петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15

Шам-дуд чува Пећку патријаршију 750 година

уторак, 28.09.2010. у 22:00
Шам дуд у порти Пећке патријаршије Фото Завод за заштиту природе Србије

На само петнаестак метара од улаза у порту Пећке патријаршије на Косову и Метохији судбину свога народа вековима дели и најстарије заштићено стабло Србије „шам-дуд”, кога је засадио српски архиепископ Сава други, син Стефана Првовенчаног.

– Заштићено стабло црног дуда „шам дуд” (Morus nigra ), које је старије од 700 година, поред својих природних вредности представља и историјски споменик и запис – културно добро. Стабло црног дуда засадио је српски архиепископ Сава Други између 1263. и 1272. године. Сава Други је по повратку из Јерусалима прошао кроз покрајину Шам, у данашњој Сирији, одакле је донео садницу дуда и засадио је у порти Пећке патријаршије. За време олује 1957. године вишевековно стабло распукло се на два дела. Гране су полегле по земљи  затим израсле у две крошње. Уз главно дебло, које је поцепано на два дела, развила су се још три избојка са развијеном крошњом. Тако је формиран оригиналан хабитус старог дуда – каже Снежана Антонијевић, организатор за заштићена добра у „Зеленилу Београд”.

Испод овог дуда је Арсеније Чарнојевић 1690. године одржао сабор са највиђенијим људима са Косова и Метохије, после кога је одлучено да српски народ крене у велику сеобу за Војводину. Према речима мати Харитине из Пећке патријаршије, дрво дуда се и даље развија и расте.

– И данас велики број људи долази овде да потраже лек. Показало се да

лишће дуда највише користе оболели од шећерне болести који га кувају као чај. Људи нам после долазе и захваљују се на излечењу, а ономе који има вере чај помаже и у другим болестима – каже мати и истиче да дуд и даље рађа, шири се и подмлађује. На наше питање да ли се од овог воћа можда у Патријаршији пече ракија, мати смејући се одговара:

– Не, али спремамо сокове, који су изванредног квалитета, а користимо га за јело у време сезоне рађања плода која јако дуго траје.

Према њеним речима у Пећкој патријаршији и даље су у току припреме за устоличење патријарха Иринеја које ће бити обављено у недељу.(/slika2)

– Овде се сада пуно ради, уређујемо двориште, резиденцију патријарха, јер се надамо великој посети – напомиње мати.

Споменик природе „шам-дуд” први пут је заштићен решењем Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије, 1957. године као природна реткост ботаничког карактера. Уважавајући његове природне вредности одређен је први степен заштите овог споменика природе.

– Његово основно дебло је више од осам метара, обим дрвета је 5,8 метара, а пречник 1,9 метара. С обзиром на то да се „шам-дуд” налази у централном делу уређеног манастирског комплекса, његова заштита и уређење су обезбеђени. Наиме, заштићени простор испод стабла је затрављен и уредно се коси. У непосредној близини стабла постављене су поплочане стазе. Такође, непосредна близина јаза потока на јужној страни не угрожава корен и стабло, јер су бочне косине корита обрађене у камену, а само корито је регулисано. Најмасивније гране које расту ниско при земљи подупрте су дрвеним подупирачима 1987. године. Тада су обављени и неопходни санациони радови на заштити стабла. Од 1987. године до данас констатована је потреба за постављањем нових подупирача као и за спровођењем одговарајуће фитопатолошке анализе – објашњава др Драгана Остојић, шеф одсека за заштиту природних добара у Заводу за заштиту природе Србије.

Б. Васиљевић

-------------------------------------------

У Пећ креће око 50 аутобуса са верницима

Верници који би желели да присуствују устоличењу патријарха још се пријављују у својим парохијама за одлазак у Пећку патријаршију где ће 3. октобра бити устоличен 45. поглавар Српске православне цркве.

Прецизније процене колико ће људи у недељу присуствовати свечаном чину нису се јуче могле сазнати у Патријаршији у Београду. Према неким незваничним проценама, за сада је планирано педесетак аутобуса који ће кренути пут Пећи, а очекује се да ће у недељу у Пећку патријаршију доћи велики број Срба који живе на Космету.

Ако се зна да у аутобус у просеку стаје око 50 путника, незванично би се могло проценити да ће свечаности присуствовати око 2.500 људи, плус званице и верници са Косова и Метохије од којих ће многи доћи у свом аранжману.

Верници који би желели да присуствују устоличењу могу отићи једино преко својих парохија. До Пећке патријаршије биће организован аутобуски превоз, а у сваком возилу, као вођа пута, биће по један свештеник.

Свети архијерејски синод упутио је свим православним помесним црквама позивнице за устоличење, као и другим црквама и верским заједницама, а очекују се и државне делегације из наше и земаља у региону. Најављено је да ће све православне цркве послати своје делегације, као и да би устоличењу, између осталих, требало да присуствује поглавар Грчке православне цркве, архиепископ атински Јероним, са двојицом митрополита чланова Синода. Пећка патријаршија сређује се како би могла да прими бројне госте, уређен је велики паркинг, сређена манастирска порта и гостопримница.

Ј. Ч.

--------------------------------------------------------

Билер: Кфор не очекује инциденте

Приштина - Командант Кфора Ерхард Билер изјавио је да Кфор, заједно са Еулексом и Косовском полицијом, има план и да је потпуно спреман за обезбеђивање устоличења српског патријарха Иринеја, 3. октобра у Пећкој патријаршији. Билер је после вежбе Косовских безбедносних снага, којој је присуствовао војни комитет НАТО јединица, рекао је да Кфор не очекује било какве инциденте у недељу, приликом устоличења патријарха, пренео је КиМ радио.

„КФОР је имао састанке са Еулексом, Косовском полицијом и Српском православном црквом, јер сматрамо да је ово веома важан догађај, како за СПЦ, тако и за Косово”, рекао је Билер.

Према његовим речима, „пуно људи у Европи и широм света пратиће дешавања у Пећи, што ће бити бити добро за имиџ Косова”.„Поводом овог догађаја не очекујем никакве инциденте”, истакао је Билер.

Фонет


Коментари3
77b94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Миловановић
Од 1987. године до данас констатована је потреба за постављањем нових подупирача као и за спровођењем одговарајуће фитопатолошке анализе – објашњава др Драгана Остојић, шеф одсека за заштиту природних добара у Заводу за заштиту природе Србије. Да ли ови из Завода за заштиту природе Србије још увек размишљају, почевши од 1987. године, како да заштите шам-дуд, осим дрвеним подупирачима, који иструле за неколико година и какве фитопатолошке анализе планирају да ураде??? Њихова делатност се своди на канцеларијско писање елабората и административну заштиту, а шта је са заштићенима на терену, баш их брига! А ови дрвени подупирачи су им изум за 21. век, па је штета што их не патентирају да шира међународна јавност о томе сазна!
Jovan Jović
Šam dud -prevedeno sa albanskog "nageti dud"
Јован С. Илић
Шта вреди кад Пећку патријаршију чува шам-дуд и монахиње а ми остали смо незаинтересовани!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља