субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:03

Српски је и народни и књижевни језик Срба

недеља, 26.09.2010. у 22:00
Илустрација Д. Стојановић

Да ли је српски језик члан јужнословенске групе језика? Је ли он равноправан члан словенске породице језика? Аутори најновијег плана и програма за осми разред основне школе у Србији, који је прописало Министарство просвете Републике Србије – сматрали су да jeсте, јер су како наставницима тако и писцима уџбеника одредили као обавезну наставну јединицу „Место српског језика међу другим словенским језицима”. У новоизашлом  уџбенику за осми разред овдашњега Завода за уџбенике испоштован је наслов наставне јединице, али је међу наведеним језицима у групи јужнословенских језика српски језик замењен српскохрватским. Тај уџбеник, дакле, сматра да не постоји посебан српски језик као члан јужнословенске групе језика. Тако се у уџбенику наслов и његова текстуална поткрепа међусобно искључују. Да су аутори плана и програма мислили на српскохрватски, онда би наведену јединицу сигурно именовали као „Место српскохрватског [а не српског – МК] језика међу словенским језицима”. А нису! Зато у датој лекцији уџбеник није усаглашен са прописаним планом и програмом, а то је један од нужних услова да уџбеник буде одобрен за употребу.

У три своја оглашавања у „Политици” ауторка уџбеника тај пропуст свакојако је оправдавала. Најпре је (14. 9) тврдила да „на нивоу народног језика постоји српскохрватски као лингвистички дијасистем, дакле, као систем дијалеката који се састоји од штокавског, чакавског и кајкавског [у уџбенику пише ијекавског! – МК] дијалекта”, и да је он настао распадом праславенског. Кад јој је указано на неодрживост таквог схватања, она је у другом оглашавању (18. 9) устврдила да је „српскохрватски лингвистички конструкт” и да „Срби говоре српским језиком, и као народним, и то нико не спори”. Али сада у трећем оглашавању (24. 9) управо она то спори, враћајући се на своје прво тврђење да је српски народни језик српскохрватски (што поткрепљује и цитатом из једног рада Р. Ленчека) и да он укључује споменути скуп дијалеката.

То, једноставно, није тачно. То је научна заблуда. Лако проверљива. Наиме, да у српској лингвистици „српскохрватски” као народни језик није подразумевао „скуп штокавског, чакавског и кајкавског дијалекта”, ауторка се могла уверити и на основу Речника српскохрватског књижевног и народног језика, који израђује САНУ. У томе речнику не наводи се грађа из кајкавског и чакавског дијалекта, него искључиво из штокавског! Дакле, под српскохрватски народни језик А. Белић као први уредник није подвео ни чакавски ни кајкавски дијалекат. А није ни могао будући да  иницијатива за израду речника и није била његова, него Стојана Новаковића, који је још 1893. написао „Пролог” за израду  Речника српског књижевног и народног језика. Белић му је само, у складу са тадашњим политички контекстом, променио име, и то јасно у Уводу прве књиге и нагласио! Из тога је више него очигледно да српскохрватски народни језик никада у српској науци није значио језик састављен од чакавског, кајкавског и штокавског дијалекта. Истина, тај термин је у значењу „дијасистема дијалеката” и као синониман термину средњојужнословенски језик” употребљавао Д. Брозовић. С добро промишљеним разлогом: јер су Хрвати, за разлику од Срба, приоритетно чакавци и кајкавци. Осим тога, и творац термина „српско-хрватски” Ј. Грим тај је термин употребио „за ознаку народне књижевности, а за језички систем користио је назив српски” (М. Окука). Из наведеног је јасно, а очигледно и из самог примера Речника САНУ, да је српскохрватски – и као народни и као књижевни – само преименовани српски језик. Зато никада у србистици, за разлику од кроатистике, није постојао српскохрватски народни језик у значењу које му даје ауторка уџбеника. Или ауторка сматра да су мишљења кроатистике меродавнија од оних србистичких! Али да ли онда, као насупротна србистичким, могу и смеју имати места у уџбенику за основну школу?

Што се пак тиче признавања „хрватског и босанског (бошњачког)” као мањинских језика у Србији, ми смо већ (17. 9) навели да је то учињено мимо критеријума о идентитету мањинских језика датих у „Повељи Савета Европе о регионалним и мањинским језицима”, где се експлицитно наводи да се таквим језицима могу сматрати само језици „који су различити од званичног језика те државе”(Повеља: Део 1, Опште одредбе, члан 1, Дефиниција). А сад ауторка дату чињеницу просто заобилази, поново се позивајући на то „признање”. Пошто Србија мора своје законе усагласити са критеријумима европских закона, јасно је да се погрешно тумачење европских закона и њихових критеријума неће толерисати. За лингвисту, ако је научник, политички погрешна тумачења не смеју бити меродавна. Он мора уважавати само критеријуме. А на основу њих – ни босански, ни хрватски, ни црногорски – не могу добити статус ни мањинских, а камоли посебних стандардних језика.  

У свом тексту ауторка баш као и тумачи „Повеље” сматра да се један закон може само делимично прихватити. А делимично прихватање значи заправо кршење закона. Ако је у „Закону о мањинама” језик муслимана именован босанским, онда је кршење, а не поштовање тог закона ако ауторка „радије употребљава термин бошњачки”. Јасно је да и неупотреба термина српски тамо где то закон налаже значи кршење чак Устава Србије. Колико тој елементарној законској чињеници ауторка придаје важности, најбоље се види по њеном коментару да је за њу назив језика „академско питање”, и да је „неупоредиво важније шта ми тим српским језиком у свакодневном животу чинимо”! А то, заиста, јесте сувисло питање: је ли морално, научно и законски дозвољено са српским језиком чинити ово што се са њим „чини” у уџбенику за осми разред основне школе?! И ко је надлежан да такво чињење спречи? Посебно још ако се има у виду став Одбора за стандардизацију српског језика „да међу јужнословенске језике треба сврстати српски језик, а да Хрвати и Бошњаци његове варијанте називају хрватски односно бошњачки језик” (И. Клајн).    

Проф. др Милош Ковачевић

Доц. др Михаило Шћепановић


Коментари30
448ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bardon Dornal
Gospodo, zalud vam trud. Ne ćete nikog normalnog uvjeriti a su autori koj isu pisali nekom vrstom štokavskog narječja do 19. stoljeća- uzmimo samo Džoru Držića, Šiška Menčetića, Matiju Divkovića, Dinka Zlatarića, Ivana Gundulića, Petra Kanavelovića, Bartola Kašića, Ivana Ančića, Stjepana Margitića, Jerolima Kavanjina, Ivana Bandulavića, Jakova Mikalju, Andriju Kačića Miošića, Matišu Kuhačevića, Matiju Antuna Relkovića, Junija Palmotića, Filipa Lastrića, ...- na neki način "Srbi" ili da su pisali srpskim jezikom, te da pripadaju srpskoj baštini zbog nečije urote ili nemara. Znamo vrlo dobro što je čije.
Dragoljub Zbiljić
Pozdrav i objašnje neutralnoj flegmi Vrlo poštovana flegmo, budite poptuno9 sigurni da niko iz moje porodice nikada nije nikome pretio, a što se čestnika tiče, koje mi spominjete, oni su bili, samo onoliko koliko su bili antifašisti, naši simpatizeri. Ali je to za Vaš piosao i nauku nebitno. Bitno je obo -- vi ste mlada dama, još neupućena u nauku, ne zbog neznawa, nego zbog mladih godina, od serbokroatistike se ubuduće nećete moći obogatiti. Ta lingvistika je mrtva. To je prošlost uizrasla naročito pod presijom komunista i takva nauka je, ne zbog moje voqe, nego zbog preživelosti naiopake ideologije -- mrtva. Uistinu Vam, kao nešto stariji, savetujem -- posao Vam u serbokroatristici nhe vredi. U Srbiju je, ipak, uveliko zajko0račila naučna lingvistika. Srećom, meni reizbor trenutno nije potreban pa to smem da kažem. A da li Vi smete da priznate -- ne znam. Najlepše Vam žeqe iskreno upućujem.
neutralna flegma
diskusija je postala smor. Belića niko je ferma, što bi, kad imamo Zbiljića? ja sam pitala da li je iko van naše četnikologije cenio njegov rad; mislim na strane univerzitete, slavističke. pošto srpski ipak nije jedini jezik na svetu i srbistika se ne može posmatrati van slavistike. ali, ko će vama to objasniti? :) dragi mozgu, nedostaješ mi - to je vaš slogan. ja bih se predstavila rado, ali postoji jedan problem: sa ljudima koji su zadojeni šovinizmom i zadrtošću nije uputno sukobljavati se pre osiguranog radnog mesta. ipak,neko ko može da u Institut za srpski jezik ne prima Beograđane već samo Bosance i Crnogorce, nije bezazlen. pošto je moje radno mesto za sada honorarno/saradničko, a uskoro će biti stalno, obećavam da ću se javiti čim se to desi. nije da nemam uticajnu porodicu i prijatelje pa da ne mogu da se izborim i sa nekim tamo...Zbiljićima itd, NAPROTIV, ali mislim da bi bilo nefer da zloupotrebljavam to. ionako su dovoljno nesrećni. over & out
Џејми Шеј
@neutralna flegma | 29.09.2010. 21:43 - gospodjo, badava vase manipulacije i pominjanje autoriteta iz 1938, idiotluka i sl. Otada su prosla bar dva genocida nad Srbima od strane Latina. A ako mislite da ste jedini koji ste nesto procitali, onda se dalje nema sta dodati.
НЕМАЊА ВИДИЋ
Приговара ми коментатор заштићен под шифром "неутрална флема" да сам извукао њене речи из контекста и да се бавим манипулацијом, али не каже које су то речи и у чему је манипулација.Оно што је остало у "контексту" је : У образовану публику не спадају љубитељи антихрватских мисија. Збиљић припада кругу који прети геј паради и који вазда прети подгревању сукоба околним земљама. Збиљић је без стручног и научног кредибилитета и полемика је бламажа за новине. Дакле, показано је јавности да они који су за српскохрватски језик и хрватску латиницу у Србији, у недостатку аргументације за одбрану таквог става могу да се послуже само етикетирањем оних који мисле другачије. Како неко уопште сме тражити да Срби имају право на српско име свог језика после Сребреничке декларације, извињења свима около и капитулације по питању Косова и Метохије ? И то не само Збиљић и универзитетски наставници Ковачевић и Шћепановић, него и обичан народ коме је доста понижења па се латио пера.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља