уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:29

Зграда тесна за четрнаест километара грађе

Аутор: Слободан Кљакићсубота, 25.09.2010. у 22:00
Драган Гачић (Фото Д. Ћирков)

На данашњи дан пре 65 година Извршни народни одбор града Београда донео је одлуку о оснивању Градског архива у Београду, као самосталне установе, чији је задатак прикупљање оригиналних докумената из градских установа, органа самоуправе, приватних заоставштина и сличне грађе од важности за историју Београда. После припремних техничких радњи Архив је започео рад 9. априла 1946, са само једним фондом, грађом Земунског магистрата из периода 1749–1934. године.

Од онда је протекло много времена, а Историјски архив Београда (ИАБ) израстао је у незаобилазну тачку на архивској, културној, научној и истраживачкој мапи Србије и региона. О пређеном путу ИАБ и садашњем тренутку ове установе, разговарамо са директором, магистром Драганом Гачићем, особом с великим искуством у култури, јер је наш саговорник својевремено био помоћник министра културе Републике Србије, директор Културног центра Београда и помоћник директора Архива Југославија.

– У протеклих 65 година грађа која се чува у ИАБ толико је нарасла да данас имамо 2.758 фондова и збирки, или скоро 14 дужних километара архивске грађе од 16. века до данас. Најстарији документ је „Дијалог Османлије и Хришћанина“ на турском језику. Пошто је недатиран, претпоставља се да је настао после смрти Сулејмана Величанственог 1566. године, каже Гачић.

Директор ИАБ наводи да 40 фондова и збирки ове установе има статус културног добра од изузетног значаја, укључујући фондове еснафа, лични фонд Владимира Јовановића, једне од најзначајнијих личности Србије 19. века, фонд породице Главинић, збирку црквених матичних књига, архивалија, планова и мапа.

– На основу договора Владе Републике Србије и СПЦ, сада су посебно актуелне матичне књиге. У ИАБ се чува 539 тих књига из периода од 1721. до 1913, а највише их је из СПЦ. Има и 27 матичних књига Римокатоличке цркве, као и две матичне књиге из две јеврејске општине. Видећемо како ће поступак с њима бити окончан, да ли враћањем матичних књига СПЦ или на неки други начин, каже Гачић, уз нагласак да су у тој грађи можда најзначајније матичне књиге Саборне цркве у Београду, које обухватају период од 1816. до 1905, а у њих су уписивана крштења и венчања и чланова династија Карађорђевић и Обреновић.

– Посебна пажња се у последње време обраћа на катастарске планове и збирке планова и мапа, од којих су најстарији из 13. века. ИАБ је у јулу ове године учествовао на конференцији у Будимпешти, под називом „Катастарске карте и мапе у централној Европи“, што је пројекат који финансира ЕУ, наглашава Гачић.

У модерној лабораторији за конзервацију и рестаурацију ИАБ годишње се рестаурира око 8.000 докумената, корисницима услуга су на располагању и модерне технологије за микрофилмовање архивске грађе, а посебан значај има самостално дефинисани Информациони систем Архива – Јанус, модеран и функционалан систем који у највећој мери аутоматизује радне процесе, омогућава управљање грађом и израду дигиталних записа. У овом моменту их има око 230.000, а рад на дигитализацији грађе је у току.

Архив је у сталној служби грађана, што показује да је током прошле године пристигло више од 8.000 захтева странака, а да их је по разном основу више од тог броја дошло непосредно у Архив.

Наш саговорник наглашава доприносе својих колега који су протеклих 65 година обављали дужност директора ИАБ, не заборављајући, наравно, ни све запослене и њихову улогу у развоју ове установе.

– Архивом је пре мене руководило седам колега, каже Гачић, и помиње првог директора Лазара Ћелапа, после кога су ту дужност обављали Перо Дамјановић, Вељко Купрешанин, Гојко Лађевић, др Радомир Богдановић, Божа Драшкић и др Бранка Прпа.

– Свако од њих је дао изузетан допринос развоју и модернизовању ИАБ, укључујући и усељење у наменску зграду 1973, прву те врсте у Србији.

Временом је здање постало тесно.

– Проблем је изражен већ годинама, а ускоро нећемо моћи да извршавамо законску обавезу о преузимању грађе. Надам се да ћемо у догледно време доградњом или надоградњом решити проблем за више деценија унапред, оптимистичан је Гачић.

Он посебно наглашава да се у ИАБ чува низ легата, од којих је по количини грађе и по садржају вероватно најзначајнији легат Константина Коче Поповића и његове супруге Лепе Перовић. Легат укључује и комплетну радну собу Коче Поповића која је однедавно део сталне изложбене поставке ИАБ, поставке која је ових дана допуњена новом архивском грађом и доступна посетиоцима сваки дан у Галерији Архива.

У ИАБ се налази и легат Благоја Нешковића, а у богатом легату Вицка Крстуловића је и ратно издање „Јаме“ Ивана Горана Ковачића, раритет светског ранга, сада изложен на изложби. У овом легату је и велика библиотека са више од 1.500 јединица, укључујући и најобимнију библиотеку о поморству.

Врло су богати и легати Драгослава Драже Марковића и његове супруге Кике Дамјановић, као и легат Светозара Вукмановића Темпа са више од 80 кутија грађе.

– Моја претходница Бранка Прпа много је учинила да ИАБ уназад неколико година добије легате историчара др Ивана Ђурића, балерине Јелене Шантић, балетана Милорада Мишковића, хумористе Новака Новака, оснивача сигнализма Мирољуба Тодоровића, оснивача „Републике“ др Небојше Попова, театролога Јована Ћирилова, архитекте Ивана Млађеновића, песникиње Тање Крагујевић, а преузета је и огромна документација Битефа и Бемуса, наглашава Гачић.

– Од 2005. Архив преузима и изузетно богату грађу Косте Ст. Павловића, југословенског дипломате који је био и шеф кабинета три председника југословенске владе у емиграцији. Из овог легата су на сталној изложби сада представљена писма Павла Карађорђевића из седамдесетих година прошлога века и књига пријемне поште Драже Михаиловића 1943–1944. године, подсећа Гачић.

На наше питање да ли су у овом тренутку у току преговори око неког новог легата, магистар Гачић каже:

– Разговарамо с господином Борисом Беговићем о преузимању докумената његовог оца, познатог револуционара, шпанског борца Влајка Беговића. У току су и преговори са господином Ђорђем Павловићем, наследником пребогате грађе породице Павловић. Искористио бих, зато, ову прилику и позвао грађане који поседују личну или породичну грађу, или неку другу значајну грађу до које су неким путем дошли, да би је сачували за даља поколења, да се обрате Архиву који је увек спреман да је преузме и на тај начин заштити и сачува, а убудуће стави на увид јавности.

------------------------------------------------------------

Отворити досијеа

У одговору на питање какав је његов став према отварању тајних досијеа који се постепено преносе у архивске установе из БИА, Гачић каже:

– Сигуран сам да ће и овај архив, као и друге архивске установе у којима се чува та врста грађе, поступати као и други, значи, како закон налаже. Мислим да сва документа треба ставити на увид јавности, што је учињено у великом броју земаља, посебно из некадашњег социјалистичког лагера, током процеса транзиције и демократизације. Не видим разлога да и код нас не буде донет такав закон, без улажења у политичке конотације и тумачење жеља једних да досијеа буду објављена, насупрот онима који су против тога. Добро је што се у овом домену ствари померају напред, о чему сведочи и састанак Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног значаја, и министра Ивице Дачића, на коме су договорили да се приступи изради Правилника о службеној и државној тајни и начину чувања тајне и ослобађања од чувања службене и државне тајне. Министар је то наложио својим сарадницима, јер се сада поступа према правилнику донетом још седамдесетих година прошлога века.


Коментари0
a9715
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља