петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:33

Рођендан заборављеног хероја историје „Политике”

уторак, 28.09.2010. у 22:00
Јован Поповски ушао је у историју новинарства

Окруживши Јована Поповског, педесетак унезверених људи у пиџамама, окрвављених глава и са ужасом у очима, питало се зашто тај човек урла у пољски телефон, у зори смрти и плача. Скопље се будило у апокалиптичном праскозорју: зграде су нестајале, земља је пуцала, облаци прашине надвили су се над градом. Чула се нова тутњава, тло се опет затресло, а Поповски није престајао да урла. Онда се онесвестио. Само је пао у прашину.

Нека жена га је пробудила. Тргао се и наставио да виче у пољски телефон повезан жицама са бандером у срушеној улици. Била је то једина веза Скопља са светом. Дописник „Политике” из македонске престонице знао је да је то његов звездани тренутак у најстрашнијем скопском јутру, 26. јула 1963. године.

Издиктирао је текст и поново се срушио на земљу. У Београду је било све спремно за штампање првог ванредног издања „Политике” после Другог светског рата, са насловом преко целе прве стране: „Катастрофалан земљотрес у Скопљу”.

Али непун сат пре првог потреса, који се догодио у 5.17 часова, кола Хитне помоћи јурила су улицама уснулог Скопља, превозећи Поповског ка операционој сали која је била спремна за њега. Доцент др Кафтанџијев је неколико минута раније наредио свом тиму да се окупи, како би одмах оперисао дописника „Политике” који је трпео несносне болове због чира на дванаестопалачном цреву.

„Сместили су ме на операциони сто и спремали да ме секу, када је затутњало”, каже заборављени херој „Политикине” историје, сећајући се свог новинарског подвига о којем је касније извештавао „Вашингтон пост”.(/slika2)

Јован Поповски је пре три дана прославио 95. рођендан у свом стану у Скопљу. Тог дана објављена је његова књига „Прилози о мом стваралаштву” у којој се налазе прикази лондонског „Тајмса”, париског „Монда”, вашингтонског „Поста”, „Политике”, „Борбе” и осталих југословенских листова, уз коментаре македонских академика, историчара, књижевника и новинара. У једном су сагласни: Поповски је доајен не само македонског и југословенског, већ и европског новинарства.

„Ваљда има нека Португалка која је старија од мене али активно пише”, каже Поповски.

Концентрисан је и фокусиран на разговор као тог кобног јутра. Ипак признаје да прошле ноћи није могао да заспи, јер је очекивао телефонски позив и разговор за његову „Политику” после толико година. У пензију је отишао далеке 1981. године, настављајући да објављује књиге.

„Сваки новинар у животу има једно капитално дело, а слање тог извештаја из Скопља је заиста било сензација”, сећа се. „Када сам истрчао са клинике, нисам имао времена да мислим на болове у стомаку, све време сам смишљао како да се јавим „Политици”.

Пошта број два била је сравњена са земљом. На Пошти број један јужни зид је био срушен и висили су каблови. Очајан, Поповски је потрчао ка тргу, где је срео режисера Вељу Личеноског. Рекао је Поповском како је телефониста са пољским телефоном у рукама одјурио ка споменику поред гимназије.

Поповски је потрчао улицама дуж обале Вардара.(/slika3)

У редакцијским „Политикиним” легендама, које су се испредале каснијих година, најфантастичнија је била она да се Поповски попео на бандеру, спојио жице и издиктирао текст. Он нам открива шта се догодило:

„Телефониста се попео на бандеру и покушавао да Скопље споји са светом. Викао сам да позове редакцију ’Политике’, успоставио је везу преко Приштине и бацио ми је слушалицу. На другој страни је била секретарица редакције Рушка.”

„Ружо, овде Поповски!“, викнуо сам.

Чуо је када је она повикала: „Људи! Поповски је жив!”

„Почео сам да плачем. Увек заплачем када се сетим тог разговора.”

Слушалицу је преузео тадашњи директор „Политике” Никола Пурић. Поповски је предложио да „Политика” спреми ванредно издање.

„Имаш ли написан текст?“, питао је Пурић.

Поповски је одговорио: „Имам.”

Слагао је. У руци је држао цедуљу коју је покупио са клинике. Само три броја са временима удара. Први у 5.17, последњи у 5.43 часа.

У Београду се чекало да дојури стенограф. Поповски је почео да диктира текст „из главе”. Скопљаци су почели да се окупљају, како би видели која се „будала дере испод бандере”, док се све около руши!

– Један ми каже: „Ниси рекао да је пало сајмиште”. Други виче: „Ниси казао да се срушио Историјски музеј”…Тада сам пао у несвест. Стенограф је викао: „Настави”, а један од Скопљанаца је преузео слушалицу: „Чекај, човек је пао у несвест.” Пробудила га је жена која му је буквално сасула чашу млека у уста.

Продужио је да диктира први извештај из порушеног Скопља.

Дописници страних агенција акредитовани у Београду окупирали су зграду „Политике”, како би преузели ванредно издање и цитирали њеног дописника из града у чијим рушевинама је нестало више од 1.000 људи.  

За тај подухват Јован Поповски није добио никакву награду. Није добио ни орден, иако су касније одликовани сви југословенски новинари који су трагом његове приче наставили да извештавају о земљотресу.

„Ја нисам извештавао због ордена, већ због љубави према ’Политици’ и читаоцима”, опет се смеје извештач који због оштећеног вида не може да чита „Политику”. Али његов син Климе му редовно препричава садржај и чита најзанимљивије текстове.

И још нешто. Јован Поповски је на операцију са које је побегао у 5.17 часова кобног јула 1963. године отишао са више од три деценије закашњења. Оперисао је чир 1994. године.  

Александар Апостоловски


Коментари9
0fede
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миле Пироћанац
Нисам мислио да се јављам али допис Јане Јовић ме подсети на моје планове за тај грозни дан. Претходне вечери, у мом стану, правих слике са својим другом Александром Недељковићем и договорили се да сутрадан посетимо трећег друга Лазара Стрезоског на његовом радном месту близу Скопља и извршимо, по договору, изгубљену опкладу Александра. Али, ето земљотреса и он као војник је морао је на дужности спашавања. Временом смо се разишли и опклада никад није извршена. Волео бих да ако ико од њих двоје, или њихових, прочита ове редове да се овде јаве.
Vlastimirka Celar
Gospodinu Popovskom mnogo srece i radosti povodom rodjendana! Secam se tog zemljotresa. Bila sam tada devojka i imala sam momka koji je u Skoplju sluzio armiju. Cim sam cula vest posla sam iz Beograda u Skoplje da vidim je li ziv. Prolazila sam glavnom ulicom. Sve su zgrade bile samo gomila suta i kamenja. Na jednoj gomili smrvljenog zida lezala je jedna lutka, ukoso, sa glavon nadole. Osetila sam se bespomocno i uzasno. Da li je vlasnica lutkice ovo prezivela? Ili sada sa neba kao mali andjeo posmatra svoj grad? Avetinjski vetar donosio je smrad i neko zavijanje kao iz ada. Da, moj momak je to preziveo, samo je nasa veza kasnije postala kao poruseno Skoplje.
Srecan rodjendan, deda Jovanu skoplje63
Bejah mala kad cusmo vest o Skoplju, moj pokojni otac odmah je otisao da radi na izgradnji Skoplja. Imam sliku oca Jovana, i majke Kristine ispred zeleznicke stanice u Skoplu 1963, sa velikim satom koji je stao na 5:15 u rusevinama. panvevo
jana jovic
tog kobnog dana trebali smo da slavimo moj 4-ti rodjendan,a s obzirom a se desila ta tragedija sve je bilo odlozeno.Gospodinu Popovskom srecan rodjendan
Ljiljana Kozlica
Srećan rodjendan gospodinu Popovskom, dobro zdravlje i da i dalje piše!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља