уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.09.2010. у 22:00 Мишa Ђурковић

Србија и Немачка

Дилеме у погледу спољнополитичке оријентације трају у Србији од њеног васкрса 1804. Као и у доба Карађорђа, Милоша и њихових наследника постоји јасна свест о томе да је наш брод мали и да би га на узбурканој пучини међународних односа било упутно приближити некој великој лађи у чијој би заветрини кретање можда било лакше.
Упркос повременим излетањима са некаквим доктринама о четири стуба, више је него јасно да је данашња политика Србије пре свега условљена жељама и плановима Сједињених Држава и Британије. Парадокс је да у исто време док нас ове две силе највише сакате, ми све више падамо у њихов загрљај. Одбрамбена, безбедносна, економска, монетарна, финансијска, правосудна, културна, здравствена, научна и свака друга истинска политика у Србији води се под непосредним диктатом и усмеравањем страних разних међународних фактора који су у принципу повезани са две поменуте силе.
Многи незадовољници своје погледе испуњене надом окрећу на исток, ка Москви. Иако обично критикују садашњу власт да сноси пуну кривицу за резервисан однос са Русијом, чињеница је да Балкан, како је то недавно приметио и Александар Дугин, не спада у приоритете савремене руске спољне политике.
Док носталгичари понекад помену несврстане као традиционално тржиште, други се плаше све очигледнијег повратка Турске на ове просторе. Нема много ентузијаста који помињу Кину, ваљда свесни чињенице да је то због физичке удаљености ретко замислива опција. Некада значајан европски савезник Француска све се мање помиње, што због чињенице да одавно није сила првог ранга, а што због статуса перјанице антисрпске политике у последњој деценији.
Просечном српском читаоцу некако сасвим логично делује што нико у том контексту не помиње Немачку. Постоји уверење поткрепљено двема окупацијама Србије, бројним нашим жртвама и понашањем Немачке према Србији за време распада СФРЈ да је ова држава наш највећи традиционални непријатељ. Да ли је то заиста тако?
Колико год се Дорис Пак, Гвидо Вестервеле и други симболи савремене Немачке својим јавним наступима трудили да ову хипотезу потврде, историјско искуство говори нешто друго. Наши односи са германским светом у деветнаестом веку били су доста добри. Не само да су нам образовање, војна организација и чиновничка служба грађени по германским узорима, већ је на пример Уједињена омладина српска улагала велики труд да ојача односе са италијанским Ризорђиментом и Бизмарковом Пруском како би се Србија као трећи део ове коалиције укључила у борбу за уједињење са другим српским крајевима.
Проширење Србије на Берлинском конгресу и прерастање у статус краљевине такође су повезани са утицајем Немачке и Аустроугарске. Неоспорно је да су германски интереси доминирали у време обреновићевског прихватања одрицања од претензија на Босну и Херцеговину, али и даље остају дилеме да ли је Србија више добила или изгубила таквом политиком. У сваком случају, од поновног доласка Карађорђевића на власт почиње радикално погоршавање наших односа са Германима које ће обележити читав двадесети век. Наша историографија је традиционално за то оптуживала германски експанзионизам. Но постоји једна потиснута струја која указује на то да су нас на Немце из својих интереса више пута гурали Британци и нешто мање Руси: почев од Балканских ратова (чији је циљ био спречавање физичког повезивања Турске и Германа), преко Првог до Другог светског рата у који смо улетели након британског пуча од 27. марта. Бајка о наводном савезништву са Британијом стајала нас је неколико милиона живота.
Упркос политичком и војном непријатељству Немачка је током читавог века остала наш највећи спољнотрговински, економски и технолошки партнер. Ово није повезано само са чињеницом да је то најразвијенија земља у овом крају света. Привредно и геополитичко искуство показује да су Немци традиционално најпоузданији партнери и савезници у читавој Европи, што због свог менталитета заснованог на снажном осећају дужности и одговорности, а што због свести да се прави резултати постижу дугорочним и постепеним грађењем поверења. Погледајте уосталом како су пролазили њихови савезници попут Хрватске, а како на пример британски попут Грчке или нас.
Немачка је све до 1990. била фактички протекторат да би тек тада постала формално суверена. Но постоје назнаке да тек у последњих неколико година ова земља почиње да води одлучнију политику која је удаљава од Англо-Американаца и приближава Русији. Руска потреба за трансфером технологије и привредне организације засноване на производњи, а не на шпекулацији, и немачка са ресурсима чине ово партнерство све изгледнијим у веку који наилази. Можда је управо то правац о коме би наша елита морала да размишља и стога је покушај стварања директне сарадње са Немцима један од приоритета.
Наравно, треба имати и свест о томе како су завршавали наши државници који су покушавали да успоставе ову врсту оријентације: од убиства Александра Обреновића, интернације Стојадиновића, све до атентата на Зорана Ђинђића. Но бављење озбиљном политиком увек је било скопчано са ризиком.
виши научни сарадник Института за европске студије

Коментари44
52ea9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

junior junior
Nemacka je dobar saveznik kad dodje rec o vilikih snaga. Necemo se valjda okrenuti Tursku, a Rusi i geografski samo tolko mogu da urade. Isto da ne zaboravimo Rusija moze i da utice na Nemacku.Jugo-slovenska manjina u Nemackoj a posebno u Austriji se povecava sto je dobro lobi. Ali mi juzni sloveni smo najjaci kad smo zajedno. Bosna bas i nije funkcionalna drzava, tu Srbija i Hrvatska mogu da pomognu puno. Zasto da ne preuzmemo stvari u svoje ruke. Ekonomski i politicki da pojacamo veze i da se kroz godina slicni slovenski narod koji prica ist jezik izmesa preko brakova i rata vise nikad nece biti. Pa onda lepo da saradjujemo sa Nemackom i Rusijom kao snaga a ne kao Banana republica. U tom slucaju ne treba da prisiljavamo nego samo da pitamo oslalih ex republica dali hocu da se pridruze i preuzmu stvari i preduzeca u svoje ruke a ne u stranske.
Страја Пеперс
@Сава Савановић Исправка, није реч о филму "Варљиво лето `68.", већ о филму "Идемо даље".
Сава Савановић
"Били Србин, Американац, Енглез, Рус и Немац. И не знам шта се онда десило, али знам да је Србин на крају све изиграо. Ха, ха, ха..." Данило Бата Стојковић прича виц у филму "Варљиво лето '68"
Драган С. Вујновић
Приликом помињања ''везивања српске лађе'' аутор текста је морао навести да је то мисао министра иностраних дела Краљевине Србије Милована Миловановића из 1909. што би указало да наша дипломатска мисао није од јуче. Такође, требало је да се релативизују децидно изнети ставови у форми суда (појам из логике), како би садржина била инспиративна за даљу најширу и трајну дебату о спољној политици наше земље која је доста занемарена у нашој целокупној јавности.
Brane - Srbija je u Jugo-Istočnoj Evropi
Odličan tekst i zaključci. Dodajem tri pragmatične činjenice: 1.) Da Rusko Kineski simpatizeri (bivši komunisti-partizani) i Englesko Američki simpatizeri (bivši monarhisti-četnici) , moraju da shvate da su te zemlje DALEKO i da se sa njima ne može racionalno i ekonomično poslovati. 2.) Budućnost Srbije je u ekonomskom i kulturnom povezivanju sa BLISKIM razvijenim državama Srednje Evrope (Nemačka, Austrija, Italija,..) i na osnovu toga će zauzeti vodeću poziciju u Jugo-Istočnoj Evropi ( kao nekad Slovenija u bivšoj Jugoslaviji). 3.)Zadnjih 200 godina (pogotovo za vreme Obrenovića i posle Berlinskog kongresa 1876 i priznanja Srbije kao nezavisne države, čemu je najviše doprinela Nemačka), Srbija je razvijala svoj pravni sistem pod uticajem Nemačkog i Austrijskog ZAKONODAVSTVA.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља