понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:11

Како се зове српски језик

четвртак, 16.09.2010. у 22:00
Владо Ђукановић Фото Л. Адровић

Говори српски да те цео свет разуме!
Само – да ли српски или српскохрватски?
То је, укратко речено, срж језичке полемике која је претходних дана покренута на страницама нашег листа.
Да подсетимо. Током разговора о језику, Милош Ковачевић, професор на Филолошком факултету у Београду, напоменуо је да је недопустиво што је у уџбенику српског језика за осми разред, који је прошле недеље објавио Завод за уџбенике, међу јужнословенским језицима изостављен српски језик, а наведен српскохрватски. Из разлога што Ковачевић сматра да је наш језик српски, и на нивоу народног и на нивоу књижевног језика. Ауторка уџбеника, професорка Душка Кликовац одговорила је, пак, да нема дилеме да је српски наш стандардни, књижевни језик, али да је српскохрватски наш народни језик, напомињући да је то недвосмислена научна истина.
С обзиром на то да је тема важна, а да се ставови професора разликују, затражили смо и друга мишљења из стручних кругова. О томе да ли је назив „српскохрватски” проблематичан или оправдан говори нам лингвиста Владо Ђукановић.
– Нисам имао ову граматику у рукама и не знам шта је у њој на другим местима написано о овој теми, па говорим само о оној скенираној страници из уџбеника коју је објавила „Политика”. Коментар професора Ковачевића је умесан, јер се овде говори о времену распада прасловенског језика. Формулација у уџбенику је стварно неспретна: испада да се прасловенски језик распао на три групе језика, од којих су једну чинили бугарски, македонски, српскохрватски и словеначки језик. Дакле, говори се о прасловенском језику, о периоду од другог до седмог века, а помињу се савремени језици, па петнаестогодишњак може да помисли да су у трећем или петом веку постојали српскохрватски, бугарски, македонски и словеначки језик. И онда ће се запитати: ако је још у трећем веку постојао српскохрватски, зашто се мој језик данас зове српски? – каже Владо Ђукановић.
Термину „српскохрватски”, како он сматра, мора да се посвети посебна пажња у уџбенику, без оправдања да за то није било довољно места на одређеној страни.
– У уџбенику треба објаснити да је српскохрватски језик само један период у развоју српског језика. Дакле, у 9, 14. или 17. веку нико не говори о српскохрватском језику; идеја о српскохрватском језику потиче из друге половине 19. века, развија се тек у Краљевини Југославији и наравно да је политички генерисана. Због данас живих говорника који су рођени у Југославији, назив српскохрватски јесте оправдан, али чињеница је да те земље више нема, да се језик променио те да ће се и даље мењати. Пошто је прошло довољно година од распада Југославије, историја мора да се пресложи у складу са садашњим стањем ствари. Ту је Милош Ковачевић у праву. Променио се друштвени систем, па су се променила и нека схватања о језику. Душки Кликовац сигурно није била намера да враћа српскохрватски, али је формулација морала бити јаснија – каже Ђукановић и поставља питање да ли је неко проверавао уџбенике других издавача, како је у њима ово објашњено и да ли су сви уџбеници међу собом уједначени. (/slika2)
Према речима нашег саговорника, данас имамо нелогичну ситуацију. Он наводи добро познати пример Речника српскохрватског књижевног и народног језика који излази у издању САНУ од 1959. године. У јавности се већ постављало питање зашто САНУ издаје речник српскохрватског језика, али би заиста било бесмислено, додаје Ђукановић, да тај речник до одређеног слова задржи стари назив – српскохрватски, а да од неког слова (чије ће одреднице тек бити написане), речник почне да излази под именом Речник српског језика...
Говорећи о томе да појмови морају да буду превредновани, Ђукановић спомиње и тренутну ситуацију, као и актуелни црногорски језик.
– Од једне заједничке државе настале су четири и свака од њих има право да конституише свој језик. Ако могу Хрвати и Бошњаци да имају свој језик, могу и Црногорци. Они имају потребу да своје црногорство потврде државом и језиком, само што то раде на чудан начин – иако имају катедру за матерњи језик, а за писање правописа ангажују Украјинку... Али то нема везе с нама. Нама нико не може да украде ни именице ни глаголе, и ми у језичком смислу нисмо ускраћени. Црногорци не могу да измисле нову личну заменицу, нити да измене систем бројева, као ни 75 одсто лексике која нам је заједничка. Језик није торта па да се са свих страна узима парче, а да нама остане оно што нико неће.

-----------------------------------
Грешка у уџбенику
Владо Ђукановић напомиње да је у уџбенику Душке Кликовац направљена и озбиљна материјална грешка, тамо где се каже да српскохрватски чине „штокавско, чакавско и ијекавско наречје”. У уџбенику, каже Ђукановић, не смеју да се праве ни штампарске грешке, а камоли да се помешају кајкавско наречје и ијекавски изговор. Ово може бити грешка аутора, рецензената и Просветног савета, а ако није њихова, онда је грешка уредника и издавача. У сваком случају је недопустива, сматра наш саговорник.

----------------------------------
Нисмо мање Хрвати ако говоримо исто као Срби
У Хрватској је недавно објављена књига „Језик и национализам” Сњежане Кордић, научнице која предаје на факултету у Немачкој, и која због својих ставова није омиљена у хрватским лингвистичким круговима. Довољно је споменути њену изјаву „Нисмо мање Хрвати ако говоримо исто као Срби”, као и да ова два народа имају заједнички стандардни језик, да би јавност имала назнаке због чега је то тако.
У интервјуу недељнику „Глобус”, Сњежана Кордић је рекла:
„Откуд је национализам код нас толико везан баш за језик? Ствар је у томе да су националне политичке елите на простору бивше Југославије кренуле пре неколико деценија у прављење самосталних држава с нетачним ставом да нације не могу постојати нити имати самосталну државу ако немају језик различит од других нација. Зато су уверавали себе и друге да говоре различитим језицима. Сада, када имају засебне државе, и даље инсистирају на тврдњи да се ради о различитим језицима јер се плаше да би свест о истоветности језика могла утицати у смеру поновног уједињавања држава. Таква стрепња је, наравно, бесмислена јер истоветност језика не доводи у питање постојање засебних националних држава. Иначе не би постојала аустријска држава и нација, канадска држава, и већина других држава и нација у свету.”

Мирјана Сретеновић


Коментари49
5db96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Младен Врањицан
@najveci razlog: " Iz toga se dalje moze izvesti da su svi koji koriste taj jezik - SRBI!!! Eto, zbog toga svi daju svoja imena tom jeziku i na distanci su prema Srbima i Srbiji." По тој логици онда су Американци Енглези, а Мексиканци Шпанци!!!!
D Š
Radiću, izabrali smo ju zbog činjenice da su Hrvati onomad bili uglavnom štokavci. Da vidimo što kaže hrvatski akademik Stjepan Babić… «Kad sam saznao da naš današnji Očenaš glavninom svojega jezičnoga izraza potječe s kraja 16. stoljeća, kako je zapisan u rječniku Fausta Vrančića iz 1595., napisao sam: «Očenaš je tako za mene postao izrazom povijesti hrvatskoga književnoga jezika. Moli se s neznatnim izmjenama najmanje četiri stotine godina. Postao je za mene dokazom da nikakva prijeloma u razvoju hrvatskoga književnoga jezika polovicom 18. stoljeća nije bilo. Nekoliko sam puta navodio Očenaš kao dokaz toj tvrdnji».
najveci razlog
@Урош Симић | 18.09.2010. 10:16 "Зове се СРПСКИ.Сви остали језици на просторима бивше ЈУ су Српски који сада имају разне називе." - Iz toga se dalje moze izvesti da su svi koji koriste taj jezik - SRBI!!! Eto, zbog toga svi daju svoja imena tom jeziku i na distanci su prema Srbima i Srbiji.
гаврило .
овог љета сам обишао Бар и велику цркву на Румији али су ми познаници показали и муслиманска гробља прије Другог светског рата, све је исписано ЋИРИЛИЦОМ, послије рата је кренула друга прича...пролетерска
Урош Симић
Зове се СРПСКИ.Сви остали језици на просторима бивше ЈУ су Српски који сада имају разне називе.Одите у Хрватску па погледајте неки од надгробних споменика од пре 100-200год.Па ћете видети којим су језиком говорили.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља