среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:48

Лаза Костић није запросио Ленку

среда, 01.09.2010. у 22:00
Перо Зубац Фотодокументација „Политике”

Издавачке куће „Media invent” и „Тиски цвет” из Новог Сада oбјавиле су изузетно значајну лирску студију нашег познатог песника Пере Зупца „Ленка Дунђерска”.
Перо Зубац (1945), песник, есејиста, антологичар, аутор „Мостарских киша”, једне од најзначајнијих поема српске књижевности, рођен је у Невесињу, а више деценија живи на привременом раду у Новом Саду. Прву песму објавио је 1962, прву књигу 1967. Добитник је наших најугледнијих награда, превођен на већину европских језика. Своје књиге објављивао је у вишемилионским тиражима.
Данас, једни му замерају што га и даље радо примају и у Мостару, и у Сарајеву, и у Загребу, а други што је био близак Ј. Б. Титу, највећем сину наших народа и народности, како се говорило. Али, и данас, нема гимназијалца који не зна барем део из „Мостарских киша”, који се није удварао девојци уз помоћ стихова из ове дивне поеме. Можда данашње генерације и не знају ко је аутор, јер ова поема одавно звучи као народна песма. 
 
Студијом „Ленка Дунђерска” испунили сте налог Милана Кашанина, који је тврдио да је Ленка толико важна за Лазу Костића да заслужује студију?
То је Кашанин записао у једном есеју педесет година пре моје студије. Можда би и други истраживачи пре мене остварили тај Кашанинов завет да су имали наклоност породице Дунђерских. Без тога, ни Лесковац, ни Кашанин, нису могли даље.

Ленка није имала прилику да чита чувену песму „Santa Maria della Salute”, али је прочитала једну другу, мање познату – „Госпођици Л. Д. у споменицу”?
Песму је Лазар написао у Крушедолу 1892. и приложио у дворцу Дунђерских у Челареву у њен споменар, дрвену кутију од финог дрвета са ружама исликаним на поклопцу, који је, нажалост, нестао, ако је нестао, и у њој је много шта казано о односу песника и младе Јелене.

Теодора Дунђерски Ђурић, на чије се исказе позивате, веровала је да је Ленка била заљубљена у Лазу Костића?
Госпођа Теодора Дунђерски Ђурић, унука Гедеона, Ленкиног најмлађег брата и праунука Илије Огњановића Абуказема, којој сам посветио књигу, једини је поуздан сведок о односу Лазара према Ленки и Ленке према Лазару. Она је то, као девојчица, могла да чује од свога деде који је био и извршилац Лазаревог тестамента и најближи његов пријатељ у позним песниковим годинама, а посебно од своје баке Теодоре, која Ленку није упознала, али све је од Гедеона могла сазнати, а живела је уз Теодору све до средине шездесетих година прошлог века. Када је већ књига била написана и однета г. Теодори на читање, она је својом руком на странице рукописа уписивала сугестије и ту је и једна важна реченица да је Ленка волела Лазу свом снагом трагичне забрањене љубави.

Лаза Костић се, међутим, оженио Јулом Паланачком, захваљујући посредовању Ленкиног оца. Значи ли то да породица Дунђерски није одобравала везу с песником?
Лаза је Јулку Паланачки испросио пре одласка у Црну Гору 1884. године, али је мајка није пустила да пође са њим јер се тамо пуца. Лаза је имао сукобе са Јулијанином мајком, а и Јеленина мајка није волела наслућивану блискост између Ленке и Лазара.
Мислим да Лазар није имао храбрости да запроси Ленку од Лазара Дунђерског јер се плашио њене самосталности, самосвојности, јединствености, зрелости, лепоте, младости, уплашио се да ће морати да мења своје навике и да ће изгубити слободу. Женидба Јулком била је само бег у сигурност и равноток живота, а отац Ленкин је био одређен за кума још у време веридбе. 
 
Постоји и прича да Ленка није умрла од „тифузне грознице”, већ да се отровала због неостварене љубави са тридесет година старијим песником?
Свакаквих верзија, не само чаршијских, о Ленкиној смрти сам се начитао и наслушао. Лаза Костић је у свом „Тајном дневнику”, писаном на француском језику, записао један сан у коме се Ленка појављује бледа, као да нема доста крви, и у загради забележио: „Није ли тифусна грозница, болест од које је умрла, болест крви”? Дакле, и он је мислио да је званична верзија тачна. Мада у песми каже да она свисну. И да разјаснимо још једну тајну – Јелена Дунђерски није била толико млађа од Лазара, она је рођена 26. октобра (9. новембра) 1869. у Сентомашу, на Митровдан, а не 21. новембра 1870. И Лазар је, зацело, памтио дан њеног рођења само је, као и други, додао разлику у данима између старог и новог календара на датум у који је разлика већ урачуната. Својом напоменом испод песме „Госпођици Л. Д. у споменицу”, да је Ленка умрла лицем на дан свога рођења, Светог архангела Михаила, а то је иначе дан када се у базилици Santa Maria della Salute масовно посећује православна икона Богородице Mesopanditisse (Посреднице мира) и Лазар Костић је припомогао мистификацији око Ленкиног рођендана. Зашто су и родитељи на посмртну парту ставили ту годину рођења и урезали на гробну плочу у Капели Дунђерских у Србобрану, не знам.

Песму „Santa Maria della Salute”, Лаза Костић објавио је 1909, деценију и по после Ленкине смрти. Да ли постоје различите верзије ове песме?
Права верзија је она послата Милану Савићу и објављена у књизи „Песме”. Тај редослед строфа одредио је сам песник. Има доста верзија одређених строфа, па и стихова, који нису ушли у песму на пронађеним рукописним верзијама поеме.

Да ли је песник у Ленкином лику препознао Богородицу?
Многи су писали да јесте, а мени се чини да није. Он је за живота Ленку описивао као прелепо анђеоско биће, а кад се преселила међу звезде долазила му је у снове као стварна, опипљива, пуна живота и – тако ју је и описивао. Извесне еротике има само у записима о сновима.

Можете ли нам рећи нешто о, условно говорећи, љубавном троуглу: Ленка Дунђерски – Лаза Костић – Никола Тесла?
Лаза је познавао Теслу и сазнао је, у разговорима са Ленком, да је Тесла, у неку руку, њен идол, па је то искористио, у данима када је Тесли изгорела лабораторија, да му понуди, у писму, неименовану, веома богату мираџику, уз то лепотицу, не би ли га оженио, описујући је најлепшим епитетима као особу „подобну да савлада сваку женомрзицу”. Тесла му одговара на два писма одбијајући понуду, а да и не зна о коме Лаза говори, јер се „он са науком венчао”. Година је 1895. последње лето Ленкиног живота. Мислим да је она знала за Лазина писма и за Теслине одговоре. Мислим да се Лаза обрадовао Теслином одговору, јер ће Ленка остати ту и неће отићи преко океана, а, ето, њему је савест мирна, покушао је да је уда за најбољега, мада је и за њега, у једном писму, написао: „Где су двоја кола мудрости, ту су трећа лудости”.

Када сте први пут прочитали песму Лазе Костића, нисте писали поезију. У којој мери вам је ова песма променила живот?
Та песма није моја најдража Лазина песма, али ме је натерала да годинама трагам за тајном инспирације, тако моћне и тако опијајуће. Тако је настала књига о Ленки.
 
Књигу сте писали руком, јер „белина хартије иницира белину сећања”. Да ли компјутери уништавају магију стваралачког чина?
Не. Компјутер посматрам као помагало, али још увек волим звук писаће машине. Руком пишем најчешће, јер тако имам опипљив додир са текстом.
Зоран Радисављевић
 


Коментари5
09ad3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Antonio Salvia
Sve sto je u vezi s Perom Zubcem za mene je vrlo dragocjeno, a kad kazuje o Lenki i neumrlom Lazi, jos i vise. Puno razmsljam o tom, rekao bih fenomenu odnosa pjesnika i lijepe mlade zene i sve to "virim" kroz kupolu cuvene venecijske bazilike...U jednome bih se ipak usudio iznijeti drugacije razmisljanje, pa makoliko je moj stav nejak, jer ne raspolazem cinjenicama, ono mi se cini logicnim. Kostic je "ponudio" Lenku velikom naucniku, da bi, usudit cu se kazati prevashodno samome sebi ugasio pozudu prema toj predivnoj zeni. Znao je dobro da Tesla nije bilo ko, a bogami nije ni Lenka, pa kad "dve se u meni pobise sile, mozak i srce, pamet i slast" onda neka ona bude onome (ipak) vaznijim od mene, a gle usputne srece, i petnaest godina mladjem. Jer, pjesnik je samom sebi odredio mjesto, ali ne u ljubavi, nego u neimanju te ljubavi, pa zudnje su mu tek "gresne zalute"...Onda neka je tudja, ali uz njeno uzglavlje neka bude njegov izbor. Onaj koji joj, nece biti ni odvise nametljiv.
ivana verite
da,mnogo tacan tekst..muskarsci se plase zenske samostalnosti,jeinstvenosti,pameti i dominantnosti,pa cesto ne daju sebe ne bi da se "izgubili"...starno egocentricno i egoisticno!!!!!
MiaSara Erkman
Zubac nema ama bas nikakvu potporu za svoju 'teoriju'. Interesuje me na koji nacin je dosao do svojih zakljucaka. Takvo ubedjenje moze doci samo od cvrstih dokaza a Gdin Zubac nema nijedan. Umetnicka sloboda?
V. K.
Tekst je odličan, ali sam početak iznenađuje slobodnim i veoma savremenim komentarom, a koji odskače od ostalog teksta - o razlozima zbog kojih se pesnik i lepa naslednica nisu venčali. Uvreženo mišljenje je da roditelji bogate naslednice nisu hteli da prihvate siromašnog zeta. To je početak prošlog veka-takva su nepisana pravila važila. Nema tu mistifikacije... Inače, intrigira detalj vezan za Lenkin dan rođenja (i smrti...).
Јован С. Илић
Пери Зупцу никада и није требао државни пасош он га је обезбедио својим песничким делом и његов пасош носи назив "Мостарске кише" који је познат и признат и код нас и диљем света. То што многи и не знају да је Перо аутор Мостарских киша, већ мисле да их је народ изнедрио, за Перу је највеће признање од свих-многобројних добијених. Живели велики Перо. Што је ово добро- Лаза Костић није запросио Ленку због страха да ће морати да мења своје навике и да ће изгубити своју слободу. Слобода је за све важна, а нарочито за песнике. Живела СЛОБОДА!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља