среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 25.09.2010. у 22:00
ПОД ЛУПОМ Текстописци против шунда на естради

Што бaналније, то слушаније

Јелени Карлеуши је „Несаница” напунила београдску „Арену”, Екрем се са својим рефреном „Кућа, пос’о” прославио широм света, али уз ове нове „народњаке” нема мерака, песме овог типа у кафани немају шта да траже, оне су за гледање

Све су простији и бизарнији текстови које пева новокомпонована елита уз музику, која нема везе са народним мелосом, сем што се можда у жаргону назива „народњацима”. Не преза се од плагијата, тако што се прераде мелодије које су хит у Турској, Грчкој, Ираку… Онда се уз добијену композицију, која подразумева уместо хармонике електронски звук и бубњеве, придода текст за који није битан садржај, већ да прати ритам… Тако стање оцењује Милан Д. Шошкић, председник Удружење текстописаца Србије (УТЕКС), додавши да код нас има добрих текстописаца, али они у овој поплави турбо-фолка не могу да дођу до изражаја.

Тражећи што бржи, лакши и јефтинији начин да се дође до хита, аутори, понекад или све чешће, губе се осећај за меру. Створена је лажна слика о томе шта народ воли, иза чега се, у ствари, крије намера да се „од песме живи”, насупрот „старим добрим временима” када се „за песму живело”. Текст и певање све чешће су само пратећи елемент савремених певача, који све више преузимају улогу и забављача. Тако уместо да се песма слуша, све чешће се гледа. Што за последицу има све мање правих и добрих аутора текста, композиције и извођача.

Свако време носи своје добре и лоше стране. Мирослав Илић се прославио песмом „Волео сам девојку из града” за коју је текст написао Добрица Ерић, али су дошле промене које су неминовне. Постало је старомодно певати о љубави у шљивику. Аутори су у тражењу актуелних тема и мелодија отишли толико далеко да се народна песма осамдесетих година прошлог века преобразила у „фолк” чија је перјаница била Лепа Брена са „Слатким грехом”. Деведесетих је „фолк” прерастао у „турбо-фолк” (како га је на једном месту крстио Рамбо Амадеус), што нема везе ни са народном, ни са забавном музиком.

Тестирање у кафани

Кроз народне песме се обично препричава нека прича, што није случај код „турбо-фолка”, где се најчешће понавља неколико кратких реченица у круг, кроз целу песму. Некада се знало: песма је хит ако уђе у кафану. Уживање у певању, праћење песме и само певање код човека представљају објективну уметничку и животну потребу, што важи и за забаву. А то уз „турбо-фолк” – неће да може!
Зато је све више удружења текстописаца.

– Слоган нашег удружења је „Вратимо Србији народну музику”, каже Шошкић и додаје да је УТЕКС основан 1987. године. Оснивачи удружења су: Радмила Мудринић, познати текстописац, Стојан Цветковић, песник и публициста, сада покојни Радоман Којадиновић, песник, и Бранислав Бојић, књижевник. Циљ је био да се афирмишу текстови за све жанрове музичког стваралаштва, борба против шунда, заштита ћирилице и ширење културе у целој земљи и дијаспори. Песме чланова су заштићене, јер УТЕКС поседује ауторска права за те текстове. Врата су отворена за све који пишу риме како би на лакши и сигурнији начин ступили у контакт са певачима, композиторима и издавачким кућама и стекли могућност да и њихово дело буде снимљено.

Да аутор буде признат

– Писање текстова је уметност која се различито доживљава. Стога, оно што једноме изгледа као лош текст песме, другоме ће можда изгледати као апсолутни хит, или обрнуто. Правила нема. Зато смо организовали сајам текстова, на коме су наши чланови поклањали своје песме уз услов да буду потписани као аутори, за новембар је заказан Фестивал народне музике, на коме ће текстописци и читати делове својих песама – каже Шошкић.

Пут од идеје до остварења је дуг. Потребно је прво доћи до потенцијалног корисника – извођача. За неафирмисаног, младог текстописца, ово није лак задатак: треба задобити поверење извођача, убедити га да одвоји део свог слободног времена и посвети га одабиру песама. Уколико се склопи посао о коришћењу песме, и ако у ауторству дела стоји име текстописца, то је велики корак напред. Али до тог тренутка треба истрајати на путу посутом трњем, јер није тајна да неафирмисани аутори често морају (уз одређену надокнаду) да се одрекну идентитета код ауторства дела. Зато се удружења текстописаца боре за основно право – да аутор буде потписан.
Што се тиче могућности да се рад и исплати, цене на нашем тржишту су у просеку од 50 до 150 евра. Зато се на сајтовима могу наћи огласи многих певача и група из Словеније, па и Хрватске, који траже текстове, како на српском тако и на енглеском језику. СОКОЈ (Организација музичких аутора Србије) у складу са договором годишње исплаћује прикупљене ауторске накнаде и штити ауторска дела, рекла нам је Марија Цвијановић из СОКОЈ- а, али то је тек крај ове приче.

Писању рима за „народњаке” својевремено није одолео ни Бора Ђорђевић. Многи можда и не знају да је управо он аутор хита „Нек ме не забораве девојке са Мораве” у извођењу Срећка Јоровића.

И Марина Туцаковић, један од наших најпознатијих текстописца, музичку каријеру је почињала у време када је група „Зана” и хитом „Додирни ми колена”. Аутор је текстова многих хитова које су певали Тоше Проески, Здравко Чолић, групе „Бијело дугме”, Јелена Карлеуша, Цеца Ражнатовић... Неки завидљиви пребацују јој да узима песме анонимних аутора и уз мање измене пласира их као своје. Ипак, нема сумње да је Марина својим штосним текстовима допринела успеху многих естрадних звезда и показала да зна посао.

Жељка Јоксимовића је „Лане” довело на светску позорницу. А да добар текст не губи на „цени” доказ је победничка песма Марије Шерифовић „Молитва” коју је компоновао Владимир Граић, на текст Саше Милошевића Марета. И да не заборавимо песму „Ко те има тај те нема” коју пева група „Гарави сокак”, али и Звонко Богдан, такође аутор многих својих хитова, али не и овога који је смислио Лаза Костић. Тако да Китићеви „Милиони, камиони, авиони, шампиони…” могу да путују у заборав – има ко ће и лепше и боље певати „за душу”.

Славица Берић

(/slika2)

Екрем уједињује људе

Турбо-фолк песма Екрема Јеврића „Кућа, пос’о” је овогодишњи хит у Америци, Канади, али и републикама бивше СФРЈ. На сајту „Јутјуба”, где је видео-спот првобитно постављен, с пролећа ове године, регистровано је 5.000.000 посета, а на „Гуглу” се појавило преко 600.000 сајтова са називом песме и именом извођача кога тренутно публика може гледати на „Фарми” телевизије „Пинк”.

„Кућа пос’о”
Ево, живим у Њујорку граду
живим, радим, а и само радим
рефрен: Кућа – пос’о, пос’о – кућа
кућа – пос’о, пос’о – кућа
ето, шта знам – ништа не знам
а ђе да знам
Кућа – пос’о, пос’о – кућа
кућа – пос’о, пос’о – кућа
ето, шта знам...

Шта је допринело светској популарности Екремовог хита првенца најбоље говоре коментари на сајтовима: „Има истине у тексту, то су пусти снови о Америци и златном Западу” ... „Звезду су од њега направили људи који му се смеју, а он је очигледно прост и неискварен да би то укапирао. Мислим да је Екрем обичан, вредан, добар човек и било би ми мило да успе да заради овако коју пару, што би нам то сметало кад нам не смета да полусвет са естраде, лошији људи од њега, који такође не знају да пјевају згрћу милионе”… „Данас причам са девојком из Словеније и питам је да ли зна за Екрема Јеврића. Она каже, наравно, и почне да пева „кућа пос’о, пос’о кућа” и каже Екрем нас је опет ујединио, све Југословене”.

.....................

Шта се све пева
На популарним сајтовима који се баве турбо-фолком кружи и листа „најјачих стихова”:

Лажеш као пас, гледаш ме ко звер, стварно није фер.
Све, све, све ћеш да ми даш, ал’ ја нећу с тобом јер си мафијаш.
Дај, загрли ме, дај, дај, дај, водоравно а и усправно.
Скочићу са седмога спрата, родила ми жена, а ја нисам тата.
Ветар дува, киша сипи, а под нама кревет шкрипи.
Због ње су ме звали папак, ја то нисам знао.
Је л’ те пеку у даљини моје сузе на хаљини?
Мој се драги у ауту воза, а ја јадна у шуми код коза!
Кажу нисмо пар, зато што си подстанар.
Уз малу пећ и радио свашта сам јој радио.
Што на кафу зовеш мене када немаш самлевене!
Шта ће мени венчање и жена, кад са туђом живим без проблема.
Моја мала нема предњих зуби, кад ме љуби језиком ме уби!
Нећеш чак ни пасуљ да ми скуваш, а камоли децу да ми чуваш.
Да договор кућу гради реко је неко, с тобом како ствари стоје темељ је далеко...

Скини, скини кошуљу, ал’ немој брусхалтер, остави бар нешто мала, да поцепа пантер.
О, отпала ти рука, ако другу такнеш око струка!
Отишо си, е па нек си, ниси био богзна како секси!
Нисам згодан, ал’ сам неопходан, ко ме проба жели ме до гроба.
Мала моја на врх села мога, ти живиш у облацима, ја живим у опанцима.
Певаљка сам од главе до пете, око мене све валуте лете.
Сутра када прође што је ноћи мило, ти не причај друговима шта је синоћ било!

..................

Вишеград је Драгишин

Од 2005. године Српски фестивал народне музике носи име Драгише Недовића, мало познатог али значајног музичара и текстописца који је оставио немерљив траг у српској али и босанској и далматинској народној музици. Недовић, рођени Крагујевчанин (1916–1966) са 16 година се, са гитаром у руци, отиснуо у свет. На путу кроз Босну пише севдалинке: „Из Босне се једна песма чује“, „Босанске ме пијесме занијеше“, „Прођох Босном кроз градове“… У Далмацији, инспирисан морем и бродовима, бележи „О, липа, ти незнанко“, „О, бродићу бели“ и „Маре, Маре, срићо моја” коју су Хрвати још за Драгишиног живота, пре Другог светског рата, присвојили као „хрватску националну“ под називом „Кад си била мала Маре“, иако је под оригиналним именом била заштићена у српском Савезу аутора народне музике.

За време Другог светског рата изведен је на стрељање у Шумарицама, али га један од Немаца препознаје као композитора, па је депортован у Немачку, у Дормаген. Као ратни заробљеник проводи четири године, а по ослобођењу се враћа у родни Крагујевац, где са пријатељима оснива прво Удружење композитора и писаца песама са народним мотивима.

Његова велика заоставштина броји више од 480 песама, али вео заборава није случајно пао на његово име: требало је признати да је самоуки музичар, иначе машински радник, спевао између осталих и бесмртну песму „У лијепом старом граду Вишеграду“, које се не би постидео ни сам Алекса Шантић. Ова песма је написана 1936. године и заштићена под именом „Јутрос рано слушам“. Први пут ју је отпевао Химзо Половина, популарни босански певач средином педесетих година прошлог века, али више од 60 година певана је оскрнављена, јер је из ње избачена строфа у којој се говори о Недовићевом повратку у Србију:

(/slika3)

У спомен Томи Здравковићу

У четвртак 30. септембра навршава се двадесет година од смрти Томе Здравковића (20. 11. 1938 – 30. 9. 1991), најслушанијег певача и композитора бивше Југославије. Од школе је имао основну и курс за трактористу. Читаво богатство проћердао је по кафанама и коцкарницама. Био је боем са стилом, вољен, поштован и цењен. Песме су му биле све, сваку је доживео, отпио и одболовао – и данас су велики хитови.

Никада ништа није измишљао, све што је опевао стварно му се и дешавало. Своје велике љубави претварао је у нежне песме за заљубљене. За Славицу је био „Букет белих ружа”. Некадашњој водитељки ТВ дневника Данки Нововић певао је „Данка, волим те”. Приликом снимања серије „Докторка на селу” 1982. године, за коју је радио музику, а у једној од епизода чак и глумио музичара, легендарном певачу је за око запела глумица Љиљана Благојевић па јој је отворено најавио песму „За Лиљану”. Стихове „Хеј, Бранка, Бранка, Бранка, реци ми, Бранка, ко је крив због нашег растанка” посветио је бившој супрузи... Томин евергрин „Шта ће ми живот”, у популарној хумористичкој серији Драгослава Лазића „Љубав на сеоски начин”, 1971. године отпевала је Силвана Арменулић, а песма је од тада неколико пута обрађивана и једна је од најслушанијих нумера свих времена.

Доста пара потрошио је играјући карте, рулет, али је зато знао да цео хонорар зарађен од певања у београдској боемској четврти Скадарлији стави у корпу изненађене девојчице која те ноћи није продала све цвеће.

Тома Здравковић је сахрањен на београдском Централном гробљу. А највећи венац од црвених ружа на гробу, кажу, био је онај од једне Циганчице из Скадарлије.

Коментари0
526d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља