среда, 25.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Одрастање уз компјутер и „брзу храну”

субота, 25.09.2010. у 22:00
Деформитете кичме има 11,83 одсто школске деце Фото Д. Јевремовић

Школарци у Србији су, из године у годину, све дебљи и знатно су слабије физички активни, а велики број малишана „живи” на такозваној брзој храни. Деформитете кичме има 11,83 одсто школске деце, а грудног коша 2,8 одсто ученика. Резултати систематских прегледа у прошлој години показују да су деформитети стопалазабележени код 12,6 одсто ђака, што значи да свако десето дете има овај проблем. Лоше телесно држање и неправилно стајање или седење, које карактерише повијени став, упале груди, опуштен трбух и искривљена кичма има 18,63 дечака и девојчица.Стручњаци упозоравају да код најмлађих долази до једностраног оптерећења тела због препуне ђачке торбе, да уче на недовољно осветљеномместу, да муку муче са некоригованимсметњама вида, да се недовољно баве физичким вежбањем, да немају допунску исхрану за време напорног рада и да осећају замор због превеликих обавеза у периоду интензивног раста и развоја.

Према речима др Катарине Спасовић, из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у току 2009. године прегледано је 363.178 школске деце, чиме је обухваћено око 93 одсто школараца. Она објашњава да је бројученика са деформацијама кичменог стуба последњих година на приближно истом високом нивоу.

–На систематским прегледима откривају се и обољења и стања због којих ученици углавном не траже лекарску помоћ,попут деформација коштано-зглобног система, лошег телесногдржања, недовољне ухрањености…Низа других проблема значајно утиче на способност ученика као што су сметње вида, слуха, недовољна психичка развијеност, говорне мане, урођене срчане мане, каријес... За све је важно рано откривање и рехабилитација – каже др Спасовић.

Приликом систематских прегледа ђака, медицинари оцењују и чистоћу тела на основу изгледа и одеће, а она је констатована као лоша код 1,54 одсто ученика. Број вашљиве деце смањује се последњих година, са један одсто у 2007. на 0,73 одсто у протеклој години. Докторка Спасовић каже да се телесна развијеност ученика такође дужи низ година задржава на незавидном нивоу – са 19,8 одсто школске деце незадовољавајуће развијености.

–Свако пето дете школског узраста показује одступање у телесној развијености, висини и тежини. Готово трећина школске деце, 26,6 одсто,одступа од нормалне ухрањености.Сметње слуха констатоване суу релативно малом проценту, код 0,14 одсто деце, али је зато каријес првог и другог степена заступљен код више од петине ђака – рекла је саговорница.

Истраживања показују да и предшколци у Србији имају лоше држање и равне табане, а да готово трећина будућих основаца не уме да изговори све гласове.

– Проблем је што родитељи, због бројних обавеза, имају све мање времена за децу. Малишани су запостављени, лоше се хране, уопште се не играју као што су некад деца то чинила, не шетају довољно, а то све оставља последице по њихово здравље. Најмлађи кад проходају често носе лошу обућу јер су квалитетније ципелице скупе и неприступачне свим породицама – истакла је др Нада Јовановић-Васиљевић, директорка Дома здравља „Барајево”.

Малишани немају здраве навике када је реч о исхрани и углавном једу пецива и слаткише. Испитивања показују да више од четири петине деце свакодневно има три главна оброка, а више од две трећине малишана најчешће једе бели хлеб. Готово трећина деце свакодневно једе слаткише, четвртина њих колаче, половина пије газиране сокове, а грицкалице најмање три пута недељно конзумира око 57 одсто испитаника.

Тинејџери у Београду најчешће ступају у сексуалне односе када напуне 16 година, а то најчешће чине, како кажу, због љубави према партнеру. Нешто чешће су сексуалне односе имала деца из богатијих породица.

– Између 25 и 30 одсто адолесцената имало је искуства у сексуалним односима. Најчешће се дешава да то ураде једном, два пута, па онда праве паузу по годину, две дана. Свуда у свету најчешћи разлог за ступање у сексуалне односе је утицај вршњака или партнера, као и знатижеља – објаснио је др Зоран Станковић, шеф Одељења за дечју и адолесцентну гинекологију из Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”.

Више од половине деце узраста од 12 до 19 година пије алкохол, а прво искуство у просеку су имали са 14 година. У лековитост алкохола верује свако 12. дете, а готово трећина малишана сматра да пиће улива храброст и смањује страх.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Игрица с намирницама

У Предшколској установи „Раковица” осмислили су интересантан пројекат како би предупредили гојазност код деце и навикли их да се здраво хране. Творац пројекта је нутрициониста Драгомир Макевић, који каже да малишани највише воле брзу храну, бела пецива, слаткише и да воћне сокове поистовећују са газираним и енергетским напицима. Малишани обожавају чипс, чоколаду, а кад им се помене неко поврће најчешће кажу „то је бљак”, или „нећу то да једем”.

– Деци је незанимљиво да им се прича о томе шта треба да једу, па сам зато осмислио игрицу која обухвата картице на којима су нацртане намирнице које треба избегавати, које понекад могу да једу и које су препоручљиве. То им је означено бојама семафора, црвеном, жутом и зеленом и они посредством сличица уче шта је здрава храна, а шта није. Свака сличица има и стих који они лако упамте, а драго ми је што су много савета усвојили и што сада прекоревају родитеље када виде да они једу нешто нездраво. Рецимо, једна девојчица је рекла мами да не сме да поједе целу чоколаду, већ само две коцкице – објаснио је Макевић.

-----------------------------------------------------------

Љубав према спорту

Лекари објашњавају да је за добро здравље деце неопходно да се они на време усмере на бављење неким спортом. Према подацима Републичког завода за спорт, највећи број младих спортиста самовољно је одлучио да се бави одређеним активностима. Најважнији разлози зашто почињу да се баве спортом јесу дружење, љубав према спорту, здравље, забава, путовања, леп изглед, успех, популарност, новац, али и због жеље родитеља.

– Истраживања су показала да су разлози за напуштање спорта бројни и најчешће су у вези са лошим искуствима са тренерима, великим притиском да се побеђује, недостатком забаве и уживања, нереалном амбицијом родитеља... Одговори више од 400 младих спортиста показују да највећи проценат деце, 67,8 одсто, „улази” у спорт од шесте до десете године. Подаци из 2005. године показују да се више од половине младих спортиста опробало у најмање два различита спорта док се нису определили за онај који највише одговара њиховој природи – наглашено је у Приручнику за родитеље младих спортиста који је издао Републички завод за спорт.

-----------------------------------------------------------

Сваки осми малишан – под стресом

Према анализи Градског завода за јавно здравље из 2006. године, под стресом је било свако осмо дете, док је сваки шести малишан осећао тугу, потиштеност, нерасположење и забринутост. Нешто више од четири петине деце изјавило је у истраживању да пере руке када уђе у кућу, а девојчице чешће перу зубе од дечака. Навику свакодневног туширања има тек нешто више од половине анкетираних малишана, а сваки дан мења веш тек нешто више од две трећине анкетиране деце. Свако десето дете промени веш на три до четири дана.

– Слободно време деца најчешће проводе слушајући музику и гледајући телевизију, а 33 одсто малишана играјући компјутерске игрице. После поноћи на починак одлази чак 16,9 анкетиране деце, а око две трећине анкетираних дечака и девојчица изјаснило се да пуши – наводи се у анализи Градског завода за јавно здравље за 2006. годину.

Иако већина деце сматра да је пушење штетно за здравље, анализа показује да свако двадесето дете конзумирање цигарета оцењује као забавно, свако девето мисли да пушење смирује нерве, а свако осмо да овај порок помаже мршављењу.


Коментари3
5dccf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sonja savic
posle citanja ovog teksta sta reci nego katastrofa jer ta ista deca treba da postanu ljudi sposobni za zivot a po ovoj statistici nemam reci kako bi to nazvali,sto znaci roditelji vodite racuna o vasoj deci
Alesja R
u SSSR-u u školama je bio dobar sistem (sačuvan i do sadašnjih vremena, možda je negde malo izmenjen). U svakoj školi ima menza, i svaki mesec roditelji uplaćivaju neki iznos za ishranu svog deteta. Eto. Nema glupih sendviča i grickalica, u školi se to uopšte ne prodaje. Đak svaki dan pojede u školi normalan obrok - recimo, meso i krompir ili ribu i pirinač, i t.sl.
Muradin Rebronja, ugostitelj
Ako hoćete da nam veliki broj mališana ne "živi na takozvanoj brzoj hrani", onda treba da organizujete ishranu u školskim kafeterijama. Amerikanci su to uradili još 1946. godine. Jeste da su u početku pokušali da im oni određuju šta će deca da jedu (kao što to još uvek kod nas rade u ishrani učenika i studenata), ali suočeni sa bojkotom, morali su da angažuju profesionalce koji su osmislili hranu koju deca vole, ali su je učinili da bude bezbedna, zdrava i nutricijski izbalansirana, sa cenama i do 50% jefinijim od komercijalnih, na primer McDonalds restorana. U tim i takvim kafeterijama mališani stiču zdrave navike jer se u ponudi ne nalaze peciva od belog brašna, sa transmasnoćom i šećerom. Ne piju gazirane sokove već sveže ceđeno voće i povrće, obrano mleko sa dodatkom raznih cerealija, sendviče od integralnog brašna, posnog mesa, posnog sira i mnogo salate. Veoma polularni napitak, milk šejk, prave od obranog mleka ili jogurta, svežeg ili zamrznutog voća ili voćnog sladoleda....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља