петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:45

Добри људи у злим временима

петак, 27.08.2010. у 22:00
Борис Малагурски

Има тек 22 године, а већ би могао да стекне епитет „српски Мајкл Мур”, бар према начину на који прави своје документарце. Борис Малагурски, пореклом из Суботице, који последњих пет година живи у Ванкуверу, Канада, где студира режију, снимио је филм „Тежина ланаца”, чија је премијера планирана у октобру. Његов документарац, у којем су забележени интервјуи са низом америчких званичника, српских, хрватских и словеначких интелектуалаца и новинара, бави се распадом Југославије, са тезом да је рат диригован директно из Вашингтона и уз помоћ западних сила.

У оквиру свог истраживачког подухвата Малагурски у филму открива поверљива документа која потврђују да су постојале закулисне радње које су довеле до крвавог распада Југославије. Млади режисер се појављује и у улози наратора и паралелно преноси причу о обичним људима, који су остали добри у злим временима.

Документарац покушава да баци другачије светло на корен сукоба на Балкану и за многе људе, који су прихватили званичну поделу на добре и лоше момке у Југославији, може да буде прилично горка пилула.

Према речима Бориса Малагурског, идеју за филм добио је на Међународном филмском фестивалу у источном Сарајеву, где је са успехом приказан његов први филм, „Косово: можете ли да замислите?”, који је овај режисерски вундеркинд снимио са 20 година.

– Филм „Косово: можете ли да замислите?” снимио сам одмах после проглашења независности Косова. Отишао сам на Косово уз помоћ принцезе Линде Карађорђевић, која ме је повезала са ирском дипломаткињом Мери Волш. Волшова и један званичник Унмика, Џон Хоторн, помогли су ми у стварању филма, који говори о правима Срба и неалбанаца на Косову – објашњава Борис Малагурски.

Млади режисер је за свој први документарац добио сребрну палму на филмском фестивалу у месту Розарита, у Мексику. Уследило је и гостовање у источном Сарајеву, где је Борис упознао Јездимира Милошевића, члана хуманитарне организације „Мировна акција”.

– Милошевић ми је показао снимак из села Врбарје код Сокоца, у којем су пре рата заједно живели Срби и Муслимани. Иако нису морали, муслимани су одлучили да напусте село, а камера је забележила како су се Срби и муслимани растајали у сузама – говори Малагурски.

Малагурски је тада одлучио да сними филм који ће приказати позитивне приче из балканског сукоба, пре свега западној публици, која може да наведе злочине који су се догодили на територији СФРЈ, али не и позитивна, хумана дела која су се такође догађала у рату.

– У филму је интервјуисан и Раде из Требиња, отац Срђана Алексића, удовица Јосипа Кира, Јадранка Рајхл-Кир, као и Весна Левар, удовица Милана Левара из Госпића – каже Малагурски.

Док је стварао филм, Малагурски је схватио да комплексну балканску причу мора да стави у шири контекст, уколико жели да она буде разумљива просечном западном гледаоцу. А када је већ загризао озбиљну причу, није могао назад.

– Ступио сам у контакт са Луисом Мекензијем, бившим командантом УН, Џејмсом Бисетом, бившим амбасадором Канаде у Београду, новинаром Скотом Тејлором, економистом Мишелом Чошудовским. Хтео сам да чујем другачију анализу улоге запада у рату – каже Малагурски.

Истраживачки посао се исплатио, каже млади режисер, а његови саговорници су га упутили на неколико занимљивих докумената, који су представљени у филму. Један документ из 1984. године са потписом Роналда Регана, по Малагурском, сведочи о томе да је главна мета западних сила била југословенска економија.

– Дошао сам и до закона који је касније уследио, у новембру 1990. године, у којем пише да се Југославији укида сва помоћ, а да ће републике које се одлуче за независност добити новчану помоћ – преноси Малагурски.

Малагурски каже да филм, између осталог, објашњава и зашто је Алија Изетбеговић повукао свој потпис са Лисабонског споразума, који је предвиђао поделу Босне по принципима националне кантонизације. Трагајући за саговорницима, Малагурски је обишао америчке градове Колумбус, Дејтон, Њујорк и Вашингтон, посетио је Београд и Приштину. Разговарао је и са Џорџом Кенијем, бившим званичником Стејт департмента.

– Кренуо сам од позитивне приче која се проширила. Једна од основних порука филма је та да хероји рата нису корумпирани политичари и ратни профитери, него обични људи, који су остали велики и добри у нехуманим временима. Филм доказује и да је подручје Сфрј колонизовано економски, војно и политички – закључује Борис Малагурски.

Позамашан рад на филму „Тежина ланаца” наш саговорник је завршио са скромним буџетом од 20.000 долара, а новац је махом прикупљен од малих донација добрих људи из дијаспоре. Највише новца прикупио је Бранислав Грбовић из Перта, који је, каже Малагурски, самоиницијативно организовао добротворне вечери, а премијера филма биће у том аустралијском граду. Први филм Бориса Малагурског „Косово: можете ли да замислите?” се преко ТВ канала „Russia Today” тренутно емитује у 60 земаља света.

С. Стаменковић

-----------------------------------------------------------

Саговорници са свих страна

Поред америчких званичника и стручњака, у филму се као саговорници појављују и Владе Дивац, Веран Матић, Бранислав Лечић, затим бивши словеначки министар за економију Јоже Менцингер, бивши кандидат за председника Хрватске Марко Францишковић, режисер Џорџ Богданић, новинар Џон Боснић, члан Београдског синдиката Бошко Ћирковић, историчар Срђа Трифковић, чланови бенда Дубиоза колектив Армин Бушатлић и Ведран Мујагић и многи други.


Коментари11
8b8dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Natasa Timic
Kako sam ozbiljni jugonostalgičar film mi se automatski dopada. Osim toga od 1986.g. tj dve godine pre rođenja autora filma počela sam kategorički da odbijam Coca-Colu i sve ostale simbole instant američke kulture. Unapred mi je njihov način bio sumnjiv, kao i reakcije našeg življa koje je velikim koracima gazilo u plitkost potrošačkog društva. Sve se to svodi na iracionalni nivo moje intuicije, pošto sam za politiku pre raspada zemlje bila apsolutno nezainteresovana. Na iracionalni nivo intuicije svodi se i moje kategoričko odbijanje da gledam atrakciju voznog parka vojne aviacije Bosne, 1990.g. "jer su ti avioni stvoreni radi ubijanja ljudi". Moram da napomenem da je moj "genotip" srpski, "fenotip" slovenački, a sebe smatram Jugoslovenkom, oduvek i zauvek. Znači u potpunosti se slažem sa tezom ekonomskog kolonijalizma i odavno sam ubeđena da je isti u velikoj meri razlog za raspad zemlje. Takođe se apsolutno slažem da nijedna strana nije nevina i da je Srbija prvo izgubila medijski rat, a tek posle sve ostalo. Ali ozbiljno zameram filmu pompozni medijski duh sa velikom dozom površnosti i definitivno prosrpskim stavom - deklamovana "neutralnost" nije realna. Imala sam pretke i u četnicima i u partizanima, tako da se na neki način osećam pozvanom da budem "neutralna". Partizani nisu bili cveće, ali su četnici definitivno bili velikosrpski nacionaliste iako su u početku "hteli samo da brane otadžbinu" - prikazivanje istih isključivo u pozitivnom kontekstu filmu značajno oduzima vrednost. Da bi za mene ovaj film imao bolji kvalitet trebala bi mu jedna cela dimenzija, a to je: odakle je moguće da se uprkos velikoj ljubavi braća međusobno zavade i poubijaju? Kakva je to ljubav između braće da se može manipulacijom tako lako preokrenuti u svoju suprotnost i kakvi smo svi mi ljudi, ako takva manipulacija može da uspe? Tojest gde je naša (srpska, hrvatska, slovenačka, bosanska, albanska...) odgovornost ako smo dozvolili da se sve to desi? Zar to ne znači d
Sky Strider
Film sam upravo pogledao,i mogu reci da je vrlo objektivan. Lepo je prikazano stanje stvari,bez fola. Zao mi je sto decko ne dobija vecu podrsku,i sto film nema toliku popularnost kakva je potrebna da bi se nesto promenilo,nekada...
Које Куде
Управо сам одгледао филм. Феноменалан је. У много наврата сам био на ивици суза...
slavica milošević
Ima nas mnogo još uvek opstajemo u zlim vremenima koja na želost ne prolazeUnutrašnja energija nas drži u zdravom razumu i na zdravim nogama. za sada je naša energija pojedinačna ali treba da se ujedini. i anrtikuliše
film film
Pogledao sam "kosovo da li mozete da zamislite" - dobar je. Nadam se da je "tezina lanca" jos bolji. Svaka cast reditelju i ljudima koji su mu pomogli. Takvo umetnici su potrebni nasoj i svetskoj kulturi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља