среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Кофи зна шта је компјутер

недеља, 19.09.2010. у 22:00
Увежбавање песме „Киша пада”

По оном медијском правилу, да би започета прича требало да има и крај, јављамо да се Београђанка, композиторка Милица Параносић вратила кући, у Њујорк, где на Џулијард академији деценију и по предаје студентима технологију музике. Вратила се са свог другог културног сафарија – културно-хуманитарне мисије у селу Копеји у Гани, западна Африка (прва беше прошлог лета).

Копеја је, да подсетимо, село са око две хиљаде житеља. Има основну школу и „Културни центар” и између њих, на три минута хода, и једини асфалтирани километар пута. Нема: струју, лекара, телефон, ТВ. У „Културни центар” и школу, са неколико сијаличних места и струјом из агрегата и текућом водом у делу смештајног „капацитета”, повремено навраћају групе Европљана и Американаца, да ту на лицу места виде и чују како се у Африци игра, пева, удара у бубањ, црта, облачи, кува…

Наша композиторка са Џулијарда ту се обрела у свом чврстом уверењу да би у данашњем човечанству које хрли општој дигитализацији свако требало да има прилику да стекне и проширује знања у примени компјутеристике, али да то многима није дато из економских неприлика у којима живе. „Наша Милика”, како у Копеји зову Милицу, настоји, у оквиру акције коју је покренула под називом „Дајте им да порасту”, да основцима, у којима је брзо открила непресушне таленте, пренесе нешто од онога чему учи своје студенте на Џулијарду (да праве, обликују, снимају, дизајнирају музичку страну света и живота). Увежбавали су и српску песму „Киша пада”. Да је у Копеји оформила многобројну и захвалну „класу” ученика говоре и позиви који су јој упућивани да опет неизоставно дође, поруке да неће да је изгубе, и оно што је један од њених „фаворита” – Кофи, десетогодишњак – глава породице, рекао: „Показала ми је шта је и за шта је компјутер, и желим да то што више научим”.

Летњи курс компјутеристике и музичке технологије, приређивача, водитеља, наставника, тј. Милицу Параносић „нешто” кошта. Прецизни буџетски преглед трошкова досеже десетак хиљада долара – за опрему, долазак, као и боравак и волонтерски рад наставнице, што се „Нашој Милики” наплаћује по локалном доларском туристичком ценовнику (!). Њујоршки Џулијард је прво најавио па отказао донацију, на листи донатора, поименце, има и „нашких” имена, а нема сумње да самофинансирајућу улогу у свему томе има и покретач свега тога, наша композиторка у својој (утопијској?) одлучности о културолошком, што ширем упознавању и прожимању са „периферијом” човечанства.

Па, да ли се и колико Милица Параносић уверила у реалне могућности својих настојања? (За тако шта, најзад, могла је да остане и овде. Свет је један!) Почев, или закључно, свеједно, са убеђивањима са локалним „факторима” у разне техничке потребе тога „Дај им да порасту” (просторије, преговори да компјутере које је донела у Копеју намењује искључиво школи и ђацима, а не за поклон неком „фактору”, итд.). У Копеју је, наиме, на радост сопствену и својих ученика, донела, као донацију, пет лаптоп компјутера.

При том, парадокс средине у коју је дошла јесте и огромна депонија одбачених компјутера на периферији главног града Гане – Акре, где локална сиротиња „рециклира” (черупа) те остатке електронике, да би их продала за мале паре, као сировину (недавни видео у „Њујорк тајмсу”! Монитори да се на њих приседне и нагне гутљај пива…).

Овогодишњи, јулски „мастерс у Копеји”, завршен је, као и прошлогодишњи, први, а што у Копеји „и шире” до тада није виђено – приредбом у припреми, режији под вођством Милице Параносић. Ове године и поздравним говорима „фактора” што наговештава план „наше Милике” да се све то у Копеји постепено развија, шири, систематизује, материјално учвршћује, да се ту ради исто што и на Џулијарду у Њујорку. А на једној фестивалској сцени Џулијарда, Копеја са свиме што се у њој догађало биће и – мултимедијални перформанс Милице Параносић.

Владимир Стефановић


Коментари4
e78b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milena Paranosic
Bili bi dobro da autori svoje komentare baziraju na cinjenicama. Pa tako: -da pogledaju 3 website Milice Paranosici i 11300 kompjutrskih navoda njenog imena; -da znaju da vecina Milicinih kompozicija , pozorisne i filmske muzike i performansa imaju potku i u nasem narodnom melosu i istoriji i knjizevnosti;, - da je posle NATO bombardovanja, sa donatorskog koncerta iz sred Njujorka od prikupljenog novca licno donela ostecenoj decijoj bolnici na dedinju aparate za negu dece; - da znaju da je na Dzulijardu zovu - Milica i to- po srpskim padezima. A da i tu i svugde, pa i u Kopeji srpske pesme pevaju - na cisto i ispravnom srpskom; I, na kraju: da, Milica Paranosic JE beogradjanka i, da, zivi u Njujorku. Njeni koncerti se mogu uzivo, ili na radiju cuti u Svajcarskoj, Rumuniji, Holandiji, SAD, Rusiji, Australiji, Belgiji, Kanadi, Makedoniji, Nemackoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji,Spaniji,Italiji, Koreji, Brazilu, Madjarskoj, a, bogami i u Beogradu.
Mihailo Tosic
Dva potpuno nejasna komentara . Ako se u prvom tekst vidi kao kritika srpske kulture sta tu ima cudno ?Mnogi nasi vredni stvaraoci nisu nasli mesto u Srbiji , narocito mladji , i otisli u inostranstvo da ga tamo potraze. Oni ovoj zemlji nisu bili potrebni - tako mu dodje. Nema tu nikakvog suzanjstva u "oksidentalnoj" ( zapadnoj , to vam je prevod !) nego je odlazak u "beli svet" nasih talenata bolna istina ! Sta da radi ovde? Da ceka jedan koncert ili jedan snimak na radiju ?
Anna David
Milica-Milika se vratila "kuci" u Njujork. Otuzno....Boze, koliko mi kao narod imamo kompleks nize vrednosti i sve sto se zove ZAPAD-Amerika. Zivim u jednoj oksidentalnoj zemlji i muka mi je od suzanjskog ponasanja nasih ljudi iz Srbije.Posle kad dodju u svoju otadzbinu toliko se isprse , puni gordosti i hvale o svojim uspesima u inostranstvu. Trebali bi kolektivno da vise cenimo i postujemo sebe, kao NAROD.Nije nama kuca u Njujorku, nasa kuca je u SRBIJI. Nije ona MILIKA, vec MILICA i na tome se treba insistirati kad izgovaraju nase , sopstveno ime, vec na pocetku.Imala sam iste probleme, ali sam uspela da se izborim da mi izgovaraju ime kako odista zvuci na srpskom jeziku, inace da je bilo suprotno, ja ne bih bila ja. Moramo se boriti za svoj nacionalni status u dijaspori, individualno i kolektivno.
Горан Ћирић
Врло је важно, а посебно у културној рублици, да се "београђанка" вратила кући. Дивим се овој београдској посластици која увек уме да потенцира нешто што је неважно у односу на оно што је срж. Да није тужно, било би смешно. Ипак смеха нема, јер се на основу овога види стање српске културе и оних који је воде, а то је тужно и примитивно да тужније и примитивније не може бити.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља