среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Прави и лажни Каравађо

понедељак, 27.09.2010. у 22:00

Онолико колико је био интригантан живот највећег представника барокне школе у Италији, Микеланђела Меризија Каравађа (1571–1610), јер га је прогањала рука правде због бројних злочина и убиства које је починио, толико су била и остала интригантна и његова дела. Два ће публика моћи да погледа, и увери се у ту тврдњу на предстојећој изложби „Каравађо. Мистерија двеју слика Свети Фрања у медитацији”, која ће бити одржана од 14. до 27. октобра у Палати Италија (Кнеза Милоша 56) у Београду, уприличеној поводом четири века уметникове смрти.

Изложба је прилика да се прикажу ремек-дела са истим називом која су приписивана својевремено Каравађу, али се на основу анализа испоставило да само једно припада њему и налази се у цркви Светог Петра у месту Карпинето Романо у околини Рима, а друго, како је по опсежним анализама утврђено, највероватније припада Бартоломеу Манфредију, Каравађовом следбенику из 17. века и налази се у цркви Санта Марија Имаколата Концезионе у Риму. Осим што ће видети дело славног Каравађа, наша публика, за коју је улаз слободан, може да се увери и у компетентност италијанских стручњака у области рестаурације и историјско-уметничког истраживања.

Слике су власништво Фондаверских објеката италијанског Министарства унутрашњих послова, које је ексклузивно за ову прилику дозволило њихову позајмицу. „Дупло” уметничко дело, два платна наизглед идентична, крила су мистерију ауторства, али је савременим методама могуће докучити истину. Поставка нуди панеле са резултатима истраживања која су довела до разрешења мистерије којем уметнику које дело припада.

Петар Петровић, историчар уметности и кустос Народног музеја у Београду, о овоме за „Политику” каже:

– И у Енглеској је својевремено одржана изложба Националног музеја у Лондону која је представила све копије, реплике и фалсификате који су ко зна откад стизали у музеј. У ту сврху су биле изложене и Ботичелијеве слике, платна Рембранта и других, а код неких се ауторство и даље преиспитује. Веома је занимљива тема како нека дела долазе у музејску установу. То је интригантно за јавност, и захтева дуга и исцрпна истраживања. У сваком случају, веома је значајно то да Каравађа можемо видети у Београду. То је ретка прилика, и то уз још једно ремек-дело, али Каравађовог следбеника. Та истраживања ауторства су потребна свакако, као и стварање базе података пигмената, што би створило битне податке и за наше прилике и нашу уметност. Каравађо је био веома утицајан у периоду завршетка ренесансе и почетка барока, а његово сликарство и те како утиче и данас на ауторе. Не постоји историчар уметности који ће рећи да не воли Каравађа, можете га више или мање волети, али га морате поштовати!

Микеланђело Меризи Каравађо је радио у Риму, Напуљу, на Малти и Сицилији. Као зидарски син прво се бавио тим занатом, а потом је без школе и учитеља постао сликар. Био је бруталан и необуздан, живот је проводио по крчмама и лако је потезао нож. Из Рима је морао да побегне зато што је смртно ранио једног човека у тучи. Цвеће које је он сликао, жанр сцене са типовима из његове близине, картарошима, убицама, циганима, изазивале су сензацију реализмом и пластичношћу.

Успех му доноси подршка кардинала Дел Монтија. Црквено сликарство чини главни део његових радова у које уноси иновације. Најзначајнија дела, од свега што је насликао за 39 година живота, јесу „Медуза” и „Бахус”, а највећи утицај извршио је на Рубенса, Рембранта и Веласкеза.

Б. Лијескић


Коментари1
26a47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branko Vuković
Zar samo "Meduza" i "Bahus"? A tri rimske crkve? A ostalo?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља