’ дефинитивно не одговарају савременим нормама лепоте“, додаје Марцано. Па и када се добро осећамо у сопственој кожи, поређење је неизбежно, завршава филозофкиња.

Неосетљиви на друге

Па ипак, иако 58 одсто жена није задовољно својим телом а 87 одсто би радо променило неке детаље, чак 95 одсто прихвата да се скине пред партнером. Већина жена је дакле свесна да нису пропорције бокова и груди те које буде жељу. „Нудизам по себи никако не асоцира на еротику и секс”, објашњава француски психотерапеут и сексолог Ален Ерил. Оно што буди еротску жељу јесте начин на који се тело представља, као и емоција. Одатле и пресудни утицај прве љубави на тело. Први мушкарац који жену види нагу, доживи је као лепу и то јој саопшти, ослонац је њеног животног самопоуздања, будући да сопствену лепоту сагледавамо у очима других.

Тело које имамо не мора бити онакво каквим га ми доживљавамо и чију слику „шаљемо“ другима, додаје психотерапеут. Опседнути идејом да све очи прате на плажи лелујање наших масних наслага (стварних или умишљених), наравно да нећемо ни у једном тренутку помислити да нам је коса дивна или ход грациозан. Себе не можемо видети с леђа, осмотрити наше покрете и утисак који остављамо. Најбољи пример за то је нелагодност која настаје када себе гледамо на видео снимку. Па ипак, јако је тешко да се не замислимо и не видимо у очима других.

„Људско биће које нико не гледа губи сопствени идентитет”, објашњава Ерил. Неке особе делују као да су потпуно „оперисане“ и ослобођене од погледа других, као даме које слободно шетају без горњег дела купаћег костима, неке и без доњег, а многе од њих нису у цвету младости. Али, иако понекад пожелимо да постанемо „невидљиви“ да бисмо као од мајке рођени уживали у купању и сунчању, волимо такође да пробудимо радозналост и поштовање околине.

Последњих година суочавамо се са новим феноменом да кћерке „ослобођених” мајки не откривају груди. Бројке показују да су у Западној Европи жене старости од 50 до 64 године мање стидљиве од девојака од 18 до 24 године. Личне слободе за које су се многи борили седамдесетих година прошлог века сада су ограничене модним диктатом и „стајлингом“ који обавезује на плажи. С друге стране, интензивна и неограничена експлоатација женског тела, која се граничи са порнографијом, навела је младе да се дистанцирају од таквог приказивања. Претерана егзибиција их спречава да изразе оно што их најбоље обележава – њихову женственост. „У очима многих данашњих девојака јавно откривање груди је једнако губитку сопствене вредности“, објашњава Микела Марцано.

Слично, иначе, сматра и Јоланта Бак, специјалиста за друштвене тенденције: „Генерација младих од 15 до 30 година живи у претерано сексуализованом окружењу. Стид се јавља као отпор на друштвене притиске. Кћерке које гледају мајку како на плажи поносно шета голе груди може да изазове лични отпор према голотињи, јер је сексуалност мајке нешто о чему оне не желе ништа да знају“.

Похотни погледи

Није, међутим, нагост бестидна и срамна, већ поглед другог, тврди Марцано. Доказ је да нас неки погледи „скенирају“ и „свлаче” иако смо обучени од главе до пете. Стид се у тим случајевима јавља као брана од погледа који нам не прија.

Пример да се чиста нагост разликује од сексуалности је нудизам. „На нудистичкој плажи потпуно је нормално бити го и нико не зури у остале нудисте. То је као да смо сви обучени у сопствену кожу“, каже Францускиња Мари Џо, једна од пола милиона нудиста у Француској, и додаје: „Потпуно разумем да људима који нису натуристи то може засметати. Ја лично, кад идем са синовима на плажу, облачим костим“.

 Веома је важно да свако установи сопствене норме које су у складу са профилом личности. Највећи изазов савременог доба је оградити се од погледа других, комшије, путника у аутобусу, младића и девојака у кафићима и слободно изразити своју личност. Са костимом или без њега, најбитније је добро се осећати.

-----------------------------------------------

Презир према телу

Код старих Грка одећа се облачила само у посебним приликама, а у другим активностима, посебно у спортским, они су били наги. У свим каснијим епохама било је етничких група чији су чланови, позивајући се на старе Грке, били наги (и прогањани). И данас има много народа у регији реке Амазон у Бразилу где читаве етничке заједнице живе сасвим откривеног тела, као и у Северној Африци и у Аустралији.

Тело, наго или одевено, било је и предмет мржње не само у нашој хришћанској цивилизацији, већ још пре 2500 година из времена дуалистичких религија Персије и Ирана, да би тек почетком 20. века људи према њему постали толерантнији. Овај обрт приписује се протестантским земљама, пре свега Енглеској, Немачкој, где се развио покрет са посебном идеологијом „телесности”.

--------------------------------------------------- 

Нудисти и натуристи

Познаваоци прилика у свету „голаћа” разликују нудизам од натуризма. Први су особе које се купају и сунчају наге, а натуристи су они који заступају и одређени поглед на свет. Они се залажу за живот у складу с природом, вегетаријански се хране, ангажују се на чувању природне средине од загађења. Нудизам, међутим, може да има и политички утицај када се наго тело користи као протест против религијских и политичких стега, конформизма или да би се скренула пажња на хуманитарне проблеме и потребу за заштитом животиња. Рецимо, у Великој Британији позната је светска трка „голаћа” на бициклима која је била преплављена еколошким паролама.

Данас се несексуални нудизам толерише у већини европских земаља, наравно ако није на јавним местима, а ко жели да осети чари природе на свом телу, може то да учини и у све популарнијим нудистичким шетњама по планинама.

У католичким земљама овакав повратак природи није баш омиљен, па ипак Француска је изградила читаве комплексе нудистичких плажа још 1934. године, и то на азурноплавој обали и Атлантику, али су легализоване тек 1969. године. На њима се купа и сунча два милиона натуриста и нудиста из северних земаља, па је љубав према природности и нагости још јача, будући да је „благословљена“ и великим профитом.

------------------------------------------------------ 

Све зависи од културе

Код многих европских народа нудизам се и данас повезује са егзибиционизмом и воајеризмом, нарочито у Пољској и земљама европског југа. Према речима француског психолога и филозофа проф. др Марка Алена, стид је повезан са осећањем срамоте од других. Као друштвена категорија, он се културолошки и географски мењао кроз историју, па су у различитим временима и срединама стид изазивали други делови тела. Тако се у неким народима сматрало великом срамотом показивати – косу. Ипак, код већине народа срамотно је показивати гениталије и груди, али има и оних код којих се скривају уши, чланци на стопалима... У појединим источним земљама већа је срамота показивати уста него полне органе!

------------------------------------------------------- 

Најпознатији натуристи

Међу „амбасадорима натуризма“ је највише оних којима професија налаже да имају лепо тело и слободније понашање, па су ту, рецимо, глумци (Ани Жирардо, Ванеса Парадис, Хелен Мирен, Ема Томсон, Викторија Абрил, Бред Пит, Брус Вилис, Дерил Хана, Дру Баримор, Хју Џекмен, Метју Меконахи, Колин Фарел, Јуан Мекгрегор, Ума Турман) топ модели (Кејт Мос, Ел Мекфирсон и Фемке Јансен), спортисткиње (Нађа Команечи и Катарина Вит), певачи (Аланис Морисет, Ерос Рамацоти) али има и политичара (премијер Италије Силвио Берлускони). Натуриста је био и славни режисер Алфред Хичкок.

Вера Бошковић


Коментари0
d36c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља