петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:56

Врт звани језик

Аутор: Мирослав Тодоровићуторак, 28.09.2010. у 22:00

У тексту „Телевизија – пуцањ у језик” Жељко Филиповић пише: „Једна од најстрашнијих последица утицаја телевизије на масе је и измењени српски језик, који је постао следећа жртва телевизијског жрвња, парног ваљка и цунамија. Некада су Срби сисали мајку, одрастали уз мајку и од мајке учили језик који се зато и зове матерњи језик. Данас Срби сисају телевизор, одрастају уз телевизор и од телевизора уче језик, телевизијски језик, жаргон, наказу од језика...”

Ево примера како се сурово уништава српски језик преко телевизијског екрана. Борац против српског језика је локални политичар.

Јутарњи програм нишке ТВ 5, 15. јул. Најављен је гост већник, тема проблем поклопаца, шахти, због скинутих (украдених) све већи број је и повређених.

Већник: Проблем је фокусиран и фиксиран, у централном, градском, језгру инфраструктура се рехабилитује, ми смо на путу усаглашавања ставова са свим структурама. Дакле, идемо на мулти левел. Објективно се опсервира и рецепцира из перспективе компетентних фактора. Водитељка, трепће, збуњена: – Неке улице нису осветљење, грађани се јављају, питају, моле...

Већник: – Да, тако је. Одлично питање. Ми ћемо формирати комисију, комисија ће сагледати проблем донети смернице, урадити елаборат. Сходно томе, у централном градском језгру се транспарентно опсервира проблем, у духу демократских тенденција. Тендер је у перспективи... Водитељка, захваљује: – Драги гледаоци, био је ово наш већник, наша ТВ ће и даље за добро свих грађана позивати у госте оне који брину за овај град.

А већник, лично и персонално, у армани одори се осмехује, зрачи оптимизмом. Следе рекламе. Кажу да се овај већник у приватном животу понаша сасвим нормално али када стане пред камеру рођена мајка га не би препознала.

Пажљивом ТВ гледаоцу остале су многе речи које се нису примиле: Појасни, циљна група, тренд, транспарентно, бренд се још жестоко промовише, а бренди (енг. брандy) је ракија, препеченица... нема везе, наш, нишки књижевни бренд је Бранко Миљковић, итд. да набрајам три године дана...

Помоћница министра здравља каже да нису извршили „приоретизацију радова на својим клиникама”, а требало је да се изврши „информизација”, пита у „Међу нама” читалац Предраг Ненадовић („Политика”, 6. новембар 2009).

Питам комшиницу шта ради? – Едукујем, децу – каже – али имам проблема.

Да их обучавате, подучавате, учите, било би лакше и вама и деци – кажем. Али не вреди, она хоће да буде нобл, децу ће да едукује. Такав је, вели, тренд.

За насиље, за убијање српског језика крива је, дакле, и телевизија и политичари на телевизији... Са ТВ, те страшне звечке у рукама власти, годинама се намећу „учене” речи. А језик је тло, језик је земља од које смо створени. Један је језик равнице, други планине, разликује се језик града и села. Језик поднебља, топлих и хладних крајева.

Још је Милован Глишић писао о онима који су се правили важни изговарајући стране речи. Сетимо се и „Покондирене тикве”.

А тек имена. „Новости” од 15. априла 2010. јављају да је лидер ЛДП дао својој деци страна имена... колико само код нас има Касандри, Каролина, Жаклина, Оскара... а мој пријатељ Енглез на мој предлог именова своју кћи лепим српским, царским именом, Милица. Колико лепоте, колико топлине има у том имену које зрачи и значи. Благо, теби Милице...

Вук Стефановић Караџић је поручивао: Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, умножавамо и украшавамо, дотле живи народ, може се међусобно споразумјевати, не прелива се у други, не пропада”.

Мени драг писац пријатељ Данило Николић који пише на старински начин изузетно модерно опомињуће казује у интервјуу 23. априла у „Политици”:

„Сведоци смо несхватљиве најезде скраћеница и страних назива. То је интелектуална окупација, гушење националног духа. Грозим се од те наше лакоће у примању туђег и, тобоже, новог. То, и много шта друго, сваки час ме враћа Његошевом стиху: „Заробио себе у туђина”.

Песник, живи у Нишу и Трешњевици


Коментари4
aa851
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sanja Djuric
Nazalost uvek smo vise volelei da budemo tudji, nego svoji. Tudje je vazdan bilo lepse i bolje. Plasim se da cemo na kraju i sami postati neko drugi i necemo se secati ni sebe ni svojih, a onda ce se kasno postaviti pitanje ko smo i sta smo?
Dusan R
Poslah vam gospodo juce komentar koji ste naravno zabranili jer je i suvise odgovornosti bacio i na Politiku i njene dopisnjake. Hrabrosti za skrivanje imate gospodo ali odgovornosti ni. Vasa sramota ne vasih citalaca kojima podmecete jezicni rog za svecu. Masala!
Нина Нинић
Потпуно сте у праву што се тиче кварења српског језика и писма. И културе, и морала. Мора се зауставити овај страховити пад српског националног бића.
Branislav S
Hvala ti sine Miroslave.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља