Штреберске, ленонке, наочаре Харија Потера или једноставно труфокалс последња су реч оптике због чега од „Њујорк тајмса” и „Волстрит џорнала” добијају одличне критике, али од обичних корисника и понеку покуду, и то пре свега због цене и ретродизајна.
Округле наочаре код којих корисник сам подешава фокус сада су и саме у фокусу јер је њихов произвођач добио Силвер награду за иновације, односно за једно од најзначајнијих достигнућа високе технологије у Америци. Њихова предност у односу на бифокалне или оне са прогресивним стаклима је то што корисник сам прилагођава своје наочаре према потреби, односно различитим ситуацијама као што су читање ситних слова, рад на рачунару или сналажење на отвореном а што све захтева различите фокусе. Уместо да мења наочаре за даљину и близину, или да се прилагођава фокусима пара са прогресивним стаклима, власник труфокалса сада може сам да подеси диоптрију при чему му у жижи остаје цело видно поље.
Труфокалс се поручују искључиво путем истоименог сајта. Потребно је да им путем мејла или факса пошаљете диоптрију да би их израдили по мери. Коштају 898 долара без пореза а Србија се налази међу земљама у које су спремни да их пошаљу. Наочаре се израђују у плавој, црвеној, црној и сивој боји, одржавају се као и обичне и исто су толико и тешке. Фокус се подешава захваљујући малом прекидачу на мосту наочара који се покретом руке може померати лево-десно. Њихова предност је у томе што се с њима увек гледа кроз цело стакло а не само кроз део као код бифокалних или оних са прогресивним стаклима.(/slika2)
Један изумитељ из Балтимора је 1866. дошао на идеју да направи овако нешто али није успео да састави пар који би био и танак и лак и прецизан.
Стивену Куртину, који је коначно успео да сложи све коцкице и патентира труфокалс, требало је 20 година да са њима изађе на тржиште. Он каже да је његов изум идеалан за оне који стално мењају фокус и поглед им лута од монитора, преко папира, до предмета у даљини.
„Више од 140 година подешавање фокуса је било свети грал за особе којима је тешко да виде објекте који су близу”, рекао је Куртин за „Њујорк тајмс”.
Амерички медији извештавају да се наочаре не продају сразмерно свом значају али Куртин каже да није ни очекивао да труфокалс одмах почну масовно да се продају јер многима смета што су округле, а што је једини могући облик за наочаре овог типа.(/slika3)
Како сазнајемо од оптичара Јелице Симоновић из оптичарске радње „Синопа” у Београду, ове наочаре се не налазе на нашем тржишту.
– Само сам на једном семинару чула за њих и мислим да им је највећа мана то што нема аутоматске промене диоптрије, односно када човек сам стално мења диоптрију то уме да буде заморно – објашњава наша саговорница и додаје:
– Оне су пре свега намењене јако слабовидим људима. Мислим да још нису заживеле ни у Европи а код нас ће сигурно проћи неко време до њиховог доласка. Ја лично нисам имала контакт са особама које их користе.
Славица Филиповић из Специјалне болнице за офталмологију „Милош” такође нам је казала да у овој клиници нису чули за ове наочаре и да немају пацијенте који их носе.
Они који су их већ испробали и поделили искуства на Интернету кажу да је потребно неко време да се човек прилагоди:
„Имао сам неколико пари... Досадило ми је да их мењам. И често ниједне нису покривале баш праву раздаљину”, рекао је један од корисника.
„Омогућавају ми да у мом фокусу буде све што гледам а да не морам да истежем врат или да ограничим поглед на мали део стакла”, рекао је други.
„Дизајн је ужасан”, пожалио се трећи. „И прекидач на мосту наочара за промену фокуса је мали.”
„Веома су мале.”
Верује се да су их досад испробали они који у свему воле да буду први, док ће други сачекати да чују како су се показале, хоће ли појефтинити и хоће ли се вратити ретромода.
Јелена Стевановић
