четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:58
ЧИТАЈТЕ У „МАГАЗИНУ”, ГЛЕДАЈТЕ „ЖИКИНУ ШАРЕНИЦУ” НА РТС-у

У царству малина и памука

Вероватно зато што није лако пронаћи простор за 1.500 предузећа и радњи, колико их у граду на Рзаву има, многи ће рећи да гараже готово више и не постоје. Претворене су у локале
субота, 04.09.2010. у 22:00
Кућа сликара Љубивоја Јовановића

АРИЉЕ ИЗБЛИЗА

Председница, коначно! У Ариљу нас је у општини гостољубиво дочекала др Мирјана Авакумовић. За протекле две године навикла је да многи примете тај „детаљ”, па се смешка и узвраћа: „Има нас шест-седам у Србији”. Мада, каже, пада у очи – када по функцији седне у врх стола или заузме место на неком скупу у селима где су седели њени претходници, господа, то су углавном старији људи одмах примећивали. Сада више не, навикли су и сви је ословљавају са председница. Ипак, домаћа је она, познају је добро у Ариљу, ту је рођена, живи са супругом, мајка је троје деце (ћерке, која има 24 године ускоро се удаје, и синова од 21 и 15).

У овом граду постоји и још нешто чиме други домаћини, које смо са екипом „Жикине шаренице” овог лета походили, нису могли да се похвале. Крупне малине и квалитетан памук. Да, да, онај који и на кинеској пијаци и бувљацима вешти трговци продају са рекламом исписаном на картону. „Веш из Ариља” је постао име, а онај прави заштићен јеод јула 2007, захваљујући настојањима Општег удружења предузетника и труду тамошње Секције за текстил, која је власник жига регистрованог у Заводу за интелектуалну својину. Ако постоји холограмска ознака на етикети – нема лажи, нема преваре. Памук је. Питате ли др Мирјану Авакумовић она ће Ариље представити као престоницу малине и град текстила, вредних и предузимљивих људи. Кратко и јасно.

Памучна поља „иза ћошка”

Председница општине се шали са онима који помисле да је и сировина за тo чувенo рубље, трикотажу, тренерке, дуксеве и остале квалитетне ствари баш из Ариља. Попут малина. Смеје се и каже: „Да, ми ту ето гајимо памук, баш иза ћошка...”.

Малине су посебна прича. И оне имају своју „ћагу”, знак квалитета када је продају, али поднебље и марљиви одгајивачи учинили су да је од 1970. године Ариље прави епицентар светске производње малине. У почетку породице су правиле засаде на десетак ари... Сада је у одгајиваче сврстано око пет хиљада домаћинстава, а ако се зна да Ариље има приближно 20.000 житеља, мало је оних попут председнице општине („Моја породица их заиста не производи, али сви овде живимо од њих”), који од ружичастих бобица нису нешто стекли.

Пољопривредним произвођачима је то основно занимање, љута конкуренција су им службеници, професори, лекари. Ма, готово сви. Зашто? Са неколико десетина ари може се „убрати” солидан аутомобил, са неколико хектара то је већ и станчић у центру Београда. Чак и када се одбију трошкови гајења, дневница и „ол инклузив” аранжман за сезонце. Ко пронађе неког продавца малињака у Ариљу може слободно да се мане играња лотоа. Ето му премије!

Сваки инвеститор је добродошао

– Ариље није имало велика предузећа попут неких суседних места, па је приватна иницијатива избила у први план још пре три деценије. Људи су се окренули својим фирмама, последњих 20 година то се посебно развило, тако да наша општина има тренутно, како се то каже, 1.200 привредних субјеката. У граду са 20.000 становника то је заиста велики број – истиче председница Авакумовић.

Сваки инвеститор је добродошао, додаје наша саговорница, али будући да су удаљени 200 километара од Београда магистралом, странцима нису интересантни, али зато Ариљци имају своје улагаче, због којих се председница бори да из Националног инвестиционог плана добије паре за побољшање услова у самом граду. У крајњем случају и малињаци су добра прилика за запошљавање сезонаца из западне Србије, који када се саберу припремни послови и само брање, пола године имају прилике да им нешто „кане у џеп”. Ивањица и Косјерић покушавају да се у погледу малина угледају на Ариље.

– Девизни прилив од малина је од 30 до 40 милиона евра, ове године да не лицитирам, биће сигурно 30, произвођачи су били задовољни ценом, сав род је ускладиштен и исплата иде по плану – подвлачи председница.

Погон у дворишту

И тако су уз благослов паметних општинара, што ће рећи „пристојне порезе” још пре три деценије на два разбоја кренули малинари и текстилци. Засади малина од десетак ари... Мада има и другог воћа у овом крају, шљива пожегача и јабука будимки, новитет у понуди су боровнице.

На другој страни: радња у гаражи, три запослена, пет, десет... Неки сада запошљавају и триста радника, као текстилна фирма „Јасмил”, рецимо. Мада председница општине напомиње да се они поносе и металном индустријом, 700 радника је ту нашло ухлебље.

– Волимо ми да кажемо да у Ариљу нема гаража, готово свака је претворена у радњу, па се прошире на спрат, па саграде погон у дворишту и тако расту даље – описује др Авакумовић.

Иако из друге бранше, стоматолог који слободно време проводи у својој ординацији, председница врло добро барата бројкама. Помиње инвестиције вредне 260 милиона динара, задужили су се само 40 милиона да заврше неке приоритетне путеве, у мају је отворена велика модерна спортска хала, одмах покрај преуређеног градског парка, па нови вртић. Списак од 200 малишана „на чекању” за место у обданишту смањен је за 150 имена захваљујући томе што су и у дому месне заједнице у приградском насељу, уз донацију швајцарске владе и мало својих пара, средили простор за најмлађе. Преуређена је и кухиња изнад оне школске, такође за предшколце.

Иако се многи залете па обећају базен суграђанима за свог мандата, председница Авакумовић на тај изазов узвраћа загонетно:

– Да се видимо следеће године, у ово доба...

------------------------------------------------------

Рзав поји жедне...

Рзав важи за једну од најчистијих река у Србији, што је битно због  Фабрике за прераду воде, која „гута” 1.200 литара воде у секунди. Изградњом акумулације „Сврачково” њен учинак ће се повећати на 2.500 литара, чиме ће бар пет градова моћи да напаја пијаћом водом.

... и има лепе плаже

На само неколико километара од центра града, на обали Рзава отворено је осам плажа, свака са неким необичним именом: Боса нога, Соњине чари, Уски вир, Вукотици, Жута стена, Урјак, Висећи мост, Шљункара. Сем уживања у хладовини, посетиоцима је понуђено да уз жубор воде играју одбојку, фудбал, стони тенис, присуствују концертима.

Предузимљиви Десимир Недељковић је био први који се сетио да уреди плажу још пре петнаестак година, његова Боса нога је имала врхунски бар, сређен простор, терасу, а онда су прошлог новембра један налет воде и олуја све прогутали и поплавили. Шпорет и фрижидере нашао је на другој обали када се вода повукла, тако да на Босој нози нема овог лета босих ногу посетилаца. Искрено се нада да ће му бар кредити које је узео за посао бити неко време замрзнути, док се финансијски опорави од поплаве.

----------------------------------------------------------------------- 

Све убрано – већ у хладњачи

Држимо ли се званичних података, у Ариљу се малина плантажно производи на око 1.200 хектара, са те површине добије се више од 1.400 вагона врхунских малина, с тим што оне новије сорте садрже мањи проценат воде да би се лакше одржале. На подручју Ариља постоји више од 50 хладњача, друштвених и приватних, одакле ово воће, замрзнуто наравно, током целе године путује на страна тржишта.

------------------------------------------------------------------------ 

Нема продаје на уличним тезгама

Иако је напољу топло, у погону „Митекса” атмосфера је уобичајена, загрејана од температуре на којој се тек исткани микрофибер и вискозна постава боје и спремају за неког купца. Власник Милан Радовановић и педесетак његових радника не брину за продају, јер на простору бивше Југославије само „Митекс” тка материјал без кога текстилци не могу. У другом делу Ариља има, додуше, и погон за израду тренерки. Ако се по томе мери успех: добро ради, зарађује и радницима, тврди, исплаћује солидне плате – онда је успешан, закључује некако скромно.

Први Радовановићев комшија у истом дворишту је Зоран Исаковић, газда фирме „Исак” (48 радника запошљава, одмах рапортира, врло задовољан оним што постиже). Међу тим запосленима је цела његова породица, ближа и даља фамилија. На месту где су они сада, некада је била „Фротирка”, пропала фирма, кажу нам домаћини. Дошли су приватници, попут Милана и Зорана...

Драго им је што су се са колегама изборили да заштите оно што ариљски текстилци израђују последњих двадесет година. Право на холограмски жиг, који купцу гарантује оригиналну робу и квалитет пре свега, подразумева регистровану фирму у Ариљу, са најмање петоро запослених. Ариљски текстил се по усвојеном правилнику не сме продавати на пијацама, бувљацима и картонским тезгама. Сваки комад има заштитни знак на етикети са серијским бројем, штампаним у Заводу за израду новчаница и само радња или предузеће које има право на коришћење тог знака може да истиче оно „ариљски памук”. На сајту Удружења предузетника www.arilje.euкупци могу да провере сваки серијски број који виде на етикети онога што су купили као ариљски текстил и увере се јесу ли преварени или нису.

 ------------------------------------------------------------------------

Историјат

У 11. веку становници Тесалије у Грчкој избегли су у данашње Ариље, носећи једино мошти светог Ахилија са собом. Свог свеца положили су у постојећи хришћански храм, а тек 1219. Сава Немањић је Моравице (садашње Ариље) прогласио за седиште Моравичке епископије. Нову саборну цркву саградио је краљ Драгутин између 1283. и 1296. године, његова задужбина добила је име Црква св. Ахилија по свецу из Ларисе и више од седам векова она представља симбол Ариља. По овом свецу град је добио име, а његов култ се слави као народни празник и градска слава сваког 28. маја. Главна улица је, такође, одавно прозвана по њему и никоме не пада на памет да било шта мења. Указом кнеза Милоша Обреновића Ариље је 1880. проглашено за варошицу.

------------------------------------------------------

Чиме се још поносе

Преко пута Цркве св. Ахилија налазе се богато опремљена библиотека, биоскоп, градска галерија. Прву читаоницу град на Рзаву добио је 1895. године. У згради Соколског дома смештена је дворана за приказивање филмова са 194 седишта, све је реновирано донацијом норвешке владе, а ту често гостују позоришта, одржавају књижевне вечери, наступају фолклорне групе.

--------------------------------------------------------------------------------- 

Познате личности

Књижевник Добрило Ненадић, чувен по „Доротеју”, живи у близини општине. Добрило Николић, академски сликар, често излаже у београдским али и другим галеријама. Из овог краја потиче и предратни доктор економије и права Драгиша Глишић, који је радио у дипломатији и био конзул у Лондону. Трговац Миленко Глишић, велики ктитор, такође је живео између два светског рата у Ариљу а његова дела су Соколски дом и градска канализација коју је саградио 1926. године.

Рајна Поповић


Коментари4
e7c28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Pajević
Izanredno. Tražeći neke podake za jednu pričicu o Arilju, naletim na ovaj, veoma intresantan i dobar tekst .
milica beogradjanka
Citati ovakav clanak je naprosto lekovito. Uliva nadu i pokazuje koliko je vazna licna inicjativa i kako ljudi trudom mogu da se izbore za pristojan zivot. I trebalo bi da mladi ljudi idu iz Bgda za poslom i u manja mesta, a ne da tavore u Bgdu samo da bi bili u gradu.
Јован С. Илић
Ариље је светао пример у Западној Србији који је Рајна осветлила баш са свих страна. Имамо и ми дакле Запад!
Malina Radonjic
Hvala Bogu da ima ovakvih gradova u nasoj Srbiji. To mi daje nadu da mozda nije sve propalo i da cemo se nekako izvuci iz bespuca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља