понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:39

Ćутра ћемо се наћи у ресторану

недеља, 12.09.2010. у 22:00
Михаило Шћепановић и Милош Ковачевић показују црногорску граматику Фото Т. Јањић

Да није озбиљно, било би трагикомично. Ово је коментар Михаила Шћепановића, доцента на Филолошком факултету у Београду, на предмету Дијалектологија, поводом изласка из штампе нове Граматике црногорскога језика чији су ауторицрногорски лингвиста Аднан Чиргић и хрватски стручњаци Иво Прањковић и Јосип Силић.

Шћепановић и његов колега проф. др Милош Ковачевић прочитали су ову граматику и за „Политику” објаснили њене специфичности.

–Највећа специфичност ове граматике  јесте у томе што се зове Граматика црногорскога језика, а требало би да се зове Граматика хрватскога језика, иако ни тај назив научно није тачан. Наиме, у Загребу је у издању Школске књиге 2005. године изашла Граматика хрватскога језика чији су аутори Јосип Силић и Иво Прањковић. Највећа разлика између ових граматика је што се на корицама сада појављује и име Аднана Чиргића,и то као првог аутора. Он је из штампе познат као „први доктор црногорског језика”, а докторат је стекао у Осијеку. Поставља се само питање, ако су сви садржаји ове црногорске граматике, са наведеном хрватском, исти, каква је Чиргићева улога у свему томе. Највероватније – преводилачка. Занимљиво је и то како је Чиргић постао доктор наука а да нико у комисији није доктор црногорског језика… Могу ли ја, који нисам доктор медицине, неком дати докторат медицине? – пита се Милош Ковачевић, професор на предметима Савремени српски језик и Општа лингвистика.

Михаило Шћепановић се надовезује и додаје да је циљ ове граматике да се Црна Гора „полатиничи” и да се ћирилица протера из ове државе, што је, како сматра, великим делом већ и учињено.

– Иво Прањковић је преузео на себе ненаучну улогу да се бави стандардизацијом тзв. црногорског језика. То представља лингвистичку проституцију на европском нивоу и  спрдњу на читавим јужнословенским подручјима. (/slika2)

Оно што нису могли да ураде прави лингвисти, урадили су научени лингвисти за дебеле паре, и то треба подвући, да народ зна, да ово нико није урадио џабе. Реч је о прецртаној загребачкој варијанти из које су избачени примери и убачен покоји црногоризам који се у данашњој Црној Гори у народном говору не може наћи.

А та загребачка варијанта српског језика темељи се, заправо, на српским народним говорима Баније и Кордуна… – каже Михаило Шћепановић не заборављајући да помене да су рецензенти граматике дипломирани филозоф! и Украјинка!, то јест Миљенко Перовић и Људмила Васиљева, а издавач Министарство просвете и науке Црне Горе.

Које то новитете ова граматика доноси Црногорцима?

 – Ова граматика доноси два нова гласа, умекшано Ш (ć)  и умекшано Ж (з), које нико ко ишта из фонологије зна не би сврстао у фонеме јер нема парова књижевних речи у којима врше разликовну функцију. Конкретних примера има на готово свакој страници, нпр. ćутра (сјутра), ćекира (сјекира), ćести (сјести), зеница (зјеница), изести (изјести) и сл. Потенцијал имперфекта, један од граматичких „црногоризама” у овој граматици, одлика је неких говора у Црној Гори (Шћаху нас преварити; Хоћах вам се јавити и сл.), и показује да граматика не успоставља разлику између говорног и књижевног језика.

Ми у српском књижевном језику имамо потенцијал два (био бих дошао, код Црњанског на пример), али никоме не пада напамет да децу нагони да тако говоре… Занимљиво је да у црногорску норму улазе и говорни облици речи са јотовањем (на црногорском јотација) гласовних групадј и тј (ђед, ђевојка, ћеме, ућерати и сл.).

Кад је Вук Караџић видео да свако тј не даје ћ (тјескоба, тјеме, дјелатник), и да му се отвара Пандорина кутија, одстранио их је као ненормативне иако су то и данас особине говора Херцеговине. Код Црногораца је то сад ћеме и ћелатик! Али, они ни Вука очито нису изучили… – каже Ковачевић.

Он наводи да је пример из хрватске граматике „Данас ћемо се наћи у ресторану”, код Црногораца измењен у „Сјутра ћемо се наћи у ресторану”. Сјутра је, како каже, обавезно у свакој реченици. Код Хрвата „Глава човјека је најбитнији део”, овде је „Зеница је веома битна за човјека”. Тако се, према речима наших саговорника, силом прилика у књижевни језик враћа оно што књижевни језик није хтео да узме из дијалеката у последњих 150 година… У овој граматици, такође, јављају се и конструкције које су одлика говора у Хрватској, али не у Црној Гори и Србији, као нпр. Камо да идем? Камо идеш? и сл., уместо распрострањеног „куда”, па чак и „где”…

Упоређујући нову граматику са Граматиком црногорског језика Војислава Никчевића из 2001. године, Ковачевић наглашава да је Никчевића само интересовало да црногорски језик није српски, и пошто је његова граматика доживела бројне критике, и због тога је нема у књижарама, за тај посао су, каже, морали да ангажују Хрвате.

Напослетку, наши саговорници сложни су да ће нова граматика представљати забаву за народ, али као њен далекосежнији циљ виде, како истичу, замајавање деце коју ће учити да нису Срби зато што не говоре исто као Срби.

– Матија Бећковић је говорио да је будућност остатак прошлости, код Црногораца је обратно, прошлост је остатак будућности… Све ово ме подсећа на оно када су Емира Кустурицу Бошњаци хтели да ставе у енциклопедију знаменитих Бошњака, а он им одговорио да не може да припада нацији од које је старији 50 година! Како да кажете да је Његош писао на црногорском језику кад је црногорски творевина Аднана Чиргића, која постоји од јуче! – каже Милош Ковачевић.

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------------------------

Срби и уступци…

Професор Ковачевић наглашава да је у новом уџбенику из српског језика за 8. разред, који је штампао наш Завод за уџбенике, међу јужнословенским језицима изостављен српски језик.

– То је одобрио Просветни савет Србије и неко за то мора да одговара јер је, по уставу, наш језик српски. Кад нису дали да се наведе хрватски и босански, аутори нису пристали ни да напишу српски, него српско-хрватски језик. Српски је надређен српско-хрватском јер је српски постојао и пре српско-хрватског, па је политичком одлуком преименован. Још један од српских уступака…


Коментари24
74b1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Momčilo gaćić
знамо ли ми Срби да се бавимо собом? Све своје урушавамо, а када то други узму онда се обрушимо. На одговорима на питања: Дали је латиница српско писмо и дали је ћирилица хрватско писмо можемо видети ко смо ми- СРБИ. У Вуковару се боримо за ћирилицу, у Београду смо је истерали. Хрвати нађоше да је ћирилица (глагољица)њихово писмо. Одма их нападосмо за крађу. Ми смо измислили нацију Црногорску. сада им то недамо. Избацујемо из нашег језика наше речи, а уводимо стране (чак и хрватске). Стварамо квазијезике (Бошњачки, Хрватски, Црногорски, Македонски вероватно ускоро и Војвођански итд). Када ћемо знати шта хоћемо. Нашу ћирилицу су рангирали као нај писмо на свету. Ми је избацисмо на ђубриште Нисмо способни ни омладину да "образујемо"и "србодуховимо" већ је "едукујемо" и "англодуховимо". Лингвисти, ако незнате да се борите за српски језик препустите то политичарима. Они знају све.
Magda Milić
Kad Hrvati i Bošnjak pišu gramatiku crnogorskog jezika, a doktorom crnogorskog jezika se naziva onaj ko je diplomirao na srpskom jeziku, Vi napišete da prof. Šćepanović ima problema sa identitetom, onda se mora zaključiti da se neko dobro pravi lud. Te razlike koje kvazistručnjaci izdvajaju, ne prelaze razlike između narodnih govora i to ne daje za pravo nikome da izmisli jezik.
Михаило Шћепановић, лично
Поштовани, поводом коментара на мој коауторски текст о црногорској граматици тзв. црногорског језика, само да подвучем да сам се у свакој ријечи придржавао лингвистичких, тј. научних чињеница и само са равноправним саговорницима могу полемисати. Што се кризе МОГ идентитета тиче, нека моји сабесједници буду мирни. Ја сам СРБИН рођен у Старој Херцеговини, која је после Берлинског конгреса створена као друга српска држава. Прадјед ми је на Мојковцу чувао одступницу српској војсци при повлачењу, а дједа је моја бака добила из Сарајева 1941. у лименом сандуку, као војника Краљеве војске. Крштен сам, на вријеме, као сви православни Срби и немам више никакве жеље да било коме доказујем ко сам. Зато не дозвољавам да ми било ко приговара да мрзим Црну Гору јер моје је право да је волим као и Шумадију, Поморавље или Војводину. И управо из љубави према Црној Гори, улажем свој интелектуални потенцијал у одбрану лингвистичке истине о статусу српскога језика како нас будућа покољења не би проклињала
н. царевић
@Drasko Krivokapic Поменули сте "проблем неких Црногораца са идентитетом"? Јако бих волео да ми објасните, како то проблем са идентитетом има онај који се национално ИЗЈАШЊАВА ИСТО као и његов деда и каже да ГОВОРИ ИСТИ ЈЕЗИК као и његов деда, прадеда, чукундеда... (податак свакако проверити у свим пописима становништва Књажевине Црне Горе, нпр 1879, 1909...) Ја сам, некако, увек држао да проблем идентитета настаје кад (неким још до краја неиспитаним процесом) једно људско биће једнога дана ПОЧНЕ СЕБЕ ИЛИ СВОЈ ЈЕЗИК НАЗИВАТИ ДРУГИМ ИМЕНОМ НЕГО ДО ТАДА, што се управо сада дешава. Зашто н.пр. Сремци, Мачвани, Шумадинци немају кризу идентитета а одређени постотак Црногораца има? А све наведне одреднице су географске у оквиру једног истог народа. Ја заиста не знам.
K K
Scepnovic jeste Crnogorac, samo po tome sto je dole rodjen, ali je dijalektolog i izucavao je govore Crne Gore. Valjalo je da uvedete i slovo dz, prepoznaje se u recima "DZID", DZela" itd. , ali vam se onda azbuka( a ne znam sto je tako zovete kad nastadoste mnogo pre Srba i kad vam je jezicki pradeda poljski jezik) ne bi zvala azbuka, vec adzbuka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља