четвртак, 17.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

Преминуо глумац Раде Марковић

Аутор: Танјугсубота, 11.09.2010. у 09:55
Раде Марковић архивска фотографија (фотодокументација Политике)

Глумац Раде Марковић преминуо је у 89. години у Забоку, у Хрватској, речено је јуче Танјугу у Министарству културе Србије. Раде Марковић, рођен 1921. године у Београду, студирао је Технички а затим Филозофски факултет у Београду, али се посветио глуми, играјући најпре у аматерској групи на Коларцу.

У Београдском драмском позоришту играо је више од деценију и по, често у представама са својом супругом Оливером Марковић. Остварио је многе улоге у позоришту, на филму и ТВ, режирао је два документарна филма, и био и професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.

Време и место сахране накнадно ће бити објављени.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Посвећеност глуми до последњег даха

Раде Марковић је био један од најпостојанијих уметника српског глумишта – на филму је одиграо 80 улога; а у позориштуоко 100 улога, а преминуо је припремајући нову улогу у представи „Три сестре” Иване Вујић

До последњег даха, глумац Раде Марковић био је посвећен уметности глуме. Према речима позоришне редитељке Иване Вујић, Раде се припремао да игра у представи „Три сестре” коју она припрема, у којој је специјално за њега написан и адаптиран лик А. П. Чехова. Према њеним речима, тај текст понео је са собом и у Закобу, где је отпутовао на одмор. На позоришним даскама, Раде Марковић је играо и после одласка у пензију, а премијера комада „Златно теле” у Народном позоришту у Београду, у којем је требало да игра, на основу текстова Иљфа и Петрова и у режији сина Горана Марковића, заказана је за 6. октобар.

У југословенском и српском филму, Раде Марковић је био носилац модерног, сведеног стила глуме и био је међу ретким глумцима који је својим опусом успео да обухвати практично све епохе наше кинематографије. Као филмски глумац дебитовао је 1948. улогама скојевца-илегалца Мише у филму „Бесмртна младост” Војислава Нановића и недозрелог мужа Тонце у филму „Софка” Радоша Новаковића, да би током каријере био запажен по главним улогама или споредним ролама, углавном ауторитативних личности.

Сa многим домаћим ауторима снимио је по неколико филмова: Нановићем (чувени „Чудотворни мач”), Новаковићем, Сојом Јовановић, Јованом Живановићем, Пуришом Ђорђевићем, Хајрудином Крвавцем, Александром Ђорђевићем... Са Миодрагом Мићом Поповићем снимио је чувена дела: „Рој”, „Хасанагиницу” и „Делије”, незаборавна је његова креација Драже Михајловића у Стаменковићевој „Клопци за генерала”, а поред ликова руководилаца Цолета и Милоја у делима „Вариола вера” и „Мајстори, мајстори” Горана Марковића, сарађивао је и са Слободаном Шијаном у „Како сам систематски уништен од идиота” и у „Дечку који обећава” у којем је остварио лик оца главног јунака Слободана Милошевића.

Марковић је био активан и током деведесетих и двехиљадитих година. Остварио је низ улога, попут оних у „Убиству с предумишљајем” Горчина Стојановића” или „Земља истине љубави и слободе” Милутина Петровића у којем је аутор начинио својеврсни омаж Радетовом класику „Чудотворни мач”, а последњу филмску улогу имао је у комедији „Ми нисмо анђели 2” Срђана Драгојевића, 2005. године.
Раде Марковић је један од најпостојанијих уметникасрпскогглумишта у периоду од Другог светског рата до данас – на филму је одиграо 80улогу; у ТВ драмама исеријама 60; учествовао је у 180радио драма, а на позоришним сценама остварио је око 100улога. Као професор Академије уметности у Новом Саду извео је четири класе са укупно 39 студената.

Током пет деценија глумачког присуства, Марковић је стекао неподељена признања критике, публике и колега због најмање два разлога: дубоке оданости и пуне посвећености позиву, што је најчешће доносило врхунска остварења, као и непосусталог трагања за новим, савременим и модерним глумачким изазовом и изразом, којим је настојао да помери стандарде у глуми у чему је био један од твораца авангардних позоришних путева у нашој средини.

Награђен је свим најзначајнијим стручним и друштвеним наградама и признањима: Стеријином наградом, Пулским Аренама (чак три), Октобарскомнаградомграда Београда, Добричиним прстеном...

И. Аранђеловић

НА ВЕСТ О СМРТИ

ПУРИША ЂОРЂЕВИЋ, редитељ

Имао сам срећу да радим десет филмова са Радетом, а почели смо заједно у „Филмским новостима”. Као човек и глумац, увек је био у филму, и увек је тачно знао текст и онај свој додатак који је красио његову глуму. Са њим сам увек снимао само по један дубл. Последњи кадар Радета Марковића биће вечита успомена на њега и његово дело – изјавио је јуче Пуриша Ђорђевић који је за „Политику” подсетио да је Раде Марковић од њега узео текст „Девојка” и пре него на филму, поставио га на позоришним даскама – оснивајући 1955. године прву приватну драмску дружину „А” у којем су били и Оливера Марковић, Мића Томић и Воја Мирић.

НИКОЛА СТОЈАНОВИЋ, редитељ и професор Историје филма

Апсолутно неодољив, харизматичан глумац огромног распона у лепези разноликих карактера које је остварио како у позоришту, тако и на филму. Упознали смо се давно, почетком шездесетих, а већ је био јунак мог детињства као незаборавни Небојша у филму „Чудотворни мач” Воје Нановића из 1950. Касније смо наставили разговоре о уметности, филму и глуми, као колеге професори на новосадској Академији уметности. Имали смо обострану жељу да заигра барем једном у неком мом филму. Био је то „Bellе Еpoque” сниман 1990, а приказан тек 2007. године. Беспрекорни професионалац и велики уметник глуме који је потпуно изгарао у свакој улози без обзира да ли је епизодна или главна.

ИВАНА ВУЈИЋ, позоришна редитељка

Раде Марковић напустио нас је у сред припрема за представу „Три сестре”. Припремао се за улогу Чехова који проматра своје три сестре – Раду Ђуричин, Бранку Петрић и Ружицу Сокић. Понео је и текст са собом на одмор у Хрватску где је преминуо. Нашу представу сигурно ћемо посветити Радету, а он ће се појавити гласом иако није физички присутан. Наша представа је требало да се игра 27. новембра, а сигурно је да ће једна сцена у Београду добити назив по Радету Марковићу и биће специфичан облик театра.

РУЖИЦА СОКИЋ глумица

Ја рачунам своју биографију од датума када сам играла у БДП са Радетом Марковићем као почетница, девојчица у „Успомени на два понедељка”. Стицајем неке судбине, 50 година дружила сам се са Радетом и приватно и професионално, била сам му кума. Поносна сам што ме прихватио као пријатеља. Цела његова породица ме је прихватила и то ми много значи. Он је заиста једна изузетна појава у нашој уметности. Био је господин и отишао је као господин. Раде је био интровертан човек, џентлмен, а постигли смо висок степен отворености и пријатељства. Не могу да верујем да га више нећу видети. Подсећао ме је на Ацу Поповића.


Коментари18
d34b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

veljko živković
Раде Марковић је остварио многе улоге и историјске личности у филмовима, телевизијама и позоришним представама као што су: Цар Шћепан Мали у филму „Лажни Цар“, Николетина Бурсаћ у ТВ Филму „Николетина Бурсаћ“, Кнез Милош Обреновић у представи „Књажев секретар“, Краљ Александар Обреновић у представи „Конак“, Генерал Драгољуб Дража Михаиловић у филму „Клопка за Генерала“, Јаша Продановић у ТВ Серији „Димитрије Туцовић“, Димитрије Јовановић у ТВ Филму „67. састанак Скупштине Кнежевине Србије“, Јоаким Вујић у представи „Јоаким“ и ТВ Филму „Симпатија и антипатија“, Емил Бонту у ТВ Филму „Прва Српска железница“, Генерал Петар Косић у ТВ Серији „Слом“, Антонио Салијери у представи „Амадеус“, Димитрије Матић у ТВ Серији „Светозар Марковић“, Стеван Тодоровић у ТВ Филму „Судбина уметника-Ђура Јакшић“, Сердар Вукота у ТВ Серији Радиотека „Горски вијенац“, Патријарх Арсеније III Чарнојевић, Кнез Алекса Ненадовић у Документарном-играном програму ТВ Серије „Велика сеоба“, Доситеј Обрадовић у ТВ Сери
legenda profesor iz Sofije
Veliki ljudi imaju samo datum rodjenja, ali ne i smrti. Saucesce porodici. Neka muje vecna slava i hvala!
Мирко Контић
Одлазе нам великани а нових нема на видику. Остаће нам само сећања. Баш сам тужан због ове вести.
barba dinko
Neka mu je laka srpska zemlja !
Maja .
Баш ме је растужила ова вест.Невероватно драг човек.Једана од најдражих његових улога ми је у "Убиству с предумишљајем".Имамо пуно сјајних глумаца, али никог сличног њему.Редак господин.Нека му Бог душу прости.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља