субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Откривена спомен плоча књижевнику Александру Вучу

Аутор: Танјугсубота, 25.09.2010. у 13:00
Фотодокументација Политике

БЕОГРАД – Скидањем ешарпе унуке Александра Вуча, Јулијане Вучо, председница општине Стари град Мирјана Божидаревић и књижевни критичар Милосав Буца Мирковић открили су данас спомен плочу књижевнику Вучу на згради у Јевремовој улици 32а.

Спомен плоча је откривена на рођендан Вуча (1897- 1985), на згради у којој је живео од 1937. године до смрти, у присуству унуке Јулијане Вучо и праунука Срђе, као и специјалног саветника министра културе Зорана Хамовића, представника компаније „Новости” и некадашњих суседа и поштовалаца Вучовог дела.

Песникове стихове казивала је глумица Ружица Сокић.

Председница општине Стари град је подсетила да су у овој општини откривене у „Години књиге и језика”, у оквиру акције „Вратимо дуг писцима” коју је покренула компанија „Новости”, а у којој учествују Министарство културе и општина Стари град, спомен плоче великанима писане речи Меши Селимовићу, Скендеру Куленовићи и Душану Матићу.

Лични пријатељ Вуча, Мирковић евоцирао је успомене на „Ацику и Лулу , најслађи песнички брачни пар који је Београд имао” из времена када је стан у Јевремовој, после Другог светског рата, био велики салон у који су долазили легендарни гости - Душан Матић, Оскар Давичо, Марко Ристић, Родољуб Чолаковић, Мирослав Крлежа, Иво Андрић... Мирковић је подсетио и на неке мање познате моменте из предратне Вучове биографије, када је на истој адреси покренуо „ најнапреднији часопис свих времена 'Нашу стварност' у коме је прве песме објавио Кочо Рацин, па се може рећи да се ту родила модерна македонска књижевност”.

Вучо је без питања прихватио да 1940. угости у том стану инжењера Бабића, који је уствари био Јосип Броз Тито, а после рата када је Вучо био директор првог филмског предузећа „Авала” окупљао је пионире послератне српске кинематографије.

Мирковић је беседу коју је назвао „ трезором сећања” завршио сентенцом Плинија старијег: „Будући да нам није дат дуг живот, оставимо за собом нешто чиме бисмо сведочили да смо живели."


Коментари1
763b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Monika Holcner
Sramota, zar je trebalo toliko godina da prodje. Ovo je dokaz da se niko i ništa ne ceni u ovoj državi. Bilo vremena za vreme Tita kad se ipak sve cenilo i poštovalo, mnogo bolje nego danas!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља