понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43

Бећковић: Црногорски не говоре ни они који га уводе

Аутор: Танјугуторак, 07.09.2010. у 18:00
Матија Бећковић

ПОДГОРИЦА –У свету свакога дана умре по један језик, а једино се у Црној Гори десило чудо да је рођен један нови, односно да је дошло до повећања језилитета, каже Матија Бећковић у интервјуу за подгорички "Дан".

Реагујући на, како се наводи, настојање власти да протера из школа српски језик, Бећковић истиче да забрињава то што црногорским језиком не говоре ни они који га уводе.

Он сматра да ће кадрови који ће предавати црногорски језик вероватно бити обучавани на седмодневним курсевима.

Упитан како реагује на протеривање српског језика из црногорских школа, Бећковић каже:

"Прва асоцијација ми је чисто визуелна. Да ли ће се том приликом служити шмрковима, чизмама и бајонетима, или ће га протеривати постепено и неосетно? Протеривање језика је изванредан филмски мотив. Не знам како би то видели и режирали (Емир) Кустурица или (Никита) Михалков. У сваком случају, они који то чине нису ништа криви. То им је неко рекао и не знају шта је следеће", рекао је Бећковић.

Он каже да ни увођење црногорског језика ни успостављање црногорске цркве нема смисла ако се не разликују од српске цркве и српског језика. "Увођење три нова слова је права иновација, али је грешка што нису укинута сва остала. Са та три слова се може рећи све што још увијек има смисла говорити. Ово је век рециклаже свега постојећег, па и језика. Као што се рециклирају флаше, тако се од српског језика рециклажом добија црногорски. Не знам коме ће, у знак захвалности, подићи споменик као оцу црногорске писмености, попут Вуковог споменика у Београду", казао је Бећковић.

Он каже да га забрињава што црногорским језиком не говоре ни они који га уводе.

Све би се, каже, решило кад би председник државе, или Владе, изговорио користећи нова слова, са скупштинске говорнице или на телевизији, једну реченицу, рецимо ову: "Немојте се сјекирати, сјутра послије сједнице сјешћемо да нешто изједемо".

У пракси ће, уверен је Бећковић, остати све као и до сада: на гробницама ћирилица, на мењачницама латиница.

"Док год на гробљима нема латинице све друго је пена која кркља на површини. Једна моја стрина, која је желела да остане анонимна, каже да је ћирилица на гробовима остала зато што они у њима не учествују на изборима", навео је Бећковић.


Коментари20
347be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jova j
Ovaj je zbilja uporan, on i Amfilohije. Svi smo im iskusali njihovu pamet.
Сима Сарајлија II
Зато новопеченим састављачима буквара на "црногорском" предлажем да неђе убаце мени драгу успомену на моју бабу Перку у нашем често вођеном дијалогу: Унук: "Баба, како се зове ова крушка?" Баба Перка: "Изјелица, дијете!" Ијекавски рефлекс старог словенског гласа јата у додиру са сугласником "з" и у говору мојих старих у Рујну резултирао је јотовањем. За јотовани глас настао из „зј“ у дијалектологији, иначе, одавно имамо графему, али сада ће га у Црну Гору, наравно, написати својим новоскованим словом, црногорскијим но ишта прије. Тако, онда, ова лингвистичка лекција у старијим разредима, може да се настави историјском о томе како се „права“ Црна Гора протеже до у срце Шумадије, јер је већ давно у описима говора овога краја утврђено да се говорило, а богуми и говори, ијекавски, а да се још и данас нађу покоја „iz’elica“ и „s’ekira“. И то ће бити истина, јер је све то заједничка српска земља и језик њених људи. Разумјесте ли штогод?!
Сима Сарајлија
Бећковић у свом сјајном маниру успијева да се о трагикомичној лакрдији званој "црногорски језик" изражава у исто вријеме и духовито и горко и истинито. Иначе, актуална братија на власти у Подгорицу остаће недосљедна својој идеји ако црногорском територијом не прогласи све крајеве у којима се у народу још увијек говори подновљеним ијекавским говором. Вјерујем да ће ту уврстити већи дио западне Србије (не говорим о РС) на сјевер свакако до иза Лознице, на исток до Краљева и на југ до испод Пазара. Да ли ћемо се ово "ћерати још", сад и по букварима, читанкама, вјежбанкама и уџбеницима историје?
srećko posmatrač
Čitao sam Bećkovićevu poeziju , odnosno dio koji je na crnogorskom jeziku , sa tematikom iz njegovog (a i mojeg) rodnog kraja koji se zove Rovca . Dopada mi se , bliska mi je , lako je razumijem . Razumijem i njegovu ogorčenost svime što ima predznak crnogorskog . Dok je bio u Crnoj Gori propatio je zbog svog četničkog porijekla . To je vjerovatno ostavilo traga u njegovoj podsvijesti .
Саша Петровић
Што се чудимо увођењу "црногорског" језика у Црној Гори, кад код нас у Србији скоро да и нема ћирилице. Прођите од Кнез Михаилове па Ибарском магистралом до неког града у унутрашњости - све пуста латинштина од бутика и ресторана па до вилканизерских радњи поред пута. Мислим да нема сличног народа у свету којем се може тако лако потурити кукавичије јаје као српском народу!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља