понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

Српскохрватски није ни народни ни књижевни српски језик

четвртак, 16.09.2010. у 22:00

У „Политици” од 14. 9. чак на насловној страни освануо је наслов „Повратак српскохрватског у уџбенике” којим Душка Кликовац, ауторка уџбеника Српског језика и језичке културе за осми разред основне школе у издању овдашњег Завода за уџбенике, оправдава изостављање српског, а стављање на његово место српскохрватског језика на више места у уџбенику, а посебно у лекцији „Место српског језика међу другим словенским језицима”. Већина њених образложења не почива ни на каквим научним критеријумима. А ево и зашто.
     Ауторка каже да је разликовање књижевног и народног језика „тривијална ствар у лингвистици”, констатујући да „на нивоу народног језика постоји српскохрватски као лингвистички дијасистем, дакле, као систем дијалеката који се састоји од штокавског, чакавског и кајкавског (у уџбенику пише ијекавског! – МК) дијалекта. На том нивоу, „као скуп дијалеката постоји српскохрватски језик”, којим, како у уџбенику пише, говоре Срби, Црногорци, Бошњаци и Хрвати. Она чак каже да је српскохрватски „традиционални назив” за тај народни језик. Одмах да кажемо да термин српскохрватски није „традиционални” него политички термин, којим је замењен Вуков традиционални и научно утемељени термин српски језик, јер је код Срба пре увођења термина „српскохрватски” више од сто година био термин „српски”! Друго, треба рећи да се „српскохрватски” заиста може схватати као скуп српских и хрватских дијалеката, исто као што би се, на пример, „бугарско-српски” могао сматрати скупом српских и бугарских дијалеката. То је ноторна чињеница и њу констатују обе дијалектологије (само) српскога језика, настале после распада СФРЈ, тј. државног разлаза с Хрватима, и она Милоша Окуке („Српски дијалекти”, Загреб, 2008) и она Павла Ивића („Српски дијалекти и њихова класификација”, Нови Сад, 2009), у којој се одмах на почетку каже да се српским не могу сматрати „кајкавско и чакавско наречје”, јер „сви су српски говори штокавски”. Срба кајкаваца и чакаваца никада није било, одакле онда да је српскохрватски језик „лингвистички дијасистем” српског народног језика?! Нешто ту ни са здравом, а камоли с научном логиком није у реду! Осим тога, ако „кајкавски дијалекат” улази у „српскохрватски народни језик”, одакле се онда у списку јужнословенских језика нашао словеначки језик? Зар и он утемељен само на кајкавском дијалекту, по критеријуму да се „српскохрватски као дијасистем састоји од штокавског, чакавског и кајкавског дијалекта”, не би требало да буде део тог дијасистема? Зато предлажемо да ауторка, ако већ инсистира на датом критеријуму, поправи текст и врати политичко решење за језик из првог Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у коме је језик назван „српско-хрватско-словеначки”!!!
   Такав поступак био би у складу и с њеном погрешном тврдњом да су из српскохрватског настали српски, хрватски и бошњачки књижевни језик. „Око постојања тих језика – вели ауторка – никако не може да буде дилеме због тога што је наша држава потписала документ о националним мањинама, где се набраја који су језици националних мањина у Србији”. О тој превари с језицима националних мањина, коју је неко својевремено потурио Влади Србије, писали смо више пута, констатујући да у Србији данас српски језик има статус и већинског и мањинског језика. Наиме, он се као већински у Уставу Србије зове српски, а као мањински у Закону о мањинама зове се хрватски и босански (не бошњачки, како ауторка наводи). А ти назовијезици према дефиницији мањинских језика датој у „Повељи Савета Европе о регионалним и мањинским језицима”, донесеној у Стразбуру 1992. године, не могу добити статус мањинских језика, јер „Повеља” дословце каже (само што на то неко није хтео указати кад се доносио Закон о мањинама): „Регионални језици или језици мањина значе језике... који су различити од званичног језика те државе; ово не укључује дијалекте званичног језика државе, нити језике миграната” (Део 1, Опште одредбе, члан 1, Дефиниција). А разликују ли се „босански” и „хрватски” од српског? Не разликују. Јесу ли они онда посебни мањински језици? Нису. Је ли „Повеља Савета Европе о регионалним и мањинским језицима” надређена српском Закону о мањинама? Јесте. Могу ли политички критеријуми идентитета језика бити надређени лингвистичким? Не могу, за лингвисту! Је ли ауторка у праву? Није! Шта је онда српскохрватски језик? Научно гледано, исто што и онај „српско-хрватско-словеначки” што му је политички претходио. По којим критеријумима се онда признаје „хрватски” и „босански”, по оним европским из „Повеље” или по оним ауторке овог уџбеника и чланова Националног просветног савета!? Могу ли се, и смеју ли се деци потурати неистине за истине, и још у уџбенику за основну школу? „Научна истина се мора поштовати”, написа не трепнувши ауторка, али заборави и нужан услов: да би се научна истина могла поштовати, она се мора знати! А та истина гласи: Срби не говоре ни народним ни књижевним српскохрватским језиком, него говоре – српским језиком и „на нивоу народног и на нивоу књижевног језика”! Без обзира што то не признаје наведени уџбеник и Национални просветни савет, који га је одобрио!
Проф. др Милош Ковачевић и др Михаило Шћепановић


Коментари6
45a7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

andrej fajgelj
Браво! Кад бисмо и на другим пољима имали овакве реакције, били бисмо држава.
Бране - ЈЕДАН СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК
Велика већина Срба у свом говору употребљавају: 1).СРПСКИ НАРОДНИ језик, који свакодневно говоре у кругу своје породице и дома и који има више подваријанти: Јужноморавски, Војвођанско-Славонски, Црногорско-Херцеговачки, Босански, Далматински, Шумадијски, Београдски,.. 2),СРПСКИ КЊИЖЕВНИ језик, који су израдили квази ЛИНГВИСТИ из 20 века, и који су направили грешку јер су из Српског језика избацили неколико СТАРИХ СРПСКО-СЛАВЕНСКИХ речи ( тисућу, точно, конац, дојам,...) и тако вештачки направили Хрватску варијанту СРПСКОГ језика. Зато је потребно ХИТНО израдити НОВИ СРПСКИ РЕЧНИК у који би вратиле све старе изворне српско-славенске речи (нпр.: речи из Душановог законика), а које Срби данас користе у свакодневном говору.. Такође је потребно у школама РАЗДВОЈИТИ, као посебне предмете: а) СРПСКИ ЈЕЗИК и ГРАМАТИКА б) СРПСКА КЊИЖЕВНОСТИ, у коју улазе сва дела писана било којом варијантом СРПСКОГ НАРОДНОГ и КЊИЖЕВНОГ језика.
Silvana Mitrović
Poštovana gospodo, svaka vam čast što ste reagovali na ovu bruku i sramotu, koju nam poturaju profesori i dr.Ali, kada se bolje razmisli, vi ste samo izvršili svoju dužnost , da kao stručnjaci upozorite na nebuloze i negiranje notornih činjenica, koje neko (ko je taj?) hoće da preokrene. Bez lažne skromnosti, da ne bi nas pravnika, koji napisaše Ustav, gde se tačno z na kako se zove naša država, nacija, jezik, ko zna šta bi bilo od ovog naroda. verovatno se niko ne bi sećao svog imena i postojanja.
Štočiniš CG
Poštovani srpski lingvisti, barem vi koji ste potpisali onaj pamflet nazvan "Slovo o srpskom jeziku", nemate nikakvo pravo određivati kako će tko svoj maternji i narodni jezik zvati. Uostalom, sami rekoste da je naziv "srpski" za narodni jezik postojao sto godina prije uvođenja naziva "srpskohrvatski". Kako je taj naš narodni jezik nazivan prije dvjesta godina? Bilo je više naziva u optjecaju, dok se Vuk nije sjetio da ga nazove srpskim. Inače je tekst onog udžbenika, ono što se vidi na onom isječku, skandalozan i netačan. Tu knjigu treba povući, jer je sramota za srpsku lingvistiku.
ДУШАН ВУКОВИЋ
Хрвати немају дилему.Ни Бошњаци.Само код Срба постоји тај идиотлук самонегирања.Чуди ме да наш језик не назову ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК.Задржали смо читав низ назива са тим југословенством као:ТАНЈУГ,ЈАТ,Југословенско Драмско Позориште,Југословенска кинотека итд.Колоко су таквих назива задржали Хрвати?Југословенски експеримент је преполовио српску нацију и од Срба направио неколико нових народа.Југословенство треба заборавити.Зашто само Срби пате за тим болесним пројектом?Зато што је тзв југословенство ,добром делу Срба ,избрисало српску свест.А ,ево, пред носом је и нови наднационални пројекат:ЕУ!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља