понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:49
У манастиру Свети Роман код Алексинца

Место чудесних исцељења

У порти Његова светост патријарх српски Иринеј освештао је две чесме до којих је давно, пре више стотина година, стигла лековита вода са околних брда
субота, 02.10.2010. у 22:00

Удаљен од магистралних друмских саобраћајница, а близу железничке пруге Београд–Ниш и уз саму десну обалу Јужне Мораве, манастир Свети Роман плени својом тишином и миром. На крају овог лета о овом светом месту говорило се много више него обично. И са великим разлогом, свакако. У овој светињи обновљена су некадашња значајна и вредна обележја, поново блиста пуним сјајем, опет је препуна посетилаца.

У порти манастира Свети Роман Његова светост патријарх српски Иринеј освештао је две чесме до којих је давно, пре више стотина година, стигла лековита вода са околних брда. Донатори обнове чесама биле су две нишке породице – Живић и Несторовић. Поново је, после деценија „суше”, на чесмама потекла вода са два брда, једног на југозападу, другог на североистоку. Постоји, што се може видети приликом боравка у манастиру, и трећа богата „жица” воде, која се може усмерити на нову чесму за коју се очекује донатор. Две обновљене чесме са лековитом водом пројектовао је Нишлија Александар Радовић.

Први пут после више од пола века сестринство манастира, испричала нам је старешина игуманија Митодора, није тражило од водопривредних предузећа у околним градовима и местима да цистернама обезбеђују воду за пиће и друге потребе за госте манастира у време манастирске славе Светог Романа. Јер, воде је сада опет на претек. И, што је посебно занимљиво – крајем августа и у септембру манастир Свети Роман постао је место правог ходочашћа верника и становника целе Србије – за месец дана манастир је посетило и на чесмама умило се и пило воде преко 35.000 посетилаца. Јер, и даље се тврди, лековита вода са двеју чесама лечи све.

Настанак овог манастира везује се за време од пре скоро 11 векова. Ту се упокојио Роман, ученик Ћирила и Методија још у десетом веку. Поред гроба светог Романа, пошто се прочуло да је место чудесних исцељења, подигнута је најпре црква посвећена Благовестима, а убрзо потом и манастир, једна од највећих и најстаријих српских светиња. Писани трагови о манастиру воде чак у 1020. годину, када се помиње у хрисовуљи коју је издао византијски цар Василије Други.

У бурним временима и ратним походима манастир код села Ђунис, на средокраћи пута од Алексинца према Крушевцу, више пута је рушен, опустошен и запуштан. Према предању, после првог рушења обновио га је управник коњушнице кнеза Лазара, неколико година пре Косовског боја. Случајно је Лазарев слуга, са болесним ногама, наишао на гроб светог Романа и зидине оштећеног манастира. Поклонио се, окупао у води и, кажу, оздравио. Зато је решио да обнови манастир. Али, 1448. године цркву опет руше, овога пута Турци. Манастир остаје и у њему је у турско доба у 19. веку организовано збрињавање сиромашне и деце без родитеља, нешто попут школе и интерната, све до краја Првог светског рата, 1918. године.

У међувремену бег Ђорђе Пиле добио је дозволу од султана 1791. године да обнови цркву, а касније је и кнез Милош здушно помагао обнову манастира и изградњу импозантног звоника, за који је поклонио 1852. године једно велико звоно.

У звонику је деценијама постојала болница за пацијенте оболеле душе... Све време у 19. и на почетку 20. века манастир Свети Роман био је болница, прибежиште становника пред прогоном од окупатора, а једно време и ратни штаб српских ослободилачких војски...

Један од првих живописа, из 1795. године, пронађен је у певницама и поткуполама манастира. Новији је рађен 1831. године. Капела – гробница светог Романа живописана је захваљујући упорном јеромонаху Никодиму, а сматра се да испод више слојева малтера и креча има фресака из средњег, можда и ранијег доба. Према записима из 1860. године иконостас у овом манастиру имао је три велике престоне, и 12 мањих икона у фризу.

Садашњи иконостас урађен је 1925. године и дело је руског уметника Андрије Беченка.

Поред цркве у манастиру налазе се капела светог Романа и у њој његове мошти. У манастирској порти су гробови монаха Симеона Светогорца, преминулог у Светом Роману 1889. године, као и српског војсковође Вуча Жикића, погинулог у Првом српском устанку, у Боју на Делиграду, 1808. године... Говори се да је у порти манастира Свети Роман код Ђуниса покопано и племићко срце руског добровољца у српско-турским ратовима, пуковника Николаја Николајевича Рајевског, погинулог 1876. године код Адровца, близу Алексинца. Рајевски је Лаву Толстоју био инспирација и као Вронски један је од главних ликова у роману Ана Карењина.

Тома Тодоровић


Коментари4
f3b9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mladen Radulovic
Jel zna neko sa objaani gde se nalazi ta svetinja
nebojsa vukadinovic
Nedavno smo posetili ovaj manastir.Kada izadjete sa auto puta BG-Nis kod Raznja prvo cete naici na jedan od najstarijih (prednemanjskih i hilandarskih ) manastira ,a to je manastir sv.Romana koji odise starinom i mirom.To je srpski Ostrog,cuven po izlecenju duhovno bolesnih kod mostiju sv.Romana i cuvaru srca grofa Rajevskog (Vronskog iz "Ane Kanjenine").Prelepi izvori i voda kao u obliznjem Djunisu gde se voda vadi iz bunara (a necete videti lepsi u svakom smislu).Svakako oba vredi posetiti i to za vreme liturgie,sami cete se uveriti zasto.
Z. M.
Ovo mesto posecujem skoro svake nedelje, to je mesto velike blagodati, mesto koje mi daje snagu, otklanja stres, vraca dusevni mir.Ovo mesto daje snagu savremenom coveku svakodnevno izlozenom stresu.Preporucujem svima ovu Svetinju!
Vlastimir Djordjevic
Treba doci i videti ovu lepotu,zato pozivam sve koji mogu da dodju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља