Од нашег дописника
Сарајево, 18. септембар – Од 317.000 кућа у власништву повратника, колико их је у послератном периоду обновљено на подручју БиХ, чак 95.000 је празно, или се користе као викендице. С друге стране, на обнову још увек чека 145.000 у рату порушених кућа, а у колективним центрима и дан-данас живи више од 7.000 људи, док је без електричне енергије чак 2.450 повратничких породица.
Председница Уније за одржив повратак и интеграције БиХ Мирхуниса Зукић у разговору за „Политику” каже да су поменути подаци слика неуспелог процеса повратка избеглих и расељених, у чему је политика одиграла пресудну улогу, јер „издвајана су средства само за повратак, и то недовољно, али не и за останак”. Онима који преузму власт након октобарских избора Зукићева поручује да се морају одговорније понашати према повратку, „како би се коначно затворило поглавље расељавања у БиХ”.
„Обнављане су куће, али нису истовремено стварани и сви неопходни услови за одржив повратак, односно за нормалан живот”, објашњава она и напомиње да у многим местима у која су се људи вратили није изграђена инфраструктура, нема воде, струје, путеви су запуштени и тешко проходни. Осим тога, додаје она, „многи повратници суочавају се са препрекама у приступу правима, укључујући здравствену заштиту, запослење, образовање и социјалну помоћ”.
Председница уније оцењује да су ово, углавном, разлози због којих се избегличке породице не враћају на своје, и поред тога што су им куће обновљене, него настављају да живе „у новоизграђеним кућама у другим местима” где су се, како каже, „снашли”. Она напомиње да је било и злоупотреба, како од стране повратника, тако и оних који су заступали њихове интересе, „у што су, такође, били уплетени прсти политике”.
„Донацијама или средствима из буџета обнављане су и куће чији власници немају статус расељене особе. Било је и случајева да су обновљене куће продане”, објашњава Зукићева и сугерише да је истраживање које је унија спровела на терену показало да још увек повратка избеглих и расељених има више на папиру него у стварности.
У Зворнику, на пример, обновљено је 500 кућа „које власници само повремено користе”, затим „повремено, или никако користи се пола од 1.200 обновљених кућа у Шипову”, док „у травничкој месној заједници Витовље нико не живи ни у једној од 17 обновљених кућа”, а у Међурјечју 80 кућа само викендом користе млади”. Зукићева каже да је посебно изненађује стање у Купресу „у којем је хрватска влада обновила 420 кућа, а у којем само четири повратника живе”.
Председник Савеза удружења избеглих, расељених лица и повратника Републике Српске Вељко Стевановић „окреће” причу о повратку и комплетну ситуацију процењује из угла повратка Срба у Федерацију БиХ. Он тврди да је тај повратак „драматичан, тежак и готово неостварљив”, због „дискриминаторског односа тамошњих власти према Србима који желе да се врате”, и да је на делу „политика етничког чишћења”.
„Процес повратка Срба у ФБиХ готово је ништаван и реализује се од два до три одсто, док су Бошњаци то своје право остварили у 70 одсто случајева на подручју РС, а у више од 85 одсто њихова имовина је обновљена”, каже Стевановић. Он наглашава да је „имовина Срба у БиХ обновљена тек у односу од 13 одсто, а кад је реч о Хрватима, тај проценат износи седам одсто” што, оцењује он, „јасно говори о укупној слици повратка у БиХ”, као и „намерама федералне власти”, оличеним у жељи „да ФБиХ потпуно очисте од Срба”.
Он подсећа и на чињеницу да „федерално ресорно министарство није у последње три године уплатило нити једну марку за повратак Срба, за разлику од Министарства за избегла и расељена лица РС које редовно одваја милионе марака за повратак Бошњака”.
Процене још увек актуелних политичара у БиХ, који су усвојили и Ревидирану стратегију за провођење Анекса седам Дејтонског споразума, да ће до 2014. бити стављена тачка на процес повратка, Стевановић назива утопијом и „чистом лажи”.
„За обнову порушене имовине БиХ је добила донација у вредности од око 15 милијарди, још увек имамо 145.000 необновљених кућа и та прича да ће процес повратка бити завршен у наредне три године јесте, ништа друго, чиста лаж”, закључује Стевановић.
Душанка Станишић
