уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

„Градић Пејтон” – урбанa легендa

четвртак, 09.09.2010. у 22:00
Соцреалистички Монмартр између Мачванске и Макензијеве улице Фото А. Васиљевић

Када су се пре четири деценије чубурски мајстори „трбухом за крухом” слили у комплекс малих дрвених локала распоређених у облику пчелињег саћа нису ни слутили да ће овај простор између Мачванске и Макензијеве улице постати култно састајалиште и колевка старих заната у коју муштерије, осим због услуга, долазе и да се, како то воле да кажу, „сите издиване”.
„Занатски центар Врачар” који је непосредно после настанка прекрштен у „Градић Пејтон” после 40 година постао је пример како се један привремено подигнути комплекс скучених дућанчића у духу соцреалистичке архитектуре, претвара у урбану легенду на којој данас житељима овог краја завиди читава престоница.
– Од ових радњи данас преживљава друга, па и трећа генерација Чубураца. Мој отац је на овом месту отворио печаторезачку радионицу, а ја сам наследио његово занимање, што очекује и мога сина. Не можемо ни да замислимо шта би се догодило да су пре четири године порушили центар  – каже Томислав Стојановић, док са њим разговарамо у центру „Градића Пејтон”, на месту које су његови „грађани” прозвали Трг Ранка Радовића, архитекте који је пројектовао овај комплекс.
У радњама које се овде налазе данас ради око 40 занатлија, које кажу да посао баш и не цвета, а за то највише криве економску кризу. У уским улицама „Пејтона”, као ретко где у Београду, осим печаторезаца, још се могу пронаћи мајстор за израду кандила, обућар, па чак и стаклодувач.
– Не знам да ли игде више постоји стаклодувач који израђује предмете према нацртима муштерија. Ту су још и апотека, стаклорезац, електричар и други који се баве нешто „модернијим” занатима. Одлучили смо да пролазе између радњи претворимо у улице, које смо назвали Боемски сокак, Срданов сокак, Трг уметника и занатлија, а велика „џада” поред банке добила је име по једном од најпознатијих житеља овог краја – Булевар Либера Марконија – дочарава Стојановић, док из кафане „Чубура” преко пута његове радње допире мирис роштиља и лука. (/slika2)
Осим тржнице, „Пејтон” је, попут правог града постао и боемско стециште, па многи овде дођу како би „укрстили” чашице, ручали, или попили кафу у башти ресторана. На другој страни централног трга налази се и кафић „Риф”, где се махом увече у ритму џеза проводе и млађи гости и они који још памте док су се на кровове „Градића” тек „пришивали” лимови, а први „колонизатори” попут старих Грка изван матице тек смишљали како ће овде започети свој бизнис.
– Желимо да наш централи трг личи на Монмартр – каже Стојановић.
Без обзира што су пред „таласом” модерних тржних центара чији су блештави излози „збрисали” старе дућане са многих атрактивних локација у Београду, већина овдашњих мајстора очекује да ће њихов породични бизнис опстати и да радионице има ко да наследи. Жале, додуше, за неким колегама које су се иселиле, а памте моменте када су са њима гледали чувену серију по којој је „Градић Пајтон” и добио име.
– Остали смо без једног произвођача сантиметара, папучара и још неколико комшија које су овде биле од оснивања – наводи Стојановић.
Власница оближње антикварнице Тамара Руменовић каже да ће „грађани” инсистирати да статус „Пејтона” коначно реши и да ће предложити да се поред пословних „четврти”, део врачарске „метрополе” преуреди у боемском духу, као туристичка атракција. Она подсећа да су се корисници привремених објеката пре четири године изборили да комплекс не буде срушен и претворен у подземну гаражу, вртић и културни центар, али да је и данас будућност дрвених радњица неизвесна. Један део „територије” где се налазио стари паркинг је тада ипак изгубљен, а на том месту је никла банка.  
– Захтеваћемо да се напуштени локали претворе у галерије са предметима које су произвеле старе занатлије. Ни посао нам, без обзира на економску кризу, не иде толико лоше као пре, на пример, 15 година, па ћемо свакако остати овде. Било би штета да после свега што је ово место „преживело” на крају заувек нестане – закључује Тамара Руменовић.
Н. Белић

-----------------------------------------

У сећање на оснивача

Власници локала у „Градићу Пејтон” јуче су, на 40. годишњицу отварања занатлијског центра, открили спомен-плочу архитекти Ранку Радовићу који је преминуо 2005. године. На централном тргу названом по оснивачу, испред клуба „Риф” организован је џез концерт.
„Време које сами створимо својим смисленим и стваралачким животом трајно је и неисцрпно”, речи су пројектанта Радовића које су, између осталог, угравиране на овом спомен-обележју.
 


Коментари7
170b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan milosevic
gradic pejton sam prvi put posetio pre 30ptak godina ali se vremena promenila, pre 3 godine sam ga obisao i nista posebno, treba napraviti savremen biznis centar i stanove a obavezno stare vlasnike obestetiti.
Čuburac privremeni
Ima potrebe i mesta za sve, za filharmoniju i za zanatske radnje, jedno ne isključuje drugo. Ta lokacija na Čuburi je bila poznato po zanatskim radnjama. Pitanje je koji zanati će preživeti i koliko dugo, a preživeće oni od kojih se može živeti.
Katarina .
Eh, vidim mnogi imaju planove sta bi i kako. Neko bi i da sacuva "stari Beograd". Sve j to lepo, ali evo moja porodica ceka vec 65 godina da nam se vrati to prace zemlje na kome je nasa kuca podignuta 1903. godine i koja je posle stradanja, ostecenja u saveznickom bombardovanju o Vaskrs 1945. sa ulaskom oslobodilaca stavljena pod sekvesta i oduzeta u postupku nacionalziacije, porodicnih portreta, dedine biblioteke, ... pa i tog komada zemlje. Jos imam racune kada je zemlja kupovana u 19 veku, kada je kuca zidana pocetkom 20. a eto, neki bi da trave turisticku atrakciju od moje dedovine. Hvala za strpljenje.
zoran jakovljev
...jedno od najruznijih mesta u gradu...divim se ne ukusu i ljudskoj gluposti koji su na zalost toliko cesti u ovom mom gradu.
Lilli cuburska opservatorija
Gradic Pejton lepse izgleda nego sto sam upamtila (suprotno uverenju da snovi su lepsi od jave...), to daje nadu i cvrsto uverenje da Pejton ima ko da brani od unistenja a lepotom i ljubavlju se najbolje brani! Gradic Pejton je bio moje prosireno dvoriste, izlazeci iz trole (trojlebus br.11), prolazila sam svakodnevno izmedju drvenih radnjica do svoje ulice /Dubljanske. Bio je to moj prvi komsiluk ali imam i drugih uspomena vezanih za ove radnjice i ceo ljupki prostor...u neposrednoj blizini Kokanova cuvena frizerska radnja...malo nize cevabdzinica ...Steta, sto nije ucinjen napor i dobra volja da se zastiti veci prostor oko Pejtona i stvore odgovarajuci boemski sadrzaji.Sacuvati humana i dragocena ostrvca kad vec ne moze da se zaustavi zahuktala ekspanzija novogradnje(solitera) na Cuburi!Trebalo je konzervirati ovaj stari deo Bgd.ali je materijalizam pobedio dusu ovog grada. Daleko od Cubure(u Sydney-u), pamtim miris bagrema u cvatu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља