понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:39

Повратак српскохрватског у уџбенике

понедељак, 13.09.2010. у 22:00
Аутор Новица Коцић

Јужнословенску групу језика сачињавају бугарски, македонски, српскохрватски и словеначки, гласи дефиниција у новом уџбенику српског језика Завода за уџбенике и наставна средства за осми разред основне школе уз објашњење да је српскохрватски „традиционални назив за народни језик који чине штокавско, чакавско и ијекавско наречје”.  Професор београдског Филолошког факултета, Милош Ковачевић, прокоментарисао је у  разговору објављеном у јучерашњој „Политици” да „кад нису дали да се наведе хрватски и босански, аутори нису пристали ни да напишу српски, него српскохрватски језик”. Иако га на овој страници уџбеника нема, српски језик, као ни хрватски и бошњачки није избачен из уџбеника и замењен српскохрватским, објашњава Душка Кликовац, ауторка уџбеника, такође професор Филолошког факултета у Београду.
– Треба да се разликује ниво књижевног језика и ниво народног језика, то је тривијална ствар у лингвистици. На нивоу народног језика постоји српскохрватски као лингвистички дијасистем, дакле, као систем дијалеката који се састоји од штокавског, чакавског и кајкавског дијалекта. На том нивоу, као скуп дијалеката постоји српскохрватски језик. На основи тог дијасистема, израсла су три књижевна језика: српски, хрватски и бошњачки. Око постојања тих језика никако не може да буде дилеме због тога што је наша држава потписала документ о националним мањинама, где се набраја који су језици националних мањина у Србији. Између осталих, то су хрватски и бошњачки, како га зову српски лингвисти, а не босански. Не постоји дилема ни око тога да су српски, хрватски и бошњачки настали на основу једног језика, због тога се и разумеју, њиховим говорницима није потребан преводилац. Ја нисам могла у једној реченици на једном месту да ставим све то, тако да се о томе говори на три места у уџбенику – истиче професор др Кликовац.
Осмацима се тако предочава да се после распада Југославије, српскохрватски књижевни језик распао на српски, хрватски и бошњачки. На страници уџбеника из које је „избачен” српски језик обрађује се лекција о словенским језицима, односно даје се подела на три групе словенских језика које су настале распадом прасловенског језика. Наша саговорница објашњава да се прасловенски језик распао на своје дијалекте, јер тада нису постојали књижевни језици, нормирани и стандардизовани, од којих су се неки даље развијали и распадали на друге дијалекте.(/slika2)

– Према томе ми можемо да говоримо о подели јужнословенских језика једино на дијалекте, а на крају можемо да кажемо да су то данас одређени књижевни језици, али једино је методолошки и научно исправно говорити о томе да се јужнословенски језик распао на народне језике, а не на књижевне језике. Дакле, ја као аутор уџбеника никако не спорим да постоји српски језик. На првом месту, мој уџбеник се зове Српски језик и култура изражавања, ја нисам ништа мање заинтересована за српски језик него неко други, али научна истина се мора поштовати – истиче професор др Кликовац.
Она наводи и да са стране науке, не постоји ништа спорно по овом питању – књижевни језик је српски, а када говоре о народном језику, односно скупу дијалеката, лингвисти говоре о српскохрватском, што у науци може да се назива различитим именима. Између осталог, познат је пример обухватања језика „народа и народности” називом босанско-хрватско-српски (БХС). – На основу тог народног језика нормирањем, кодификацијом настала су данас три различита књижевна језика које признаје и наша држава јер, на пример, бошњачки се учи на Универзитету, постоје двојезичне школе, хрватско-српске. Такође, иза те формулације не стојим само ја него стоји Национални просветни савет. Они су ту формулацију донели, одобрили, изгласали после дискусије и не постоји ништа спорно ни око тога – истиче професор др Кликовац.
Члан Националног просветног савета, професор др Љубомир Поповић, није желело да улази у расправу по овом питању, али је, такође, истакао да је важно правити разлику између народног и књижевног језика.
– За разлику од народног, књижевни језик је нешто што може да се прогласи, он је ствар и језичке политике. Мислим да је у овом уџбенику све то добро објашњено и да је он са стручне стране врло добро урађен, као и да је дата једна уравнотежена слика по питању језика. Обухваћено је на више места и стање после распада СФРЈ, објашњава се и шта су то језици националних мањина, а уважавају се и документи наше владе који препознају српски, хрватски и бошњачки – рекао је професор др Поповић.

Јелена Чалија


Коментари62
c016d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljudevit Gaj
Jezik je isti, kako cete ga zvati je stvar politike. Kada bi se svi ovi 'lingvisti' stvarno bavili klasifikacijom 'jezika' i dijalekta dosli bi do zakljucka da postoje samo lokalizovane varijante na podrucjima manjim od drzava koji nisu definisani granicama istih i mogu se preklapati. Stoga, ne postoji ni srpski, ni hrvatski ni bosnjacki ni crnogorski, vec, primera radi, srpskohrvatski dijalekt koji se govori u juznoj Srbiji, srpskohrvatski hercegovacki dijalekt, srpskohrvatski dijalekt Slavonije, itd. Kako se razlikuje 'srpski' u istocnom Sarajevu od 'bosnjackog' u zapadnom? Da li taj 'srpski' ima vise zajednickog sa srpskim jezikom u Subotici ili sa komsijama prekoputa. Ocigledno je stvar politike, razlog nepostojanja cak ni zajednickog termina koji ne bi izazivao negodovanje neke grupe za ovaj zajednicki jezik jeste sto bagra ne zeli da saradjuje medjusobno vec zeli da pravi svoje mini-parohije u kojima bi bili vrhovni poglavari. U danasnjim pogledima i shvatanjima sveta, pateticno.
Grejs Grejs
ps. nemam pojma sa kojim znacenjem prof. Klikovac upotrebljava bosanski (niti me zanima jer je ne smatram autoritetom) @Petar Milenkovic Kako strucnost na vikipediji, bog s tobom? @Jasmina Mitrovic "osim Miloša Kovačevića - pravo srpsko ime i prezime" draga Jasmina, kakav vam je ovo argument? Sta cete onda reci za Egona Feketea? A znate li kog je porekla vase ime? nije bas da je pra-srpsko. @milos mm auuuu @Brane kad vec udaras na lingviste, onda prvo pravopis u sake!
Grejs Grejs
@Velizar Stojiljkovic "Neoboriva je cinjenica da je srpski jezik baza svih juznoslovenskih jezika" Kako mislite neoboriva cinjenica? Koji su dokazi? Ovo je sa lingvistickog stanovista cista budalastina u rangu onoga da su Srbi najstariji narod @Nada Lasker knjizevni jezik i jezik knjizevnika, tj. jezik kojim pisu knjizevnici nije ista stvar. @Mila Simic "Slovenski jezici pripadaju Zapadno-indijskoj grupi jezika" je l moste molim vas tu podelu da iznesete u celini, ja sam zaista radoznala, bez ironije? @Danilo Spasojevic bosnjaski vs. bosanski, se najpre uvelo da bi se oznaicla nacionalna pripadnost muslimana u Bosni, jer oni nisu imali naciju samo veru, a nisu mogli biti Muslimani jer to nije nacija, znaci Bosnjaci kao bosanski muslimani, nasuprot Bosanci, sto su bosanski Srbi, to je bila pocetna ideja lingvisticka, kao vecinsko muslimansko stanovnistvo pa onda da imaju jezik tj. da imaju ime za jezik, posto se jezik nije promenio, u stvari sad ima malo vise turcizama
Mirko Ivancevic
Boki kako nerazumes ja pisem takodjer latinicom posto je tastatura takva ali bi volio da imam cirilicu.
Ћирилица1 Удружење Ћирилица-Београд
Сви видимо да немамо банкомате на ћирилици, мобилне са уграђеном ћирилицом, да немамо МЛЕКО за наше унучиће и нашу децу, који прво науче ћирилицу и не могу да купе сами себи свој омиљени напитак... И нико још ништа не чини? Битка за ћирилицу сада постаје битка за Србију! За њен подмладак! У Србији има само MLEKO, па и њега није било ових дана на сваком месту у свако време, као некада... И нико за све ово не ОДГОВАРА!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља