понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:14

Суђење није утакмица

Аутор: Милан Шкулићсреда, 29.09.2010. у 22:00

Нацртом новог законика о кривичном поступку промовисана је доказна пасивност суда. Доказе би изводиле странке, а улога суда би се свела на контролу исправности доказног поступка. Странке су формално равноправне. Дакле, насупрот јавном тужиоцу, који може рачунати на комплетну логистичку подршку државног апарата чији је део, биће окривљени коме може помагати бранилац. Наравно, ако окривљени има новца да плати његове услуге, или уколико се ради о случајевима обавезне стручне одбране када окривљеном нема браниоца, њега поставља суд. Обавезна одбрана је прописана само за тежа кривична дела, тако да већина окривљених може, али не мора имати браниоца. Међутим, богате окривљене, попут на пример, оних који се терете да су „наркобосови“, браниће „адвокатске звезде“. Они ће моћи да имају правне тимове, па и да ангажују приватне детективе за прикупљање доказа.

Какве су шансе окривљеног који нема браниоца да буде успешан у доказном „двобоју“ са јавним тужиоцем ? И када Бразил игра против Конга, оба фудбалска тима чине по 11 играча. Да ли то значи да су им једнаке  шансе за победу ? Па у Србији је свега 6,5 одсто становништва факултетски образовано. Када знамо да је код нас већ деценијама криминална политика „рибарска мрежа којом се хватају мале рибе, а која пропушта велике рибе“, зна се и какав је образовни ниво просечног окривљеног. Како ствари стоје, ипак ће неке странке бити мало равноправније од других.

Типичан такозвани адверзијални кривични поступак какав постоји у САД подразумева пороту која одлучује ко је победник доказног двобоја. Тек када порота, састављена од обичних грађана, оптуженог огласи кривим, судија га кажњава. Ако га порота ослободи, посао судије је завршен. Али оптужени у том поступку увек има право да му, ако сам нема средства, држава о свом трошку обезбеди браниоца. То у Србији није случај. С друге стране ни у САД није спорно да квалитет одбране коју реализују браниоци постављени по службеној дужности, често није на високом нивоу. Обрнуто, веома богати окривљени „купују“ врхунске адвокатске услуге. Сетимо се случаја О’Џеј Симпсона, који је скоро „крвавих“ руку оптужен за убиство супруге и њеног љубавника, али је вештим адвокатским маневрисањем избегао осуду, да би недавно објавио књигу под насловом „Шта ако сам убио“, којом фактички признаје кривицу. Поред тога, поротно суђење у САД је прави изузетак, јер се више од 90 одсто случајева сумарно решава признањем кривице, које је у највећем броју случајева „погођено“ између тужиоца и одбране.

У континенталној Европи суд је, по правилу, „господар“ доказног поступка. То је најтипичније у Немачкој и у другим државама чији су нам правни системи служили као узор. Адверзијални кривични поступци сада постоје и у неким континенталним европским државама, као, на пример, у нама суседној Босни и Херцеговини. Такав систем постоји и у Италији, али тамо окривљени увек мора имати адвоката. Претварање судија у „стручни жири“ који ће „бодовати“ успешност у доказивању тужиоца и одбране представља потенцијално незгодан експеримент. Можда се неке судије томе радују, резонујући по систему „муко моја пређи на другога“. Они сада себе виде као „неутралне посматраче“ страначке утакмице. Али суђење није утакмица, или бар то не би требало да буде. Судије не треба да буду ни гледаоци, нити навијачи. Пасивизација суда може бити и веома скупо решење. Ако би суд био тако драстично растерећен, јер се и истрага поверава јавном тужиоцу, онда се може појавити проблем вишка судија, а мањка јавних тужилаца и све то непосредно након спроведеног општег избора, тј. реизбора.

Истина више није циљ будућег кривичног поступка, већ би у том поступку, као и у класичној грађанској парници, „побеђивала“ странка која је успешнија у доказном „дуелу“. Истина ни иначе није „света крава“ у савременом кривичном поступку. Њој се у типичном европском кривичном поступку тежи, али не по сваку цену. Онда када се истина не може утврдити, доноси се одлука у корист окривљеног. Сада се истини неће чак ни тежити. Суд ће једноставно „вагати“ да ли су вероватнији наводи оптужбе или аргументи одбране, а да ли је права истина на једној или другој страни; „па ко ће га знати“. Свевишњи можда... Није касно да се поправи Нацрт законика о кривичном поступку, јер он садржи и низ адекватних решења. То је сврха јавне расправе, која је почела ових дана.

професор Правног факултета

Универзитета у Београду


Коментари6
7edc0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana Tatic
profesore hvala na ovom tekstu. Jos kad bi i oni koji odlucuju o novim zakonima i njihovom usaglasavanju zalutali malo cesce kod vas da ih posavetujete..
Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
Аутор је указао на пут реформе правосуђа.Јуче "реизбор" судија и осталих,данас реформе Закона о парници,кривичном поступку,процесном праву...Све је смишљено о институционалној заштити богатих,истих оних који (институционално) избегавају плаћање пореза Србији (фирме регистровали на Кипру,Кајманским остр. и др.),а сиротиња раја плаћа порез и пуни буџет.Ово исто чека убрзо и Зрдавство,Школство и др. секторе од животног интереса.Можда је суштина "мудре политике" нашег руководства уништење сиромаштва.
alternativa nema evropu
prvo su nam uveli da sami vrsimo uvidjaje saobracajnih nesreca - valjda da se policija ne bi potresala - a sada ce sudovi mirno gledati kako se sirotinja koprca pred tuziocima iza kojih stoji ceo drzavni aparat. hajde da uvedemo samo jedan clan zakona, koji ce glasiti: 'ko ima para taj je uvek u pravu'. onda mozemo da ukinemo ministarstvo pravde i sudove i da pristedimo na njihovim platama.
Шатро Еуропејац
И у предложеној правној регулативи се огледа утицај 'саветника' као што је претходно био случај и са 'реформама' војске, банкарства, медија, образовања, здравства, парада поноса и свих других области где су енглески поручници диктирали нашим генералима како треба организовати војску, банке... Да би наш де факто колонијални положај имао и унутрашњу кохеренцију потребно је са тим усагласити и наш правни систем. Док се код нас одувек на факултетима изучавало и практиковало римско право сада под утицајем наших патрона и њихових небројених крими серија на нашим тв програмима прелазимо на англосаксонско право... Свакога дана у сваком погледу (укључујући и правни) све више напредујемо...
Роман Београд
То је капитализам. Све је тржиште, па и истина. Ко има пара да плати, тај клати. А ко нема.... знамо како то у пракси изгледа у САД, где (сиромашни) црнци напунише казамате и ћелије смрти.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља