понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Ко ће да плати рецесију

петак, 17.09.2010. у 22:00
Фото Ђ. Живаљевић

Рецесија би у Америци већ прошла да се држава није умешала и почела да спасава компаније и банке које су себе довеле до пропасти лошим одлукама својих менаџера. Америчке фирме тренутно „седе” на три трилиона долара и неће да их инвестирају јер су им непозната правила игре и јер се плаше неизвесности, каже Светозар Стив Пејовић, професор емеритус A&MУниверзитета у Тексасу и Универзитету Доња Горица у Подгорици чијим студентима је пре неколико дана држао предавање о „стању капитализма”, социјалној правди, америчком председнику...

Да ли је узрок кризе и рецесије уједно и доказ да је капитализам пропао?

Рецесије су потпуно нормална и природна појава у капитализму. Разлог је врло једноставан, постоји период раста, прогреса, инвестирања. У том периоду направи се доста грешака и дође време кад кукољ мора да се избаци из жита. То се зове рецесија.

Је ли разлог и ове рецесије грешка у време прогреса?

Да. Грешка је била у томе што се инвестирало у време велике конјунктуре па се чинило да ће будућност бити боља од очекивања. Та очекивања створила су амбијент у коме су се правиле рискантне инвестиције. А онда је дошао моменат да балон пукне.

Рецесије је најбоље оставити на миру. Све рецесије имају заједнички именитељ – заврше се. Дакле, треба их пустити да се заврше.

Да ли то значи да све ове мере које су до сада предузимане нису биле потребне?

Да, нису биле потребне.

Кад се деси рецесија, постоји трошак који у првом моменту сносе људи који су рецимо лоше инвестирали. Тај трошак се већ догодио и више не може да се избегне. Али, мора да се зна ко ће да сноси тај трошак. Политичари ту имају обично лошу идеју. Уместо да трошак плате они који су га направили, грешке плаћају га сви порески обвезници. Политичари сматрају да је то лакше и да тако могу да се спасу фирме. То је грешка јер оне фирме које нису ефикасне не треба да се спасавају.

Мислите да је неке банке у Америци требало пустити да пропадну?

Све. Када је Роналд Реган био председник пропале су све поштанске штедионице а он није ништа учинио да их спасе. Сви су изгубили осим депозитора јер су они имали осигурање. Али, акционари су све изгубили. У Тексасу 1986. године нисмо више имали ниједну тексаску банку, све су крахирале, нико није хтео да их сачува. Дошле су банке из других држава и сада је све у реду.

Колико је тачна теза да је Обама наследио економију од Буша у горем стању него Реган од Картера?

То је велика неистина.

Али, погледајмо шта су биле алтернативе, односно како је Реган реаговао на рецесију а како Обама. Реган је смањио социјалне издатке, смањио домаћу потрошњу, скресао је маргиналне таксе са 70 на 24 одсто и за две и по године интересна стопа спала је са 20 на пет одсто, незапосленост са 12 на пет одсто, инфлација са 10 на три одсто а стопа раста треће године његове владавине била је осам одсто.

Обама је две и по године на власти а резултати су му следећи: незапосленост се повећала са осам на 9,6 одсто, раст је остао исти, инфлација се полако појављује а интересне стопе расту. Обама није скресао таксе, он је једноставно подигао државну потрошњу, позајмио је новац и за годину и по дана повећао амерички национални дуг више него што је то његов претходник Буш урадио за осам година.

Шта је био разлог да се држава умеша у спасавање банака и борбу против рецесије?

Обама је употребио рецесију да би спровео законе којима се мењају правила игре и односи унутар америчке федерације. Због тога га је око 30 америчких држава тужило Уставном суду.

Америка и ЕУ користе два модела за излазак из кризе. У САД је то наставак економских стимуланса државе посрнулим фирмама...

Није то амерички, то је Обамин модел.

... а у ЕУ се користи модел фискалне консолидације?

То је била Реганова економска политика. Европа сада преузима Реганов модел. Госпођа Меркел зна шта ради.

Хоћете да кажете да Ангела Меркел личи на Роналда Регана?

Чула је за њега више него други европски лидери.

Какве ће бити последице модела који креира Барак Обама?

Губитак на изборима.

Али, и ако изгуби на изборима, остаће његове реформе за које Ви тврдите да представљају суштинску промену система и правила игре у Америци?

У новембру ће изгубити већину коју је имао у Конгресу и биће у пат-позицији до избора тако да му ни један закон више неће проћи. Републиканци ће блокирати даље промене правила игре у Америци.

А наметање правила у Вол стриту?

То је прошло као део регулације. Биће тешко да се тај закон анулира када републиканци добију већину у Конгресу јер и ако изгласају да се тај закон укине, председник је последња инстанца која то треба да потпише.

Оно што је Обама урадио, ми у економији зовемо трошак који се десио. Он је подигао трошкове алокације капитала, али ће Вол стрит наћи начина да то минимизира.

Неки су то понашање описали као улазак слона у стакларску радњу, а ја кажем да је то учинак комарца у нудистичкој колонији.

Обама је дао новац „Џенерал моторсу” али колико знам та компанија је држави већ вратила све позајмљене паре. Компаније које су добиле државну помоћ журе да га врате како више не би биле под државном капом.

У овом тренутку америчке компаније држе на рачунима три трилиона долара у готовини и не желе да инвестирају јер не знају какве ће мере Обама да донесе. То је неизвесност која је погубна за економију. Компаније седе на огромним парама које би сутра могле да запосле све незапослене. Кад би компаније имале јасна и стабилна правила игре, рецесија у Америци би већ била готова. Ми то плаћамо, рецесија у Америци траје дуже него што би требало. Да се ништа није радило, рецесија би трајала краће а била би скупља. Трошак би био концентрисан на једну групу људи која је скривила рецесију.

У Србији постоји мишљење да треба копирати Барака Обаму с подстицањем економског раста и помоћи фирмама да изађу из рецесије?

Моје је питање да ли српски политичари желе да изгубе следеће изборе. Знам да је у Србији другачије јер постоји култ зависности од државе и нисам сигуран да ће ваши политичари због таквог понашања бити кажњени на изборима.

Али економија Србије не може да се поправи кроз субвенције неефикасним фирмама.

Можда ће нека фирма после субвенција постати ефикасна?

Када, колико дуго поједине фирме у Србији држава субвенционира а оне још нису ефикасне.

Ако се трошак пренесе на људе који нису учествовали у доношењу одлука које су створиле тај трошак, онда настаје дугорочан економски проблем јер део људи изгуби подстрек да пажљиво инвестирају д други део људи који су врло пажљиви у инвестирању отићи ће негде другде.

Илузија је да држава треба да подиже привредни раст.

Зашто?

Зато што држава не ствара вредност, она може само да преноси вредност с једног на другог. Вредност стварају фирме, само приватни сектор може да створи вредност.

Али многа пропала предузећа држава је оспособила да раде улажући новац у њих?

Да је то што производи та фирма профитабилно не би требала држава да га преузима него би то узео неки приватник.

Држава у Србији каже да је глобална криза и да зато нема довољно приватног капитала да улаже у српска предузећа?

Колико је се сећам пре три године није била глобална економска криза, а у Србији исто није било инвеститора.

Миша Бркић


Коментари5
c30f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aniksy krk
Interesantan tekst! Dolazi od jednog zastupnika slobodnog funkcionisanja trzista... i to je lepo i retko procitati na srpakom jeziku! Ne znam da li bih se slozila sa svim sto prof. Pejovic kritikuje. Americko trziste je slobodnije od uticaja drzave nego evropsko trziste/a. EK pokusava da smanji uticaj drzava clanica na ekonomiju (sa vecim ili manjim uspehom u poljoprivredi, iindustiji, konkurenciji) kako bi stvorila jedinstveno trziste. U americi je trziste vise manje jedinstveno (ogradila bih se od poreskih zakona) i drzava mnogo manje moze da utice trziste (sto i jestejedna od posledica Reganove ekonomske politike). Smatram da Obamina administracija pokusava da gledanjem u Evropski primer pokusa da neke od grana privrede podvede pod nesto vecu kontrolu drzave. Evropa sa druge strane pokusava da se oslobodi te kontrole jer je ona nemoguca ukoliko se tezi stvaranju jedinstvenog trzista 27 (+3) zemalja clanica. Mozda bi bilo zanimljivo cuti necije misljenje na tu temu...
Омикрон Омикрон
Tihi Posmatrach. Треба знати да у САД не постоје милијарде, него билиони. Требало је суму три трилиона ''превести'' на наших 3 билиона=3.000 милијарди. сада је ваљда све разјашњено. А bailout пакет износи 0,7 билиона долара.
Tihi Posmatrach
@Omikron: $3 triliona/1000 = $3 biliona (milijarde)? Kako to, kad je prvobitni bailout paket iznosio $700 biliona tj. $0.7 triliona, i u medjuvremenu je porastao na oko $3 triliona. Dakle to je $3 000 000 000 000, chisto ako je nekom lakshe kad vidi koliko je to nula.
obrad s
pa i kod nas se drži ogroman novac van investicionih tokova, jer nema investicione klime i ambijenta koje vlada treba da napravi
Омикрон Омикрон
Камо лепе среће да ''у овом тренутку америчке компаније држе на рачунима три трилиона долара у готовини''!!!! При таквој ''рачуници'' наша земља би има БДП од 31 билион УС долара - као пола планете!!!! Ergo, у питању је ХИЉАДУ пута мања сума.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља