понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:05

Српски је и наш народни језик

петак, 17.09.2010. у 22:00

Поводом теме о којој „Политика” неколико дана пише, а која се односи на оправданост назива „српскохрватски језик”, који се помиње у уџбенику српског језика за осми разред основне школе, поново смо разговарали са ауторком уџбеника професорком Душком Кликовац са Филолошког факултета у Београду, која одговара на реаговања у штампи.

– Питање језика увек изазива велике страсти и те страсти се лако запале јер људи воле да понављају стереотипе. Није питање да ли Срби говоре српским или српскохрватским језиком. Срби говоре српским језиком, и као народним, и то нико не спори, али ја сам као аутор уџбеника „Српски језик и култура изражавања” морала ђацима да прикажем и социолингвистичку ситуацију. Могла је да стоји и другачија класификација, али то методолошки не би било добро. Можда би неки други аутори, који би писали уџбеник, ово питање избегли, што не би било фер, и ја због тога сад имам проблеме. Да бих објаснила појам штокавског дијалекта, морала сам да уведем и појам српско-хрватски, као лингвистичког конструкта на основу којег су израсли српски, хрватски и бошњачки. А друго је питање да ли је он требало да постоји... Мој задатак је да ђаке упознам са овим термином а не, на пример, да објашњавам да ли су хрватски, бошњачки и српски исти језик, јер то већ залази у политичко питање – каже професорка Кликовац и додаје:

– Закључак Националног просветног савета је да се у уџбенику нађе назив „српскохрватски језик”, а Савет је врховни арбитар кад је о овој теми реч. Људи не читају пажљиво већ само виде да се помиње српскохрватски језик и питају се шта је сад то. А то је социолингвистички конструкт, и општепозната чињеница, у нашој, као и у светској науци – рекла нам је професорка.

На питање како ту чињеницу не зна професор Милош Ковачевић који се залаже за формулацију „српски језик”, наша саговорница је одговорила:

– Ковачевић може да се прави да то не зна. То је елементарно знање сваког ко је полагао Историју српског књижевног језика и завршио Филолошки факултет.

Наша саговорница потврђује и то да се у њеном уџбенику поткрала грешка (где треба да пише кајкавско наречје пише ијекавско), али додаје да је грешка техничке природе, „и толико је груба да је јасно да је реч о очигледној, а не материјалној грешци”.

– Несрећа је што се око овога диже халабука, а не покрећу се многа значајна питања која се налазе у мом уџбенику – смрт језика, угроженост од стране енглеског језика, као и све чешће увођење манипулативног језика реклама и маркетинга.

Мишљење неког од чланова Националног просветног савета о овој теми јуче нисмо могли да добијемо. Професор Александар Јовановић је на путу, у Италији, академик Предраг Пипер, према речима Душке Кликовац, није био на тој седници када је ова тема била на дневном реду, а професор Љубомир Поповић није желео да даје изјаве.

М. Сретеновић


Коментари9
0f2e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радгост Коритник
Наш језик је Српски(Србски) језик који има словенске корене. Основа нашег језика је Сербско-словенски језик и Србски језик, који су били вековима на нашим просторима. Накарадним компромисима и променама( учествовао је и Вук Караџић, под притиском аустругара) створен је "братски" српско-хрватски језик пун нелогичности и трулих компромиса. Ред је да се вратимо словенском извору на модеран начин, јер смо ми пореклом Словени. Ћирилица је наше писмо и треба га усавршавати и исправљати грешке од Вука па до данас, наравно на словенским основама, и уз нову понуду словенских речи, са што мање турцизма у језику. Сви светски језици имају једно писмо, само ми имамо наводно два!?
алекса царевић
Бране браво
Бране - ПОТРЕБАН ЈЕ НОВИ КЊИЖЕВНИ
Велика већина Срба у свом говору употребљавају ДВА језика: 1).СРПСКИ НАРОДНИ језик, који свакодневно говоре у кругу своје породице и дома, а који има више ГЕОГРАФСКИХ варијанти: Јужноморавски, Војвођанско-Славонски, Црногорско-Херцеговачки, Босански, Далматински, Шумадијски, Београдски,.. 2),СРПСКИ КЊИЖЕВНИ језик, који су израдили квази ЛИНГВИСТИ из 20 века, и који су направили грешку јер су из Српског језика избацили неколико СТАРИХ СРПСКО-СЛОВЕНСКИХ речи ( тисућу, точно, конац, дојам,...) и тако вештачки направили Хрватску варијанту СРПСКОГ језика. Зато је потребно ХИТНО израдити НОВИ СРПСКИ РЕЧНИК у који би вратиле све старе изворне српско-словенске речи (нпр.: речи из Душановог законика, Житија Немањића,..), и које Срби данас користе у свакодневном говору.. Такође је потребно у школама РАЗДВОЈИТИ, као посебне предмете: а) СРПСКИ ЈЕЗИК и ГРАМАТИКА б) СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ, у коју улазе сва дела писана било којом варијантом СРПСКОГ НАРОДНОГ и/или КЊИЖЕВНОГ језика.
MIka Peric
Srpski jezik ,i to sa dva pisma,koja su oba nasa...cirilica i latinica. To je nase blago,nasa privilegija,da imamo jezik koji moze da se pise na dva pisma,podjednako.
Slavko Milosevic
Svaka cast Duski Klikovac. Pamet je pamet!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља