уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 29.09.2010. у 22:00

Романтика на Мелешев начин

Иван Мелеш Фото А. Васиљевић

„Шопен улази у вашу интиму, али без вулгарности.”

Има ли оригиналнијег позива за концерт који један пијаниста може да упути својој публици? Вероватно има, али ово је начин нашег саговорника Ивана Мелеша, чију ћемо интерпретацију Шопенових и Шуманових дела слушати вечерас у Коларчевој задужбини. Два романтичарска генија, чија су дела сврстана у најлепшу литературу за клавир, имају неприкосновено место на Мелешевој музичкој лествици.

– Шопенов и Шуманов пијанизам у себи има топлину, мекоћу и заобљеност, а у исто време фасцинантно је снажан. Шопен је био одличан пијаниста, специфично нежно је свирао, али у тој нежности налазило се хиљаде нијанси. Дуго је боравио у Паризу, али Париз није дао печат његовој музици. Био је већ изграђена личност кад је дошао у Француску, и није имао осећај припадања тој земљи. Недостајала му је домовина, волео је своју Пољску – каже Иван Мелеш за наш лист.

Наш саговорник је такође живео у Паризу, а пре одласка у Србији је наступао у свим већим дворанама, са свим познатим оркестрима.

– Отишао сам 1993. на позив Унеска, у најгоре могуће време за међународну сарадњу, кад су почели сукоби у Словенији и Хрватској. Средства за одлазак обезбедио ми је принц Томислав Карађорђевић, али је у мом случају неки каснији ангажман изостао, тако да је мој боравак почео као чиста авантура. За тих десет година никада нисам тражио азил, нисам био ни прогнаник ни избеглица. Одржавао сам везу са својом земљом, свирајући овде кад год је могуће, као и са нашим музичарима који су долазили у Париз. Држао сам приватне часове, са посебним задовољством наступао у француским црквама, а паралелно са тим усавршавао педагогију – каже пијаниста и додаје:

– Међутим, никада нисам био део француског система. Не слажем се са њиховом естетиком нити технологијом свирања клавира, јер не пристајем на ограничења у неким слободама које су апсолутно корисне, и које су битан чинилац онога што плени публику. У сусретима са ђацима видео сам да им се мој приступ допада – прича наш саговорник, који предаје у музичкој школи „Мокрањац”.

Подсећамо овом приликом и на другог Мелеша, Ивановог млађег брата Марка, пијанисту који се такође преселио у Француску.

– Ми смо другачије природе и он се боље прилагодио новој средини. Дошао је када је Дејтонски споразум већ био потписан, и када је било нешто боље време. Сада је главни библиотекар Опере у Нансију. Има времена за наступе, а бави се и аранжирањем за клавир.

М. Сретеновић

Коментари0
9e43b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља