субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 29.08.2010. у 22:00

Србија разговара: Постоји ли поверење између пацијената и лекара

Милица Николић-Урошевић и Бранка Стаменковић

Сукоб између ујака двогодишње девојчице и лекарке у Ургентном центру поново је отворио питања колико су пољуљани односи између пацијената и здравствених радника и да ли се изгубљено поверење може вратити. На ово питање одговор су покушале да дају Бранка Стаменковић, писац блога, корисник здравствених услуга, позната као иницијатор грађанске иницијативе „Мајка храброст”, и др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине у београдском Дому здравља „Врачар” и потпредседник Синдиката лекара и фармацеута Србије.

Политика: Колико недавни сукоб у Ургентном центру говори о дубоко поремећеним односима између лекара и пацијената?

Милица Николић-Урошевић: Пре три, четири године из Министарства здравља је покренута кампања „Права пацијената“. Проблем је што наш народ не чита онако како је то написано, него су многи то прочитали као: „Туците вашег доктора”.

Бранка Стаменковић: Не слажем се с тим. Кампању „Права пацијената” сам доживела као помак набоље, али бих се сложила да је све остало на папиру.

Николић-Урошевић: У већини случајева тај однос је добар, али се разликује зависно од нивоа здравствене заштите. Основи проблем у нашем здравству због кога је дошло до поремећаја поверења је обезвређивање звања и знања доктора од стране Министарства здравља. Унижени смо овом платом. То даје право пацијентима и њиховим пратиоцима да на нама искаљују свој бес.

Политика: Да ли су пратиоци девојчице имали право да присуствују реанимацији у Ургентном центру?

Николић-Урошевић: Ако се радило о интензивној нези, где је заштита од инфекције најважнија, апсолутно није било места ни за кога другог осим лекара.

Стаменковић: Питање је зашто мајка инсистира да буде у соби за реанимацију када деценијама уназад никоме није то падало на памет. Нагађам да нема поверења.

Николић-Урошевић: Али, она није здравствени радник.

Стаменковић: Она је родитељ. Била сам у педијатријској болници у Фиренци где је родитељ поред детета све време, улази с њим у операциону салу, док се не успава. Када заврше операцију, родитељ улази да буде с дететом у тренутку буђења. Нико од нас деценијама раније, па ни данас, не устаје ујутру из кревета и не каже: „Немам шта да радим, идем мало у ургентни центар да бијем докторе”.

Николић-Урошевић: Деценијама је било проблема, али се није причало. У последње време, захваљујући медијима, највећи криминалци који силују малолетнице означавају се иницијалима, а доктори пуним именом и презименом, чак се објављују и фотографије.

Стаменковић: Нису криви медији, него информатичко доба.

Политика: Да ли су учестали напади на лекаре довољан разлог да се тражи статус службеног лица за занимање лекара?

Николић-Урошевић: Инсистирамо да се најбрже могуће донесу измене или допуне Кривичног закона које би свако дело напада на медицинско особље у току рада квалификовало као тешко кривично дело и било у надлежности јавног правобраниоца.

Стаменковић: Лекари никако не могу добити статус службеног лица. И без статуса, пацијенти се осећају обесправљено и беспомоћно. Већ имамо осећај да лекари имају стравичну моћ у својим рукама. Не само да одлучују о животу и смрти, него постоји једна општа перцепција да ако имаш паре да потплатиш – живећеш, ако немаш – нећеш.

Николић-Урошевић: Ја то не прихватам.

Политика:Да ли се лекари осећају беспомоћно и обесправљено?

Николић-Урошевић: Обесправљени смо и немоћни са свим захтевима које нам држава намеће, а немамо заштитника наших права. Знање, информација јесте моћ, али се питам зашто се нико не жали на приватнике.

Стаменковић: Ја идем и код приватног и код државног лекара. Немам примедбе на приватне лекаре. Када сам одвела дете с температуром код приватника, преглед је трајао 45 минута.

Николић-Урошевић: Дајте нам више времена за достојанствени преглед пацијента. Није проблем време, него непоштовање. Свако мисли да може да наснапада.

Политика: Шта пацијент треба да уради ако га лекар из чиста мира назове погрдним именом?

Николић-Урошевић:Постоји заштитник права пацијената, па свако може да напише шта је доктор лоше учинио.У сваком случају, не треба доктора да туче.

Стаменковић:Заштитници права пацијената служе само за украс.Пацијент неможе ништа да уради.

Политика: Да ли постоји начин да се поврати поверење на релацији пацијент лекар?

Николић-Урошевић: Тако ће бити док држава буде одржавала садашње стање јер је најлакше када се заваде ове две стране. Имам утисак да је министарство заузело такав став да би оправдало бесмислено мале плате доктора. Права пацијената стоје на папиру и никако не могу да се остваре.

Политика: Значи, повећање минутаже за преглед пацијента би бар делимично решило проблем?

Николић-Урошевић: То сигурно значи више времена за пацијента коме бисмо могли све да објаснимо. То би био почетак.

Стаменковић: Да бисте повратили поверење, ви морате да се отворите. Ако ја хоћу да будем поред мог детета и да гледам шта му ви радите, морате да ме пустите да будем поред детета. Ако ја тражим протокол од неке здравствене установе, они мени морају да дају тај протокол.

Николић-Урошевић: Имате право на то.

Стаменковић: Али, то се не дешава. Постоји затворен систем и отпор према томе.

Николић-Урошевић: Закон је регулисао и обавезе пацијента, а не само право.

Политика: Да ли је примерено да се лекари осећају као богови. Да ли се ви осећате као бог?

Николић-Урошевић: Не, ја се осећам као рудар, а не као бог. Од почетка до краја, тако сам плаћена, тако сам третирана.

Политика: Да ли можда сматрате да су пацијенти понекад превише захтевни или траже своја права?

Николић-Урошевић: Захтевни пацијенти су само онда када стигну од приватног доктора, с гомилом препоручене терапије, са 12, 13 лекова које бих ја, пошто радим на општој медицини, требало да пропишем. Ја кажем: „Извините, али ја нисам писар приватног доктора који успут није ставио ни свој печат”.

Стаменковић: Пацијенти су превише обавештени. Ако немате времена да ми одговорите на сва моја питања, ја прихватам да немате времена и да треба да вам дају више времена.

Николић-Урошевић: Треба вама да дају више времена, а не нама. То нам је заједнички интерес. Дајте да се лекари баве медицином, пацијентима, односном према пацијенту, а не да гледају и да куцају у компјутер.

Политика: Шта је основни разлог да долази не само до вербалних сукоба, већ и до насилних аката између пацијената и лекара?

Николић-Урошевић: Ја мислим да је основни разлог што имамо велики утицај извештаја приватних доктора који нису обавестили пацијента шта се од лекова пише на рецепт, шта колико кошта, шта треба да уради, коме треба да се јави.

Стаменковић: Разлог је недостатак јасних правила, писаних протокола. Нико није одговарао за грешку.

Николић-Урошевић: Ми инсистирамо на протоколима лечења, то нам је заједнички интерес.

Политика: Мислите да су се људи у Ургентном центру потукли јер није било писаних правила?

Николић-Урошевић: Не, већ због тога што је неко био бахат.

Стаменковић: Већина лекара је добра, али више него у другим струкама међу лекарима има бахатих и арогантних.

Николић-Урошевић: Ја се не слажем. Ја не причам о истим бахатостима. Ја овде не причам чак ни о мајци, већ о рођаку. Причам о бахатости људи који долазе, пратилаца, не о бахатости доктора.

Стаменковић: Реците ми да ли је ово бахато понашање. Доведем дете од шест месеци на редован ултразвучни преглед кукова. Улазим у ординацију, лекарка не каже ни добар дан, прегледа дете и оде ка вратима, изговарајући: „Контрола за шест месеци”. Ја се усудим да кажем: „Да ли је све у реду?”. Она каже: „Јесте”. Ја питам: „А зашто онда контрола за шест месеци?”. У том тренутку се она претвара у аждају која бљује ватру у каже: „Па ако ћете тако да се понашате, мајка, не морате уопште више да га доводите. У ствари, најбоље да га више и не доводите”. И излази. Ја у том тренутку крећем за њом да јој свашта кажем. Она би на моје речи одговорила не знам чиме и дошло би до туче. Ко је ту био бахат: она или ја?

Николић-Урошевић: Ја то не бих назвала бахатошћу. Бахатост је нешто друго, да вас је назвала свакаквим именима. То је недостатак комуникације.

Стаменковић: Зар то није ускраћивање информације на коју ја имам право?

Николић-Урошевић: Слажем се. Али, није бахатост. Лекар треба да се научи да не ускраћује информације.

Стаменковић: А ви не можете да схватите да се ја у тој ситуацији осећам беспомоћно и обесправљено. Шта ја могу да урадим у таквој ситуацији?

Николић-Урошевић: У сваком случају не да нападнете доктора. Комуникација је двосмерна улица. Ви стално очекујете од нас да будемо стално насмејани.

Стаменковић: Наравно, ја вас плаћам за то.

Николић-Урошевић: Извините, молим вас, ово је кључна реченица. Колико ова држава плаћа лекаре? Најчешћа реченица коју нам кажу је: „Ја вас плаћам”. Ко ме плаћа да стално будем на ивици да будем претучена, малтретирана, да будем називана разним именима у својој ординацији? Ако вам лекарка није рекла добар дан то је одраз неваспитања, а не безобразлука.

Стаменковић: И онда ја са тим што ми је нажврљала дођем кући и почнем да „гуглам“ по Интернету, пошто ми она није дала информацију.

Николић-Урошевић: Како вам није дала? Рекла вам је да је све у реду. И да дођете за шест месеци.

Стаменковић: Али, није ми рекла зашто да дођем поново за шест месеци.

Николић-Урошевић: Не можете да кажете ни да је бахата, ни да је безобразна. И ја имам можда неке коментаре на своје колеге, али је чињеница да не можемо појединачним случајевима да карактеришемо све људе.

Стаменковић: То је само пример како се неповерење рађа.

Николић-Урошевић: Информација мора да постоји и ја се потпуно слажем с вама. Морамо да научимо лекаре да преносе информације.

Стаменковић: Ко треба да учи лекаре о томе да ли раде погрешно, ја не знам, ако треба ми ћемо и да вас бијемо да вас мотивишемо.

Николић-Урошевић: Немојте да нас бијете јер то тек није у реду. Управо због тога ћемо да тражимо допуну Кривичног закона. Закон мора прво да регулише шта је лекарска грешка, па протоколе лечења што ће штитити и нас и вас.

Стаменковић: Ако добијете статус службеног лица ја више нећу моћи да вас гледам као лекаре већ ћу вас гледати као полицајце.

Николић-Урошевић: Ми зато и не тражимо статус службеног лица као полицајци, већ тражимо допуну Кривичног закона.

Стаменковић: Тражите моћ. И даље ће бити туча. Ништа то неће спречити туче. Још ће можда погоршати ствари. Не дај боже да сутра чујем да је убијен лекар. Да ли ви схватате да то продубљава јаз?

Николић-Урошевић: У чему је разлика убијен лекар или убијен човек на улици. Убијен је човек, није битно чиме се бави.

Политика: Да ли стварно мислите да ће једног дана доћи до тога да пацијент убије лекара?

Стаменковић: Ја се надам да неће.

Николић-Урошевић: Ако се настави овако, хоће.

Политика: Мислите ли да су тако нарушени односи између лекара и пацијената?

Стаменковић: Односи су јако нарушени. Погледајте две године уназад. Све више и више је ствари. Имали сте аферу „Бубрег”, „Краба”, „300 евра за операцију пацијента”... То и пацијентима улива поверење да нешто може да се промени.

Николић-Урошевић: Шта?

Стаменковић: Под један, да постоје јасна правила, под два – да се отворите и престанете да будете бахати и да скривате информације.

Николић-Урошевић: Бахатост не постоји као што ни корупција не постоји генерализовано. Када будемо имали исти статус и плате као приватници, пацијенти ће нас много више поштовати.

Стаменковић: Са статусом службеног лица нећете добити поштовање које желите. Добићете страх пацијената.

Оливера Поповић – Данијела Давидов-Кесар

Коментари32
76520
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vlada naumov
Lekar je covek i on gresi kao svi.Ja sam se nagledao u mojoj blizoj okolini i bahatosti ali i covecnosti.Preterivanje je odlika nas srba,pa gospodja Stamenkovic kao i uvek trci pred rudu,gledajuci samo crno i gledajuci samo svoje probleme.Moj kum npr.radi vec 25 godina kao tehnicar i niko se nikad na njega nije pozalio a njemu nije tesko nista da uradi.A radi za 26,27.000,oo din. Ima i onih koji grese i koji primaju mito,ali ima i drugih koji casno obavljaju svoj posao.Branka neka se bavi horoskopom kad joj vec silva metod nije valjao.Znam sta je govorila dok je bila instruktor silva metoda i ne mogu da verujem da je to ista osoba.
jovan joca
Doticna gospodja Nikolic koja sebe naziva lekarom pravi velike propuste pa tako sebi dozvoljava da pacijentima samoinicijativno "ukida "terapiju koju je prepiso specijalista a sve zbog toga da bi imala sto bolji skor u kapitaciji,takodje falsifikuje pacijente kako bi imala vise pacijenata koji joj fiktivno dolaze,tako sto prikazuje da jedan dan meri pritisak ,drugi daje neki lek ,treci uput za kbc itd a to se sve odradi pri jednoj poseti lekaru u normalnim uslovima.Takodje zavela je veliki teror medju svojim kolegama i mnogi je sa pravom optuzuju za mobing.
Branka Stamenkovic
@ ella lindman. Lekarska komora Srbije osnovana je decembra 2006. godine. Mozda oni nesto pametno otada i rade, ali iz perspektive pacijenata, oni sluze iskljucivo za ukras. To je veoma lako ilustrovati, i mozete se uveriti i sami, bez obzira na kom kraju sveta zivite. Otidjite na njihov vebsajt potom kliknite dugme "Servisi", pa potom dugme "Servis za pacijente". Kakva stranica, takav i servis.
ella lindman
Zivim dosta dugo van zemlje i ne znam da li u Srbiji sada postoje lekarske komore. To su organizacije odgovorne za ldavanje licenci za rad n lekara ili i drugih zdravstvenih radnika , cija je duznost isto tako da ogovaraju na tuzbe pacijenata portiv odredjenog lekara , i da sprovedu istrazni postupak. Drugim recima, uloga ovih organizacija je zastita prava gradjana na eticku i porfesionalnu negu. Znaci gradjanin moze da se zali lekarskoj komori a isto tako moze da pokrene i sudski postupak . U prvom slucaju lekar moze biti: olsobodjen optuzbe , ako se dokaze da je njegov postupak bio u skladu sa principima lekarske etike ili kaznjen cak i gublejnjem dozvole za rad, ili povecom novcanom kaznom ako je postupio suprotno. Da li je medicinska etika predment koji se izucava na med fakultetima? Pre 30 godina kad sam ja studirala nije je bilo, ili je bila toliko minorna , ugurana negde na prvu godinu studija dok jos nismo ni bili svesni s gde se nalazimo. To bi bio dobar prvi korak..
Milan Anđelković
@ Branka Stamenkovic Hvala Puna podrška Marina i Milan Kruševac

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља