среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Интегрисани универзитет уместо малих прћија

Аутор: Миклош Бироуторак, 07.09.2010. у 22:00

Државни или приватни универзитет? Ово питање има два аспекта – прво је државно и тиче се начина финансирања високог образовања, а друго је родитељско-студентско и тиче се квалитета образовања и његове „конкурентности” на тржишту знања.
Сасвим је сигурно да наша држава није у стању да понуди потпуно бесплатно високо образовање. То не могу ни много богатије државе. Са друге стране, сасвим је сигурно да се високо образовање не може потпуно препустити слободном тржишту, јер би студирање неких, иначе изузетно важних струка (математике, физике, и сл.), било потпуно непрофитабилно и ови би факултети врло брзо банкротирали и нестали без трага. Али је исто тако сигурно да би се у финансирање високог образовања у Србији могао и морао увести већи ред. Већ и врапци знају да би тај ред могао бити уведен интеграцијом универзитета којим би се рационално спојили ресурси оних факултета који су популарни и пливају у парама и оних који су непопуларни и грцају у сиромаштву.
Зашто је Србија последња земља на свету која има конфедералну структуру (државних) универзитета? Зато што у земљи Србији партикуларни интереси (нарочито онда када имају заштиту политичких лобија) увек побеђују опште интересе.
Интегрисани универзитет, поред решења многих проблема финансирања, доноси још једну предност – разбијање малих „прћија” које функционишу по буразерском принципу. Разбијање жабокречина у којима медиокритетска већина не дозвољава продор квалитета и компетенције. И ту смо стигли до другог аспекта наше приче.
Процес акредитације, уведен законом из 2005, унео је доста реда у наше високо образовање и процес провере његовог квалитета. Велики број приватних универзитета уложио је истински знатна средства у просторе и опрему и многи од њих у том погледу чак надмашују државне институције.
Па како родитељ и будући студент у Србији да препозна који је факултет, тј. универзитет бољи, а који лошији? Како да разликује шта је истинита самохвала, а шта ординарни маркетинг?
У свету је то чисто тржишна прича. Универзитет који својим студентима нуди квалитетно знање омогућава им да то знање касније продају на тржишту рада. Знање које не може да се прода – престаје да се купује. Универзитети који не нуде знање које може да се прода осуђени су на пропаст. Тако је то било и у већини транзиционих земаља где се почетни број нових приватних универзитета врло брзо свео на само два-три заиста квалитетна. Али да би се то десило и у Србији, потребно је да се овде формира тржиште рада које ће тражити знање, а не диплому. Нажалост, у Србији је још увек највећи послодавац државна управа, а она, још више, нажалост, запошљава по критеријумима партијске припадности, а не по компетенцији. Дакле, још увек није важно знање, већ папир и веза.
Но, чак и најчувенији универзитети из најразвијенијих земаља не задовољавају се само имиџом, само старом славом. Будно се мотри „шангајска листа” која сваке године рангира универзитете широм света. На тој листи, међу првих хиљаду (!) нема српских универзитета. Како да их и буде када је, на пример, један од критеријума – број цитираних радова професора са тог универзитета – избачен као услов за избор наставника из свих правилника наших универзитета.
Можда би један вид помоћи будућим студентима било формирање домаће „шангајске листе” у којој би се рангирало свих десетак универзитета у Србији? Студенти би добили оријентир, а универзитетски посленици циљ – да поправе стање по сваком критеријуму по којем заостају. И тако, трудећи се да поправе стање ствари због унутрашње конкуренције, наши универзитети би поправили и своју позицију на оној правој „шангајској листи”.
Али, да би се то десило, требало би да се онима који о томе овде одлучују буде важно да се зна ко је ко.


Професор Универзитета у Новом Саду, члан Националног савета за високо образовање Републике Србије у претходном мандату
 


Коментари14
b5460
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mr. X
Skolstvo u Srbiji je pre 20-30 od bilo kvalitetno, danas je jednako nuli, nebitno da li je privatni ili drzavni fakultet u pitanju. Jedini fakulteti koji kod nas vrede su tehnicki, jedino sta i dalje vredi kod nas su matematicari i jedino oni osvajaju medalje na svetskim prvenstvima, sve ostalo nema veze s vezom.
student student
E Milovane, zao mi je vase dece koja su primorana da studiraju drzavni Pravni, jer nemaju privilegiju i kapacitet da studiraju najugledniji Pravni fakultet Union.Vase razmisljanje je tradicionalisticko.Drzavni Pravni je danas jedna od najgorih institucija,pre svega zbog najgoreg kadra a i zbog mogucnosti polaganja ispita bez znanja. Razlozi su poznati. Zao mi vas je sto su vasa deca studenti fakulteta protiv cijeg dekana je podneta krivicna prijava zbog zloupotrebe sluzb.polozaja u privatizaciji Luke Beograd. Vi ste jako neobavesteni jer da ste dobar pravnik morali biste znati da su profeosri Uniona, najveci srpski strucnjaci:Vesna Rakic-Vodinelic, Vladimir Vodinelic,Vojin Dimitrijevic, Leposava Karamarkovic,Momcilo Grubac, Zoran Ivosevic,Goran Svilanovic, Jakov Radisic. Nasa diploma je mnogo cenjenija u pravnim krugovima, a po znanju smo ispred studenata drzavnog jer ih svake godine olako pobedimo na prvenstvu.A na praksi po sudovima i kancelarijama pokazujemo sjajno znanje.
Ivana Petrović
@Ivana Petrović. Naravno, Vi ste potpuno u pravu, Vaš komentar je izuzetno lucidan. Ali, ipak, ovakva država, potpuno rastočena, rasparana po šavovima, ovakav narod, nisu do sada postojali u burnoj srpskoj istoriji. Ovakve osobine naroda uvek su postojale, i postojaće, i smatram ih nedostojnim jednog zrelog i civilizovanog naroda, ali srpska država imala je svoje svetle trenutke, mnogo, mnogo puta, kada se nimalo (ili smo bili u prednosti) nismo razlikovali od naprednih država. Nešto se desilo sa narodom, koji sada na površini pokazuje svoje najgore lice. Ne treba gubiti nadu da će se pojaviti kritični broj pametnih, koji vole svoj narod, i koji će želeti da mu pokažu da državom može da se upravlja i na pošten način, i da zbog toga niko neće da izgubi, svi će biti na dobitku.
Jordana Mišić
@Milan Majstorević. Potpuno ste u pravu. Zaista se na tom fakultetu davalo vrhunsko znanje, od vrhunskih stručnjaka, pa je na fakultetu vladala ozbiljnost, i stident je bio ponosan na znanje koje dobija i svoj fakultet. Sada, u svojoj struci pravnika, na radnom mestu,nemam gde da upotrebim to znanje, jer zakoni i prava nikoga ne zanimaju. Naprotiv, samovolja i primitivizam su toliko uzeli maha, da je sasvim normalno i poželjno da se za upravljački sloj biraju neznalice, nepošteni, koji se klone zakona kao što đavo beži od krsta.
b v
Najstrasnija stvar od svega je ta sto ni u privatnom sektoru ne ide zaposljavanje uvek po znanju, vec dosta po vezama. I to je ono najgore, pogotovo sto znam milion slucajeva, kada su ljudi lepo uzeli kredit dali direktoru banke i on ih zaposlio!!! Niko vise ne trazi znanje vec samo veze i novac, i zato smo tu gde jesmo i nikako da izadjemo iz ovog zivog blata!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља