среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Преко Кембриџа до звезда, снагом београдске буке

недеља, 03.10.2010. у 22:00
(Фото Т. Јањић)

– Извините, али ја не бих могао да останем дуже од двадесетак минута, стварно ми је жао – рекао нам је Александар Васиљковић, тек што је ушао у нашу редакцију. И није у тој реченици било нимало умишљености или покушаја да око себе ствара фаму. А и да је било, имао би за то покриће. Доскорашњи ученик Математичке гимназије и „тазе” студент математике и физике на универзитету Кембриџ, (у чијим клупама ће седети већ за два дана) најбољи је такмичар Олимпијаде из астрономије и астрофизике, недавно одржане у Пекингу. Успех је изборен у конкуренцији младих генијалаца из 22 државе.

Тако је тек пунолетни Александар стигао до своје седме олимпијске колајне. Да је овакву жетву медаља остварио у било ком спорту, вероватно би на гостовање у нашу редакцију каснио бар сат времена. Док подели аутограме обожаватељкама ...

– Ма, сваки минут ми је испланиран, поготово од када сам се вратио из Пекинга. До малопре сам био на часу вожње, после треба да стигнем да подигнем авионску карту за Лондон... Да, и код зубара сам морао неколико пута, па поздрављања са рођацима, изласци са пријатељима... Трудим се да упијем што више од овог града, ваљаће ми за кризне дане, када ме у Енглеској ухвати носталгија. Недостајаће ми бука, у тишини се слабије концентришем – говори Александар, разложно и смирено, чекајући следеће питање, као да имамо све време овог света, а не двадесет минута. Наравно, трудимо се да не залазимо превише у астрономију и астрофизику, области његовог најдубљег интересовања. Да се не обрукамо пред дојучерашњим гимназијалцем... А опет, има ли у његовом животу простора за ишта изван уџбеника чије је и наслове тешко запамтити? 

– Нисам штребер, али јесам заљубљеник у науку. Многи се чуде како све постижем. А једноставно је. Треба само све лепо испланирати и држати се тога. Изгледа да сам и талентован, без тога је џаба сав труд. Волим и изласке, дружење, спорт, музику, стране језике, ма све што је живот. Имам много другара, не желим да запоставим никога од њих – каже Александар.

Да ли се боји да ће га школовање у „белом свету” променити, у складу са оном народном „далеко од очију, далеко од срца”, интересује нас.

– Свака част Кембриџу, али ћу ја паралелно студирати и на нашем Физичком факултету. Уз породицу и друштво, ето још једног разлога да кад год могу „скокнем” до Београда – открива Александар. При помену легендарног британског универзитета не звучи као да је импресиониран тиме што ће имати индекс престижног „бренда” у свету високог образовања.

– Све је почело тако што сам прошле године отишао код њих на разговор. Урадио сам задатке које су ми поставили, после сам о њима дискутовао са стручном комисијом и вратио се кући. Око Божића су јавили да ме примају. Касније су ми саопштили и да ми дају стипендију. И то је то – испричао је у даху.

После Кембриџа, планира докторске студије и, наравно, бављење науком.

– Волео бих да будем истраживач, и то у Србији, да живим у свом дому и дружим се са људима које познајем читав живот. Надам се да ће се, када дође време, указати погодно место и за мене – размишља Александар, чије је опредељење за науку и својеврстан плод породичне вертикале. Његова бака, учитељица, усадила му је љубав према стицању знања, а чим је стасао до полице на којој су стајале књиге његових родитеља – дипломираних математичара – почео је да стреми ка звезданим висинама. Прва љубав била је географија, која га је и увела у тајне сазвежђа које је некада збуњено посматрао, а сада их познаје за медаљу – и то златну.

----------------------------------------------

Колико сати траје дан

У име свих оних родитеља који вапе да су њихови (размажени) наследници „силним школским градивом толико оптерећени да по читав дан не могу главу да дигну од књиге”, замолили смо Александра да нам опише један свој дан у коме, како тврди, има места за читав космос интересовања.

– До подне, за учење издвојим око два сата, затим следе дружење, шетње, мало спорта, опет два сата учења и излазак са другарима, или одмор уз музику, добар филм или позоришну представу, неку занимљиву књигу или стрип, обожавам „Гарфилда”, „Шерлока”, „Хогара”... Својевремено сам учио да свирам гитару, сада идем на часове вожње, играм помало фудбал и кошарку, а када одем у Лондон тренираћу ватерполо – набраја млади астроном.

Саслушали смо га отворених уста, а Александар, вероватно у жељи да нас баш не фрустрира „до коске”, додаје: – Тек сада читам „Политикин Забавник” из јануара прошле године, а од када знам за себе, дружим се са овим листом.

Љ. Перовић


Коментари12
e1387
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

X X
Interesantno je kako vakvi "genialci" nikad kasnie u zivotu ne postignu proporcionalnu slavu sa onom koju su imali kad su bili mladji. Genialnost nije strebanje i samo zadaci, takmicenja, i savrsene ocene, onda svaki dobro isprogramiran algoritam moze se smatrati za genialnim entitetom, trebas imati mastu i smelost da guras svoje ideje do samog kraja po cenu da na kraju nista ne bude od njih, samo tako moze se postati pravi revolucioner u nekom polju. Bolcman se ubio zato sto su ga zezali da prica gluposti, Kantor je poludeo, Njutn je bio isto ismejavan od profesora na fakultetu zbog njegovih "gluposti" dok je Ajnstajn bio prosecan student i radi toga je kasnie zavrsio kao radnik u patent ofisu na par godina, sto je ironicno i dalo Ajnstajnu previse slobodnog vremena da razmislja i da dodje do originalnih idea. Mladi "genijalci" nikad nemaju zelju za dokazivanje, zato i zavrse prosecno.
Marko zzzzzzzzz
Blago njegovim roditeljima sto imaju takvog vrednog i pametnog sina.
Goran Vladisavljevic
Nece se nikada vratiti u Srbiju. On kao gimnazijalac jos nije svestan razlike u kvalitetu opreme. Do sada se bavio naukom samo teorijski jer znam da u matematickoj gimnaziji nema uslova za eksperimentalni rad iz fizike. Znaci, odlicno resava zadatke, ima veliko teorijsko znanje a eksperimentalno iskustvo mu je vrlo skromno. Kada pocne zaista da se bavi naukom u laboratoriji videce da to u Srbiji nije moguce na visokom nivou.
Ljidz P.
i ja ga procitah otvorenih usta. u jednom dahu.
dejana nikolic
blago njegovim roditeljima, blago srbiji, blago kembridzu !!! uzivala sam citajuci ovaj divan tekst.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља