среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:31

Србија личи на Дивљи запад

среда, 22.09.2010. у 22:00
Нема нагодбе са државом: Сергеј Трифуновић Фото Д. Ћирков

У биоскопима Колосеј, Стер синемас, Таквуд и Рода, од данас се приказује „Српски филм” сценаристе Александра Радивојевића и косценаристе и редитеља Срђана Спасојевића, домаћи филм о којем је полемисано и пре него што је ико био у прилици да га погледа, уз констатације да је превише бруталан јер обилује сценама насиља и секса, силовања и злостављања. У филму који је сада пред домаћом публиком, лик Вукмира, који је мозак операције „манипулисања” главним јунаком, порно глумцем, тумачи Сергеј Трифуновић.

Да ли је било дилеме да прихватите улогу у „Српском филму”?

Прихватио сам улогу без читања сценарија, јер сам желело да играм са Срђаном Жиком Тодоровићем. Када сам прочитао текст, рекао сам: Сценаристи су или генијални или луди, и помислио да треба ићи до краја, бити директан и показати какве шамаре примамо сваки дан. Вукмир је један од најодвратнијих негативаца у српском филму у последње време, што јесте био изазов да играм у „Српском филму”.

Са каквим контрастима сте се суочавали током креирања лика Вукмира?

Сваки лик који сам играо до „Српског филма” покушавао сам да донекле нађем у себи. Са Вукмиром је било супротно. Ниједну његову особину немам у свом карактеру, па сам на снимање одлазио са једним ја, а враћао се са другим ја. Било је шизофрено стварати такав лик и зато ми је требало око два месеца да се очистим од тога.

Вукмир је манипулатор, али и пион. Манипулација је основ злостављања у „Српском филму”?

Вукмир покушава да угради себе у један систем манипулације али, као што каже, постоји неко виши ко руководи њиме. Пред почетак снимања филма читао сам да су средњошколци у Ваљеву претукли друга само зато што је одличан ученик и што је добар дечко. Тукли су га бејзбол палицама, скинули голог, и снимали камером само зато да би све то ставили на Јутјуб. Све то су радили не зато што им је нешто скривио, нити да би у томе уживали, него да би то снимили, окачили на сајт да то виде и други људи. Два месеца касније то исто су урадиле и девојчице које су претукле своју другарицу. Перверзија и манипулација иду даље и служе да би се неко фасцинирао тиме. У филму смо желели да укажемо на такву аномалију, која очито постоји у нашем друштву и можда је порука полицији или судству да се мало боље позабаве тиме.

Осећате ли да неко Вама манипулише: редитељи, колеге, политичари...?

Не. Само размишљам како ме посматра Велики брат, а не мислим на ријалити ТВ програм. Једино он манипулише са мном. Људима највише манипулишу медији, што сваки дан можете читати у „Куриру”, „Скандалу” и сличним медијима. Сви то гледамо, а онда лажно моралишемо. Наслови, текстови и слике су експлицитне, нико се више не устеже од показивања гениталија и секса и гледања, а онда говоре како је „Српски филм” шокантан. Деца читају те новине.

Како се одупрети томе?

Све треба да крене из школе, да школа буде место успостављања система вредности. Вратио бих униформе у школу и у сваку школу бих поставио минимум по два полицајца. Зашто? Чуо сам причу како је цео разред у једној београдској школи скупио паре од родитеља за кречење учионице, а онда су планирали како да од тих пара купе дрогу, помешају је са шећером у праху и продају. У њиховим годинама, нисам знао шта је дрога. Школи треба вратити дигнитет. Кроз школство, држава мора да регулише васпитање деце, јер породица није у стању.

Не мислите да све креће из куће и да је породица основ? О наизглед срећној породици говори и „Српски филм”?

Породица у филму је распаднута. Сценариста Радивојевић и редитељ Спасојевић бавили су се тим лажним постулатима свете српске породице. Не заборавимо да је мајка једног од нападача Бриса Татона психолог. Данас мајка подводи ћерку, јер тако може да узме 100 евра за вече. Новац је постао све, није битно колики новац или како се долази до њега. Ево, и диригент који је завршио Музичку академију поставио је колеги глумцу Борису Исаковићу бомбу под ауто, због 2.000 евра. Не могу да верујем да је морално посрнуће толико. Држава мора да заштити своје грађане, што не ради. Људи који воде нашу државу, 95 одсто њих, загледани су само у изборе. Они размишљају како да опљачкају ову већ осиромашену државу, уз образложење: и ови пре нас су плачкали, морамо и ми нешто да узмемо.

Да ли ћете гласати на следећим изборима?

Не гласам више, јер не верујем да се тако нешто може променити. Правосуђе нам је велики проблем, јер наше правосуђе поспешује криминал. Скоро сам чуо причу о клинцима који планирају пљачку. Све су испланирали, чак и да „падну” и заглаве на робији од пет до седам година. Они су у пљачку урачунали и затвор, јер знају колика казна их чека. Неки пензионисани пијани пуковник, са 2,3 промила алкохола у крви, згазио је дете од 11 година у Лесковцу и за то је добио две године. Максимална казна за убиство у Србији је 40 година. Када у Америци убијеш или силујеш, твоје казне се сабирају. Теже се одлучујеш на злочин и криминал ако држава није блага према теби. Држава мора да учини нешто да се нормални грађани осећају сигурно.

Да ли се Ви осећате сигурно?

Не, поготову не у Београду. Сигурније се осећам у иностранству. Овде је сада као некада на Дивљем западу, када је највећи олош из Европе прешао у Америку, гладни свега и похлепни. Само јаким законима стока може да се заузда, јер се строгих закона сви плаше. У Лос Анђелесу сви поштују ограничење брзине и ако хоћеш да возиш брже, не можеш због других који не прекорачују брзину. Наша држава не може да се обрачуна са навијачким групама које дилују дрогу, а има их више од 300. То је срамота за државу. Држава не сме да буде инфериорна, нема нагодбе са државом, она треба да буде најјача.

Иван Аранђеловић

----------------------------------------

Ништа се није променило

Сматрате ли да и данас има оних који се осећају јачима од државе?

За време Слободана Милошевића мафија је била легална и имала је своју државу. Питање јесте где треба тражити грешке и да ли Зоран Ђинђић није имао довољно снаге да направи 6. октобар и обрачуна се са мафијом? Да ли је ту цену свесно сам платио, да би се нешто покренуло? Да бар није умро узалуд, али бојим се да је његова жртва узалудна. Ништа се није променило. Овде се чини да јаки закони могу да буду сувише ригидни, што не би требало.


Коментари10
6815d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra DJorjdevic
Ovo je prava intuitivna kriminologija! Ne, bez sale, Sergej Trifunovic me je fascinirao ovom svojom analizom koja pogadja u sred srede. Samo je strasno to sto sugerise, i sa zebnjo se pitam da li je u pravu, da je za nase drustvo kasno, da ono vise nema unutrasnje kapacitete za revitalizaciju, vec da je neophodna intervencija elite, tj. drzave. Jer smo onda pukli skroz, a ja se sve nadam da mozda ipak ima nade da putem mnostva mirkokosmosa nesto promenimo i u makro kosmosu. Ne znam... dekadencija kojoj u prilog govore slucajevi besmislenog nasilja koje je Sergej uocio prateci medije, po pravilu vodi samo jednim putem, u propast. Jer kad vise nema normalnih stimulansa koji bi bili vrednosna motivacija, onda je tu kraj i nema dalje. Ako nismo sposobni da uocavamo lepotu zene, ako nema emocija pred umetnickim delom, i ako deciji osmeh ne moze da nas preplavi toplinom, onda smo stvarno otisli u ...
LJUBICA SOLUNAC
Sergej,dobro je to kada prepoznas nezdrav um inezdrav sistem,i ocistis se za dva meseca ,CESTITAM¨!
Bla Bla
I šta ćemo sad? Jel' to onda znači da ćemo im jadnog dana biti razvijeni kao Amerika?
Милан Делић
Школски пример нестајања народа и државе.
Ера Тошић
Свака вам част.Да је бар трећина грађана србије као ви где би нам био крај.код нас је све нормално ненормално и обрнуто

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља