уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:46

Србију не треба притискати

петак, 10.09.2010. у 22:00
Фото Танјуг

Турски амбасадор у Србији Ахмет Суха Умар спрема се да после две и по године напусти Београд и да после 44 године дипломатске службе, као пасионирани морепловац и еколог-аматер у Бодруму ужива у пловидби бродом који је купио у Новом Саду.

Иза себе ће оставити период у коме су се српско-турски односи, баш у време његовог амбасадоровања, од нуле испели на ниво који председници две земље, Борис Тадић и Абдулах Гул, називају „највишим у историји”.

Оставиће иза себе Србију са 9.000 турских речи по њеним речницима и регион којим је често путовао, Балкан који је „веома интересантан”, како дипломате воле да опишу времена и прилике сложених промена и дешавања. Код куће ће га дочекати 9,5 милиона турских грађана са Балкана.

Да ли мислите да је две и по године довољно да извлачите закључке о Балкану?

Овај регион је био срце Отоманске империје. Неки људи сада причају о „неоосманизму”, што је смешно. Немамо такве намере али нам је потребно да овај регион живи у миру и стабилности после три златна, мирна периода: римске империје, Oтоманског царства и Титове Југославије. Данас је ово друго време. Сада је ред на Европску унију.

Спољнополитичка доктрина политике „нултог проблема са суседима”, која обухвата и Балкан, већ је ангажовала Турску на стабилизацији региона и у мисијама посредовања.

Почели смо са тројним контактима Турска–Србија–Босна и Турска–Хрватска–Босна а сада покушавамо да све четири стране доведемо за исти сто. Не намећемо своју вољу. Слушамо и покушавамо да нађемо заједнички именитељ.

Остварили смо три наша циља: да амбасадор БиХ дође у Београд, да Србија изгласа Декларацију о Сребреници, а догодиће се и да Харис Силајџић дође у Београд.

То смо учинили када је (мировни) процес из Бутмира пропао, а пропао је јер је неко мислио да помирење може да се оствари без учешћа свих заинтересованих страна. Пропао је јер је једна страна покушавала да наметне своју вољу.

Да ли мислите да у региону још постоји много национализма, неповерења и неразумевања?

Крвави ратови оставили су дубоке трагове. Лоша осећања ће потрајати, злочине не треба заборавити, али неопходно је обезбедити да се страхоте не понове. То је порука два Тадићева путовања у Сребреницу. Сигуран сам да он није заборавио злочине над Србима.

Били сте успешни у посредовању између двојице српских министара из Санџака, има ли Турска намеру да се ангажује око Косова?

Да, можемо да имамо улогу око Косова, посебно када се дође до питања коначног решења. По мом мишљењу, на коначно решење ћемо чекати. Краће уколико обе стране буду паметне.

Не говорим о посебним аспектима косовског питања. Косово као такво, као независна земља, није сређено а то ће се догодити так када се Београд и Приштина договоре. Док Србија не призна Косово, питање није завршено. Србију не треба притискати.

Ако, и када, преговори почну, и ако од Турске то обе стране буду тражиле, Турска би обема странама могла да буде од користи, под условом да имамо добре односе са обе стране. Не желимо да повредимо ниједну страну. Успех преговора имао би позитиван утицај на читав регион.

Откако сам дошао, српским властима објашњавам да став Турске према Косову не би требало да спречи добре односе две земље. Морамо да знамо да се сложимо око тога да се не слажемо. Зато смо у две и по године достигли историјски највиши ниво односа. То је тачно, иако је многима било изненађујуће. Многим европским земљама не допада се зближавање Турске и Србије.

О чему и како преговарати?

Сви говоре да су за билатералне преговоре Београда и Приштине, ЕУ, САД. Ако се мисли на преговоре о специфичним питањима, од тога нема ништа. Ако се мисли на међународне преговоре, све теме морају да буду на столу. Мислим да би се проблем најлакше решио уколико Београд и Приштина седну за исти сто, и ако касније поштују договор до којег би дошли.

Турских инвестиција нема, „Ефес пилсен” се повукао, али су турске компаније ангажоване на пројектима градње путева у Србији. Да ли ће турска авио-компанија купити Јат?

Било би то корисно за обе стране, и надам се да ће посао бити окончан до краја године.

Бошко Јакшић

-----------------------------------------------------------

Обнова наслеђа

Турска је од Блиског истока до Балкана покренула велику акцију обнове џамија и споменика из времена Отоманске империје, од којих ће неки бити поправљени први пут после 500 година. У Црној Гори недавно је обновљена шест векова стара Низам џамија затворена још 1931. У Босни је на реду џамија Куршунлу, а у Македонији Мустафа пашина џамија. Амбасадор Умар предлаже да се обнове уништена џамија у Голупцу и тврђава Рам, као и гроб шеика Мустафе у Београду. Такође планира се да стари део Новог Пазара буде обновљен по угледу на сарајевску Башчаршију.


Коментари18
6737b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Milenkovic
Naravno da su odnosi sa Turskom bitni za Srbiju, jer je Turska velika i uticajna zemlja u svetu a nalazi se malim delom na Balkanu. Medjutim svaka diskusija o "prijateljstvu" sa Turskom je neosnovana. Turci su oduvek bili i ostali neprijatelji Srbije. Dakle ukratko, ekonomska saradnja sa Turskom koja je u interesu Srbije je svakako u redu. Razmena informacija je takodje u redu, ali to tu negde staje. Prema Turskoj se nikako ne sme imati nikakvog poverenja, i njihove se izjave i namere moraju dobro analizirati. Sve bi drugo bilo veoma opasno po opstanak srpskog naroda.
Bianca Bianca
Zaista mi je zao da je Srpska javnost tako neinformirana, da ne moze shvacati vaznost niti prednost razvoja odnosa sa Turskom. Turska je jedina drzava u susjedstvu koja je naucila lekcije globalizma, i preuzela je u svoje ruke razvoj svojih nacionalnih interesa. Turska ekonomija je procvjetala, a i odnosi sa regionom. Uloga "sekularnih", ili bolje receno "globalistickih" generala je smanjena --- postepeno i na legalni nacin. U Asia Times Online, ekonomista Spengler je otvorio temu o kojoj se tek sapce. Turska i Njemacka se polako odvajaju od ekonomskih problema Evrope, i priblizavaju Rusiji i Kini. Turska ima preko 25,000 radnika u Rusiji u konstrukciji, a postaje cvor Ruske nafte i gasa. Za Srbiju, ekonomski odnosi sa Turskom su vazni --- od stubova nema nista. Turska jedina ima sansu da se emotivno priblizi Muslimanskom stanovnistu koje je koristeno za globalizacijske projekte. Ta alijenacija je kostala Srbiju. Zapamtite kome je namjenjen ovaj interview.
Петар Петровић
Вероватно нисам добро прочитао. Један од златних периода на овим просторима је био период Oтоманског царства?!!! Па можда и јесте. Као што су 1930-те златно доба СССР-а. Има једна ствар бенда "Дисциплина кичме" и зове се "Неко мора то да спречи".
Slavomir Srpski
Poziv da Srbiju ne treba pritiskivati je dobronameran, ali jos bi bilo bolje da Turska odustane od priznavanja jednostrane sekcesije koja je u stvari najveci PRITISAK o kome postovani ambasador govori. I tu bi Turska trebnala da ima vece razumevanje za Srbiju i zbog svog problema sa Kurdima. Neka preterivanja su izlisna, jer Balkan nije bio "srce otomanskog carstva" vec Anatolija i mala Azija, sve dok nisu osvojili grcko-vizantijsku prestonicu i promenili ime u Istambul. A tamo pre toga Turci nisu svakako ziveli. Draze mi je da mi Srbi negujemo i postujemo nase domace srpske muslimane, nego da im Turci nastoje da postanu neki tutori. Sloboda verosipovesti postoji u Srbiji i njeni gradjani su slobodni da je biraju. Raska oblast, posle 5 vekova potom nazvana od Turaka osmanlija Sandzak (sto je svakako oblik nametanja osvajackog poturcivanja na Balkanu koji ne prihvacamo) je srce srednjovekovne Srbije, a ne Turske.
Dr. B. Korenic
Clanak je lepo napisan i izgleda da je Turski Ambasador mnogo zblizio dve zemlje za vreme svoje misije u Beogradu. Jasno je da Turska cini mnogo da uspostavi prijateljstvo sa balkankim zemljama. Kako ambasador kaze, obnovice veliki broj starih dzamija u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji. Grade puteve u Srbiji, kupuju JAT, i napravice novu Bas Carsiju u Novom Pazaru. Verovatno ce sto sta jos pokupovati da nam pomognu. To je sve za pohvalu. Veliki darovi, kao nekada kada su Grci poklonili Trojanskog Konja Kartagini. Za ostalo valjda svi znamo i ne moram da trosim reci na to. Pitam se dali to ne prelazi isuvise granice dobrih odnosa izmedju Turske i Balkanskih Zemalja. Ja to vidim iako nisam nekakav veliki Srbin, i mislim da svi ljudi raslicitih vera treba da postuju jedni druge i zive zajedno u slozi. Tako su me nekada i u skoli ucili, pa dogurah i do doktorata. Od kako sam procitao vas clanak ne mogu mirno da spavam. Dali je to novi Trojanski konj ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља