петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 11.09.2010. у 09:55 Танјуг

Преминуо глумац Раде Марковић

Раде Марковић архивска фотографија (фотодокументација Политике)

Глумац Раде Марковић преминуо је у 89. години у Забоку, у Хрватској, речено је јуче Танјугу у Министарству културе Србије. Раде Марковић, рођен 1921. године у Београду, студирао је Технички а затим Филозофски факултет у Београду, али се посветио глуми, играјући најпре у аматерској групи на Коларцу.

У Београдском драмском позоришту играо је више од деценију и по, често у представама са својом супругом Оливером Марковић. Остварио је многе улоге у позоришту, на филму и ТВ, режирао је два документарна филма, и био и професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.

Време и место сахране накнадно ће бити објављени.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Посвећеност глуми до последњег даха

Раде Марковић је био један од најпостојанијих уметника српског глумишта – на филму је одиграо 80 улога; а у позориштуоко 100 улога, а преминуо је припремајући нову улогу у представи „Три сестре” Иване Вујић

До последњег даха, глумац Раде Марковић био је посвећен уметности глуме. Према речима позоришне редитељке Иване Вујић, Раде се припремао да игра у представи „Три сестре” коју она припрема, у којој је специјално за њега написан и адаптиран лик А. П. Чехова. Према њеним речима, тај текст понео је са собом и у Закобу, где је отпутовао на одмор. На позоришним даскама, Раде Марковић је играо и после одласка у пензију, а премијера комада „Златно теле” у Народном позоришту у Београду, у којем је требало да игра, на основу текстова Иљфа и Петрова и у режији сина Горана Марковића, заказана је за 6. октобар.

У југословенском и српском филму, Раде Марковић је био носилац модерног, сведеног стила глуме и био је међу ретким глумцима који је својим опусом успео да обухвати практично све епохе наше кинематографије. Као филмски глумац дебитовао је 1948. улогама скојевца-илегалца Мише у филму „Бесмртна младост” Војислава Нановића и недозрелог мужа Тонце у филму „Софка” Радоша Новаковића, да би током каријере био запажен по главним улогама или споредним ролама, углавном ауторитативних личности.

Сa многим домаћим ауторима снимио је по неколико филмова: Нановићем (чувени „Чудотворни мач”), Новаковићем, Сојом Јовановић, Јованом Живановићем, Пуришом Ђорђевићем, Хајрудином Крвавцем, Александром Ђорђевићем... Са Миодрагом Мићом Поповићем снимио је чувена дела: „Рој”, „Хасанагиницу” и „Делије”, незаборавна је његова креација Драже Михајловића у Стаменковићевој „Клопци за генерала”, а поред ликова руководилаца Цолета и Милоја у делима „Вариола вера” и „Мајстори, мајстори” Горана Марковића, сарађивао је и са Слободаном Шијаном у „Како сам систематски уништен од идиота” и у „Дечку који обећава” у којем је остварио лик оца главног јунака Слободана Милошевића.

Марковић је био активан и током деведесетих и двехиљадитих година. Остварио је низ улога, попут оних у „Убиству с предумишљајем” Горчина Стојановића” или „Земља истине љубави и слободе” Милутина Петровића у којем је аутор начинио својеврсни омаж Радетовом класику „Чудотворни мач”, а последњу филмску улогу имао је у комедији „Ми нисмо анђели 2” Срђана Драгојевића, 2005. године.
Раде Марковић је један од најпостојанијих уметникасрпскогглумишта у периоду од Другог светског рата до данас – на филму је одиграо 80улогу; у ТВ драмама исеријама 60; учествовао је у 180радио драма, а на позоришним сценама остварио је око 100улога. Као професор Академије уметности у Новом Саду извео је четири класе са укупно 39 студената.

Током пет деценија глумачког присуства, Марковић је стекао неподељена признања критике, публике и колега због најмање два разлога: дубоке оданости и пуне посвећености позиву, што је најчешће доносило врхунска остварења, као и непосусталог трагања за новим, савременим и модерним глумачким изазовом и изразом, којим је настојао да помери стандарде у глуми у чему је био један од твораца авангардних позоришних путева у нашој средини.

Награђен је свим најзначајнијим стручним и друштвеним наградама и признањима: Стеријином наградом, Пулским Аренама (чак три), Октобарскомнаградомграда Београда, Добричиним прстеном...

И. Аранђеловић

НА ВЕСТ О СМРТИ

ПУРИША ЂОРЂЕВИЋ, редитељ

Имао сам срећу да радим десет филмова са Радетом, а почели смо заједно у „Филмским новостима”. Као човек и глумац, увек је био у филму, и увек је тачно знао текст и онај свој додатак који је красио његову глуму. Са њим сам увек снимао само по један дубл. Последњи кадар Радета Марковића биће вечита успомена на њега и његово дело – изјавио је јуче Пуриша Ђорђевић који је за „Политику” подсетио да је Раде Марковић од њега узео текст „Девојка” и пре него на филму, поставио га на позоришним даскама – оснивајући 1955. године прву приватну драмску дружину „А” у којем су били и Оливера Марковић, Мића Томић и Воја Мирић.

НИКОЛА СТОЈАНОВИЋ, редитељ и професор Историје филма

Апсолутно неодољив, харизматичан глумац огромног распона у лепези разноликих карактера које је остварио како у позоришту, тако и на филму. Упознали смо се давно, почетком шездесетих, а већ је био јунак мог детињства као незаборавни Небојша у филму „Чудотворни мач” Воје Нановића из 1950. Касније смо наставили разговоре о уметности, филму и глуми, као колеге професори на новосадској Академији уметности. Имали смо обострану жељу да заигра барем једном у неком мом филму. Био је то „Bellе Еpoque” сниман 1990, а приказан тек 2007. године. Беспрекорни професионалац и велики уметник глуме који је потпуно изгарао у свакој улози без обзира да ли је епизодна или главна.

ИВАНА ВУЈИЋ, позоришна редитељка

Раде Марковић напустио нас је у сред припрема за представу „Три сестре”. Припремао се за улогу Чехова који проматра своје три сестре – Раду Ђуричин, Бранку Петрић и Ружицу Сокић. Понео је и текст са собом на одмор у Хрватску где је преминуо. Нашу представу сигурно ћемо посветити Радету, а он ће се појавити гласом иако није физички присутан. Наша представа је требало да се игра 27. новембра, а сигурно је да ће једна сцена у Београду добити назив по Радету Марковићу и биће специфичан облик театра.

РУЖИЦА СОКИЋ глумица

Ја рачунам своју биографију од датума када сам играла у БДП са Радетом Марковићем као почетница, девојчица у „Успомени на два понедељка”. Стицајем неке судбине, 50 година дружила сам се са Радетом и приватно и професионално, била сам му кума. Поносна сам што ме прихватио као пријатеља. Цела његова породица ме је прихватила и то ми много значи. Он је заиста једна изузетна појава у нашој уметности. Био је господин и отишао је као господин. Раде је био интровертан човек, џентлмен, а постигли смо висок степен отворености и пријатељства. Не могу да верујем да га више нећу видети. Подсећао ме је на Ацу Поповића.

Коментари18
1f8b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

veljko živković
Раде Марковић је остварио многе улоге и историјске личности у филмовима, телевизијама и позоришним представама као што су: Цар Шћепан Мали у филму „Лажни Цар“, Николетина Бурсаћ у ТВ Филму „Николетина Бурсаћ“, Кнез Милош Обреновић у представи „Књажев секретар“, Краљ Александар Обреновић у представи „Конак“, Генерал Драгољуб Дража Михаиловић у филму „Клопка за Генерала“, Јаша Продановић у ТВ Серији „Димитрије Туцовић“, Димитрије Јовановић у ТВ Филму „67. састанак Скупштине Кнежевине Србије“, Јоаким Вујић у представи „Јоаким“ и ТВ Филму „Симпатија и антипатија“, Емил Бонту у ТВ Филму „Прва Српска железница“, Генерал Петар Косић у ТВ Серији „Слом“, Антонио Салијери у представи „Амадеус“, Димитрије Матић у ТВ Серији „Светозар Марковић“, Стеван Тодоровић у ТВ Филму „Судбина уметника-Ђура Јакшић“, Сердар Вукота у ТВ Серији Радиотека „Горски вијенац“, Патријарх Арсеније III Чарнојевић, Кнез Алекса Ненадовић у Документарном-играном програму ТВ Серије „Велика сеоба“, Доситеј Обрадовић у ТВ Сери
legenda profesor iz Sofije
Veliki ljudi imaju samo datum rodjenja, ali ne i smrti. Saucesce porodici. Neka muje vecna slava i hvala!
Мирко Контић
Одлазе нам великани а нових нема на видику. Остаће нам само сећања. Баш сам тужан због ове вести.
barba dinko
Neka mu je laka srpska zemlja !
Maja .
Баш ме је растужила ова вест.Невероватно драг човек.Једана од најдражих његових улога ми је у "Убиству с предумишљајем".Имамо пуно сјајних глумаца, али никог сличног њему.Редак господин.Нека му Бог душу прости.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља