среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

О Голом отоку уз смех и сузе

недеља, 03.10.2010. у 22:00
Данашњи изглед објеката у некадашњем логору

Коначно се догодило да и ван граница Србије и бивше Југославије, на једном међународном научном скупу, пажња учесника буде усмерена на трагично искуство Голог отока, логора основаног у време Информбироа и вишегодишњег сукоба између Југославије и СССР-а, Тита и Стаљина, започетог 1948. године, чији се различити репови вуку до наших дана.

У италијанском граду Фаенца, средином прошле недеље, од 27. до 29. септембра, одржан је Међународни форум посвећен сећању на репресију и њеној историји, на коме је, као једини учесник из Србије, говорио академик Драгослав Михаиловић, са којим о томе разговарамо одмах по његовом повратку у Београд.

У организацији Стефана Бјанкинија, професора Универзитета Болоња, форум је у први план ставио питање како пре свега млади људи обликују сећања на тешке, трагичне догађаје и логоре у разним земљама Европе после Другог светског рата, каже Драгослав Михаиловић.

Форум је део обухватнијег, дугорочног и мултидисциплинарног пројекта Института за средњоисточну Европу и Балкан болоњског универзитета, којим руководи професор Бјанкини, угледни европски експерт за историју 20. века, поготово за историју комунизма и фашизма, кога су специјалистичке студије раније релативно често доводиле и у Југославију.

Део поменутог пројекта су и дебате на којима се излажу нови погледи на идеолошку и политичку репресију у 20. веку и сведочења жртава, због чега је и академик Михаиловић, својевремено млади голооточки заточеник, позван да учествује у раду Међународног форума.

У ексклузивном разговору за „Политику”, академик Михаиловић наглашава да је о Голом отоку први пут сведочено ван граница Србије и раније Југославије и да је његово казивање примљено с пажњом и изненађењем, те да је испровоцирало низ занимљивих питања.

– Говорио сам детаљно о Голом отоку, о 40.000-60.000 тамо заточених, а позвао сам се и на бившег министра унутрашњих послова Србије Обрена Ђорђевића који је видео уписник са именима 55.000-60.000 голооточана. Поменуо сам да је у Загребу објављен податак који је савезна Удба својевремено проследила републичкој Удби Хрватске о 30.100 заточеника Голог отока. Можда то може бити и реално, али су потребни и додатни докази – наглашава Михаиловић.

– Учеснике је поготово заинтересовало моје казивање о нарочитом терору самопреваспитавања на Голом отоку, који је значио међусобне свађе логораша, пребијања и међусобна убијања, чега није било у другим мирнодопским логорима, осим можда сада у Гвантанаму, у шта нисам сигуран – каже Михаиловић. – Зато је Голи оток био најстрашнији мирнодопски логор у Европи – тврди наш саговорник.

На скупу у Фаенци, Михаиловић је изнео низ података о великој смртности и о самоубиствима на Голом отоку, о непрекидном раду у трку, који је трајао 10-12 сати.

– За такав рад је потребна исхрана са 5.000-6.000 калорија, а доктор Никола Николић, и сам голооточки заточеник, тврди да је исхрана садржала мање од 1.000 калорија, што је изазивало брзо пропадање организма. Према Николићу, у таквим околностима прво страдају масти, онда се растачу дуги црвени мишићи, па дуги бели мишићи, онда жлезде, јетра, гуштерача, потом срце и најзад мозак. Подробно сам говорио о Николићевим закључцима, а одговарајући на једно од од питања, обавестио сам учеснике да сам о Голом отоку написао 2.500-3.000 страница и да је то штампано у Србији.

У дискусији после његовог излагања, Михаиловићу је постављено и питање какав је имао статус после заточеништва на Голом отоку?

– Навео сам својих десетак занимања – намештеник у војној мензи, службеник у фабрици шећера, кантарџија на вршалици, физички радник у каменолому, пакер сувих кожа за извоз, путујући продавац књига, што је трајало четири-пет година за време студија и две године потом. Обавестио сам скуп да сам био и импресарио у једном путујућем циркусу, што је изазвало и смех и сузе. Када сам почео да објављујем поправила се ситуација, био сам новинар, уредник у два часописа, па професионални књижевник, а онда и члан САНУ, ево већ 29 година – сажима наш саговорник оно што је изнео пред саговорницима у Фаенци.

Према његовим речима, било је врло занимљиво излагање Дуње Бадњевић, ћерке ондашњег југословенског амбасадора који је после заточеништва на Голом отоку био адвокат, веома цењена личност међу голооточанима.

– Бадњевићева је о свом оцу написала на италијанском језику књигу и за њу добила пет награда – наглашава Михаиловић и каже да је на форуму говорио о Голом отоку и Ђакомо Скоти, новинар из Ријеке.

Један од учесника овог скупа био је и Маријан Аугустин Хушка, бивши потпредседник словачког парламента, који је сведочио о тешким догађајима у Словачкој.

– Његово презиме – каже Михаиловић – побудило ме је да кажем да је голооточки мученик Фрањо Хушка извршио самоубиство тако што је цокулом забио ексер у своју главу. Божидар Карличић из Сјенице је учинио нешто слично. Он је после мучења приметио да ексер штрчи из неке даске, затрчао се и теменом ударио у ексер, пробио је лобању и повредио мождану кору. Некако је залечена његова тешка рана, али је умро после пет година од специјалног облика епилепсије.

На крају, Драгослав Михаиловић наводи да су посебно интересантна била излагања младе Јапанке Каоли Кимуре, а поготово Ирине Флиге и Татјане Притикине из Петерсбурга, представница организације „Меморијал” која систематизује документацију о терору и репресију у бившем Совјетском Савезу.

Слободан Кљакић


Коментари29
fde8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Алекса Бранков
Боже, када су Броз и друштво му могли да буду тако сурови према десетинама хиљада својих сабораца,да би у параноичном страху од губитка власти исту сачували,није чудо што су тако трагично прошли они од којих су освајали власт и борили се да је што сигурније учврсте од 1944. до Резолуције ИБа
Маја .
@zoran jankovic | 04.10.2010. 22:42/Svim mladim ljudima u Srbiji sada je bolje nego golootočkim sužnjima. To što golootočani nisu bili većina i očigledno vama ni rod ni pomoz Bog, nije razlog da nemate poštovanja prema njihovoj patnji.A mladi u SFRJ, u vreme golog otoka, su bili većinom veća beda nego sada u Srbiji. Oni su samo gledali u bolju budućnost i to je bila njihova prednost.Ta bolja budućnost je stigla kasnije i nije dugo trajala.
Јован С. Илић
А конто овог наслова- О Голом отоку кроз сузе и смех, имам једну причицу. Трагом вести коју сам чуо преко транзистора право с пецања мотором кренем да напишем причу о једној успешно ученици овдашње Гимназије која је у Русији успешно клонирала неку биљку, не сећам се коју- причу сам очас посла скицирао са том ученицом и њеном баком која ме задржала, као што је овде и обичај-на ручку, одлично пасуљу. У тој кући сам упознао један старији отмен брачни пар, одавно је то било, за који ми је такође један старији човек,кад сан изашао на улицу да пепариран мотор рекао да су обоје били управници на Голом отоку, она наравно у женском а он у женском, с тим да је она била суровија. Након ручка сам као случајно започео тему Голог отока и зачудо саговорници су се распричали до у детаље. Сутрадан сам се, као што је то онда, а ваљда и сад, био ред сав радостан због теме, обратио уреднику да ли могу да стартујем. Рекао је-није још време за тако вруће теме. Разумео сам га,није било време за тако вруће т
bzzz .
Za@ Vladan Vladan: imate moje cestitke - hrabri ste, te kao takvi pripadate retkim osobama(neustrasivima) - imate srce,dusu i pamet.
Петар Миловановић
Надам се да ће угледни професор болоњског универзитета Стефан Бјанкини наредне године организовати научни скуп на коме ће говорити о трагичном искуству народа бивше Југославије, коју у крви растурише евроамериканци из војне организације зване НАТО-пакт, јер и то спада у историју 20. века, а не само Голи Оток! Чак се њихова диктатура и фашизам продужише на 21. век, нарочито на нас србе, па ће професор Бјанкини имати материјала за неколико доктората или мултидисциплинарних пројеката. Јер, то је била Титова тортура над 50-60.000 неистомишљеника комуниста и првобораца, а ово је тортура и фашизан над целим српским народом од 10.000.000. Нека погледа шта се данас дешава србима на отетом Косову и Метохији, нека погледа јучерашње вести о устоличењу нашега патријарха господина Иринеја, да види да је србима под НАТО-вском чизмом данас горе него голооточанима! Знао сам неколико голооточана, на жалост нису више међу живима, не поновило се! Нека им је лака српска земља и на вјечнују памјат!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља