петак, 26.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

Савременик сопственог времена

петак, 17.09.2010. у 22:00

Представа „Тужни тропи” у извођењу компаније „Вирђилио Сијени” из Фиренце гостоваће наредног викенда, 18. и 19. септембра на сцени Позоришта на Теразијама. То је, уједно, четврта премијера овогодишње, званичне селекције 44. Битефа. Екипу представе која је на велика врата најавила долазак у Београд предводиће њен први човек: кореограф и сценограф Вирђилио Сијени.

Захваљујући оригиналном сценском језику Вирђилија Сијенија, поменута италијанска трупа која носи његово име изборила се за своје место у самом врху европске театарске сцене. Сијени важи за смелог, одважног уметника који својим сценским решењима никога не оставља равнодушним. Са Вирђилијом Сијениом разговарали смо захваљујући љубазности организационог тима ове компаније уочи почетка 44. Битефа који стартује у среду увече, 15. септембра, и трајаће наредних десет дана.

Са каквим емоцијама сте примили позив да гостујете на овогодишњем Битефу?

Свако време носи са собом заборављену историју која се топи у људском времену. Место у селекцији Битефа отворило нам је могућност да размишљамо о скоријој историји.Наравно, Битеф је велики фестивал и радујемо се сусрету са београдском публиком.

Ваше остварење „Тужни тропи” инспирисано је истоименим делом Клода Левија-Строса и његовим доживљајем изворних култура, такозваних примитивних народа. Шта Вас је подстакло да се позабавите овом темом?

Обуставити ход! Закочити импулс који нас гони да запушавамо рупе биле су идеје које су нас охрабриле да се ухватимо у коштац са представом „Тужни тропи”.То је уједно значило посветити време размишљању о човеку кроз оштро промишљање Левија-Строса. Помислили смо да би било добро да се у овој ери глобализације посветимо агонији света који је био у стању да уништи сва та племена, супротстављајући им ентропичан и загушљив модел.

Њихове доживљаје превели сте у знакове своје танане уметности. До каквих спознаја сте дошли током рада на представи „Тужни тропи”?

У свом раду трагали смо за пореклом не знајући шта је то: да ли је могуће открити себе у другом облику и покренути се из инерције? Ослушкивањем сопственог тела које се шири ка свести оног другог, рад је еволуирао у женско присуство, тако да је пет жена добило тежак задатак да нам говори о овом увиду.

Како видите везу сценске уметности са друштвеним и политичким контекстом којом се, иначе, бави овогодишњи Битеф?

Не постоји очигледна,већ чулна веза. Тело може да има искуство демократије, што делује безначајно. Успостављањем оведисциплине снага терета, равнотежа покрета и ослушкивања ствара органски континуитет који као прво руши приватно власништво сваког засебног елемента – мишића, нерава, органа, костију,течности. У непознавању сопствене судбине, спознати демократичну стварност тела јесте нешто што је равно политичкомреволуционарном чину. У том смислу друштвени контекст постаје наша изабрана територија. Ми се трудимо да је пригрлимо тако да сви плешу, између геста и тела, места и конфликта.

Којим путем иде савремена позоришна уметност. Шта бисте похвалили? Шта променили?

Бити савременик сопственог времена нагони нас да се померимо ка неком неистраженом месту. Савремени театар себи даје задатак да одржава везу са сопственим временом кроз раскораке. Овај пут није увек очигледан. Свака територија се изражава кроз сопствене путеве и људске трагове у којима осећај за трајање почиње да се топи. Савремени театар мора да се све више оспособљава да траје, да се увлачи у праксу, да на територијама створи боравишта и улазе од места тела до места стварања. Да инсистира на оригиналностисвојих становникакоји су једини способни да то боравиште оспособе да прихватии госта и странца на исти начин.

Б. Г. Требјешанин


Коментари0
36337
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља