понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

САД – демократија или олигархија?

Аутор: Јово Бакићпонедељак, 06.09.2010. у 22:00

Путник намерник у САД не очекује проблеме са авионским саобраћајем. Но, и тамо се може десити да кад човек слети на вашингтонски аеродром чека на следећи лет неких седам до осам сати, иако је било предвиђено да за два сата има лет до жељеног одредишта. Тако чекајући а да би прекратили време људи започињу разговоре, док им фрустрирајућа позиција у којој се налазе олакшава излив искрености. Уистину, када је потписник овог чланка поменуо одакле је и зашто је у САД, те да је све било у најбољем реду, док се није дошло до Вашингтона, отпочеле су горке шале и озбиљне примедбе на рачун „Вашингтона”, тј. америчке владе. Једноставно, велики део грађана САД сматра да у америчкој влади и управи ствари нису на месту, да су се „представници грађана” од њих отуђили и да је веома тешко утицати како на извршну тако и на законодавну власт.
Па ипак, на локалном нивоу, а у неким случајевима и на нивоу федералних јединица, постоји доста простора за изношење демократских иницијатива и за непосредну демократију. Уистину, облици непосредне демократије, као што су референдум, грађанске иницијативе, петиције и сл., постоје у САД на локалном нивоу. Међутим, иако су овакве демократске иницијативе веома важне за свакодневни живот појединаца и њихових породица, висока политика остаје област олигархије која се скрива иза назива „представничка демократија”.
Тако, конгресмен представља око 650.000 грађана, па није јасно на који начин може истински заступати интересе толико великог броја људи. Црнци чине 13 одсто становништва, а 7,5 одсто чланова Конгреса; Хиспаноамериканаца има 15 одсто у САД, а шест одсто у Конгресу; Индијанаца у Конгресу уопште нема, иако староседеоци упркос систематском истребљењу у прошлости чине 1,2 одсто америчког становништва; Азијати чине 4,4 одсто становништва и имају два одсто представника у законодавном телу; док белци којих је 66 одсто у друштву чине 84 одсто представника у Конгресу.
Ако се има у виду да само четири одсто предлога закона заиста и постану закони, тј. да их се 96 одсто одбије услед изузетно компликованог процеса доношења закона, онда је јасно да ни ефикасност недовољно репрезентативног тела није на нарочитом нивоу. Да ствар буде гора, челници одбора, који су увек из тренутно владајуће странке, у сарадњи са стручњацима преправљају предлоге конгресмена пред расправе у Конгресу. У том процесу лобисти свих врста траже своју шансу да каткад пресудно утичу на изглед закона.
Наравно, историјски развој политичког система у САД био је бременит проблемима од самог почетка, јер Индијанци су истребљивани (започето у време британских колонизатора), црнци су живели у ропском статусу до 1865. и без грађанских права до 1964, Азијати били презрени без права гласа до 1945, а на југу САД су изборне крађе биле правило до седамдесетих година прошлог века, па чак ни данас нису изобичајене.
Амерички устав и Декларација о независности су међусобно унеколико противречни документи, јер док декларација обећава грађанску једнакост којом је тадашња револуционарна елита привукла „ниже” слојеве у антибританске борбене редове, дотле је устав скројен имајући у виду страх уставотвораца пред егалитарним захтевима демократије. Утолико је и Уставни суд све до 1937. (тада је пет судија социјално законодавство Ф. Д. Рузвелта сматрало уставним, а четири неуставним) био јако средство крупног капитала, а и доцније се та чињеница могла тек понешто ублажити, иако се уместо економских слобода радило све чешће о заштити грађанских права и слобода (социјална права никада нису била на дневном реду суда).
Данас 44 одсто америчких конгресмена спада у милионере, а у политичким кампањама се троше обичним смртницима незамисливе суме новца. Није најважније што републиканци добијају новац претежно од ситних капиталиста, а демократи од крупних и синдиката. Наиме, демократска легитимација, тј. гласови бирача, добијају се тако што се од капиталиста добијени огромни новац улаже у кампање (за председничке и изборе за Конгрес 2008. утрошено је шест милијарди долара), скупе медијске наступе (шест корпорација поседује готово сва америчка средства масовног општења) и плаћање стручњака за медијску манипулацију грађанима. Ако се има у виду и чињеница да је у последње три деценије неко с презименом Буш или Клинтон био у влади на неком од најодговорнијих положаја, те да има још политичких династија у Конгресу (нпр. Кенеди), онда је јасно да је инсистирање на демократском називу за амерички политички систем тешко одрживо, а да његово упорно опстајање може да се захвали идеолошкој улози „политичке науке” и публицистике које демократском налепницом правдају капитализам (социјализам је „европска болест”), упркос изричито израженим резервама „очева оснивача” према демократији.
доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари28
fd088
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan lucic
U zemlji "jednakih mogucnosti" za sve, da ostvare american dream, u zemlji sa skoro 300 miliona stanovnika, umalo da se desi da, u svega dvadesetak godina, sef drzave budu otac i sin i muz i zena. Jel treba dalje pricati?
Dovla Vlada
Hteo bi odmah da kazem da nikad nisam bio u USA tako da su moji utisci iz druge ruke, naime filmovi Michael-a Moore-a su ostavili veliki utisak na mene a narocito Sicko i Capitalism a Love Story. On u tim filmovima naglasava da je Amerika iz kapitalizma presla u korporatizam jer kako koji predsednik dodje u Belu kucu kao svoje savetnike postavlja bivse celne ljude velikih korporacija kao sto su Merrill lynch, Goldman Sachs itd. Svidela mi se i jedna izjava urednika Wall street jurnal-a koji kaze da Ameriku velikom nije ucinila demokratija vec free market ili ti otvoreno trziste. On cak kaze da bez ekonomske moci drzave demokratija se svodi na dogovor izmedju vuka i ovce sta ce jesti za veceru. Ali free market ima jednu zackoljicu bogati ljudi lako dolaze do jos novca a siromasniji jos lakse postaju jos siromasniji sto je u Americi dovelo do gubitka srednje klase, glavnog konzumenta americke ekonomije i kriza je bila neizbezna. Zakljucak filma je: Demokratija? Da al na radnom mestu.
dragan zoric
Ако се има у виду да само четири одсто предлога закона заиста и постану закони, тј. да их се 96 одсто одбије услед изузетно компликованог процеса доношења закона, онда је јасно да ни ефикасност недовољно репрезентативног тела није на нарочитом нивоу. -- pa ovo je neverovatan zakljucak - upravo zahvaljujuci takvom sistemu i tvrdim proverama reprezentativno telo i dokazuje svoju efikasnosti i uhodanost - dok kod nas moze proci svakakav zakon samo zato sto je iza njega stala vecina skupstinskih lenjivaca dizanjem svoje ruke, u americkom kongresu mogu proci samo zakoni koji izdrze mukotrpnu proceduru usaglasavanja i rafinisanja. uopste ne sumnjam da bi makar 96 posto zakona koji kod nas prodju u istoj toj americi zavrsili u kanti za smece, mozda i svih 100 posto. ali, upravo to je ono sto razlikuje skupstinu srbije od americkog kongresa.
Prosrpski Hrvat
Opet vise hvalospjeva o USA (Amerika pogresan naziv) nego kritika, a i kako ne bi bilo kad su nam isprali mozak, bar vecini. Izgleda da su mediji jaci od bombi, nije ni cudo sto Ameri i njihova bratija sa Zapada toliko ulazu u medije i njihovu kontrolu.
Душан Ариљевић
Поједностављено, одговор на питање: САД – демократија или олигархија? Је и једно и друго. Јер ако је само "олигархија" неслобода, превара, криминал и крематоријум како је то назваао представник једне половине "топ листе надреалиста" онда се поставља питање какве су свести и памети сви они који одлазе у ту Америку а не враћају се из ње? Али се "одговор" може назрети из пристиглих коментара у стилу "о непријатељу све најагоре" чак и кад нема довољно разлога за то. Но добро је прошао г. Бакић данас. Нема оптужби да хоће да нам омили "злогласну" Америку и да још то ради долара ради!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља