недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Ко неће српски: писац уџбеника или Национални просветни савет

понедељак, 20.09.2010. у 09:00

У „Политици” од 18. септембра објављен је, као одговор Душке Кликовац на критике употребе термина српскохрватски за српски језик, текст „Српски је и наш народни језик”. У томе тексту све је спорно, да не кажемо нетачно, па и наслов. Наиме, као народни српски је само српски језик. Јер, још је Вук Караџић утврдио да Срби немају другога језика сем сропскога и да је сав српски језик штокавски. С њим се у томе сви – очито сем Д. Кликовац – слажу. Сви Срби јесу и данас штокавци, а Вук је тврдио и да су сви штокавци Срби. Зато је више него чудно да ауторка уџбеника за осми разред устврди да је да би „објаснила појам штокавског, морала да уведе и појам српскохрватски”, јер из њега су „израсли српски, хрватски и бошњачки”. Ваљда само Д. Кликовац може објаснити како је нешто што је временски претходило (тј. српски језик) настало до нечега што је временски следило (тј. српскохрватског језика), а посебно како је нешто што је неспорна чињеница (српски језик) могло настати од „лингвистичког конструкта” (српскохрватског језика)!

Осим тога хрватски и босански/бошњачки нису нити могу бити равноправни српском језику, јер су они само варијанте српског језика „које њихови корисници тако зову” (И. Клајн). Још чудније је да ауторка сматра да „објашњење да ли су хрватски, бошњачки и српски исти језик” не треба давати зато што је то, за њу, „политичко питање“. А свако ко ишта из (социо)лингвистике чита, зна (што потврђује и врло информативна књига С. Кордић „Језик и национализам”) да је питање идентитета језика искључиво лингвистичко питање.

Ауторкин проблем је очито у томе што она о томе зна само са предавања из Историје српског књижевног језика на основним студијама, и што сматра да је то што је тамо научила коначна и једина научна истина.

Највећи је проблем, међутим, што ауторка сматра да је Национални просветни савет тај који може да диктира лингвистичке „истине“. Је ли, заиста, Национални просветни савет утврдио да српски језик није са македонским, бугарским и словеначким члан групе јеужнословенских језика, него да је то српскохрватски језик?

Ако је то тачно, Национални просветни савет надредио се Уставу Србије, у коме је језик Срба именован српским. Очито је нужно да Уставни суд одговори на питање има ли Националони просветни савет такве ингеренције. Онда ће и ученици знати да је српски, а не српскохрватски, равноправан члан групе јужнословенских језика, а онда ће и писци уџбеника морати поштовати одредбе Устава. А не као сада – заједно са Националним просветним саветом – тако лако заобилазити, да не кажемо кршити, одредбе Устава Србије.

Проф. др Милош Ковачевић
Доц. др Михаило Шћепановић


Коментари10
af9dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рада Стијовић
Ево одломка из поменутог чланка Р. Стијовић из кога се њени ставови јасно виде: Српски лингвисти стоје на становишту на којем су стајали и раније – између Македоније и Словеније постоји један лингвистички књижевни језик и четири политичка ... Разлике су свесно прављене на другим странама из политичких разлога јер је српски језик помогао Хрватима да интегришу све католике у једну нацију, а касније потенцирање разлика је требало да их одвоји од Срба и докаже посебност њиховог језика. О посебности наравно не може бити ни говора. Довољно је узети прве приручнике које су Хрвати направили после одлуке њиховог Сабора о прихватању Вуковог дијалекта за основицу књижевног језика (Маретићеву граматику, правопис Ивана Броза и Броз-Ивековићев речник),па то видети. У њима јасно стоји да су дела написана на основу српских извора: Вукових и Даничићевих сабраних дела, затим дела Милана Ђ. Милићевића, Шапчанина, Љубибратића и свега неколико Хрвата.
Рада Стијовић
Рада Стијовић стоји на становишту да су српски и хрватски и тзв. бошњачки и црногорски књижевни језик - један језик, заснован на Вуковом штокавском источнохерцеговачком, дакле српском, дијалекту. Српски народни говори су у основици заједничког књижевног језика, који се политичком одлуком назвао по именима народа који њиме говоре. Да поновим, Срби говоре српским књижевним језиком, у чијој основи су српски народни говори - источнохерцеговачки и шумадијско-војвођански.
Mara Jovanović
Samo sam htela sve da vas podsetim i na tekst "Bosančica je srpski brzopis" u kojem gospođa Rada Stijović govori isto što i Duška Klikovac, osim što nije upotrebila pojam srpsko-hrvatski, koji je , izgleda, jedino sporno u tezi prof. Klikovac.
Stela Savić
Tako je divno čitati nešto što je napisano tako jasnim stilom, logičnim rečnikom, koji počiva na znanju i umenju, kao što je ovo reagovanje uglednih profesora na smušene tvrdnje autorke gosp. Klikovac. Kome su jasne misli u glavi, i reči su mu jasne. Gospođa Klikovac izgleda ne shvata da je pre nje nastao srpski jezik, kojim govori srpska nacija, i da je tako zapisano u Ustavu ove države. Ako ona, ili bilo ko drugi, smatra da može da krši Ustav, i da izmišlja postojanje nekog drugog jezika, veoma se vara. Ustav se ni na koji način ne može izmeniti, sem narodnom voljom. ...
филип јелин
Језик је на Балкану обележје нације. Не вреди бежати од своје нације и од свог језика, не вреди заривати главу у песак. Проблеми не нестају тако што ћемо да их игноришемо. Живот је суров. Није живот Фејсбук па да притиснемо ignore и готово. Суочите се са својом нацијом и својим језиком, а ако вам је ова нација досадила изаберите неку другу. Бојим се да на овој планети Земљи нема човека ко не брине о свом језику, свом културном идентитету, својој нацији, осим можда у Србији. Оне који сматрају да постоји српскохрватски језик морам да питам ко говори тим језиком. Хрватским језиком говоре Хрвати, бошњачким језиком говоре Бошњаци, српскохрватским језиком логично говоре србохрвати или хрватски срби. Имају ли уопште право Срби да говоре својим српским језиком?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља