понедељак, 23.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:08

Обраћам се мозгу читалаца

понедељак, 04.10.2010. у 22:00
Мари Даријесек (Фото Т. Јањић)

„Не волим да радим. Никада нисам желела да идем на посао и да имам шефа над главом”, каже Мари Даријесек, позната француска књижевница која је у Београду била гост Француског културног центра на манифестацији „Молијерови дани”. Захваљујући успеху своје прве књиге „Свињизми”, 1996. године објављене и код нас у издању „Платоа”, која је продата у више од милион примерака и за коју је права на екранизацијуоткупио познати редитељ Жан-Лик Годар, постала је позната и остварила свој сан: да живи од својих књига, односно да не мора да ради, јер за њу је, каже, писање потреба, а не рад.

Када је родила прво од своје троје деце, сусрела се са новим проблемом. Она која не воли да ради и има изражене интелектуалне потребе, постала је роб бића од три килограма. С тим се обрачунала у књизи „Беба”, такође објављеноj и код нас, али у издању „Паидеје”. Неке књижевнице у Француској су је оптужиле за плагијат –међу првима Камиј Лоранс за роман „Том је мртав”. И с тим се обрачунала у својој најновијој књизи „Полицијски извештај”, која ће ускоро бити објављена у Србији у издању „Клија”. Између ових књига написала је још неколико романа и других радова, докторирала књижевност и дипломирала психоанализу.

За време боравка у Београду, Мари Даријесек је одржала књижевно вече у Француском културном центру, посетила свог издавача „Паидеју”, као и француску школу на Сењаку.

– Посећујем школе у свакој земљи у којој представљам своје књиге,каже Мари Даријесек у разговору за „Политику”. – Желим младима да пренесем поруку да књижевност није проста забава, нити обично читање књига, већуметност речи и да је писац уметник који теречи ствара.

Често истичете да не пишете да бисте разонодили читаоце већ да од њих захтевате интелектуални напор. Мислите ли да је тајна успеха ваших књига у томе пошто живимо у време када разоноде има и превише?

Признајем да се увек обраћам мозгу читалаца и да сам пријатно изненађена када видим да се књиге продају. Моје књиге траже неку границу између позива који упућујем интелекту читалаца и мог страха да ћу им бити досадна. Не желим, наравно, да се моји читаоци досађују и увек постоји један тренутак где покушавам да их забавим, али никад средствима која нису племенита.Заиста мислим да је књижевност уметност, а не трговина.

У Француској постоји мит да жена не може у исто време да буде и интелектуалка и мајка. Колико сте га уздрмали својом књигом „Беба”?

Јесте да смо ми у Француској под јаким утицајем Симон де Бовоар и њеног феминизма, који је за мене велико и драгоцено наслеђе, али у феминизму „а ла Бовоар” нема места да се буде мајка. У Француској све жене које имају децу раде, али мит је да не могу да буду интелектуалке, ако су мајке. Међутим,стигле су нове генерације, па смоја и друге жене писци измислиле нову слику мајке, дакле мајке која је уједно и интелектуалка и која је саставни део традиционалне интелигенције у Француској. Ми смо на неки начин слика Симон де Бовоар са великим стомаком.Књигу „Беба” врло лепо је примила публика, али неколико критичара мушкараца, врло значајних који су ме, иначе,увек подржавали, замерили су ми што сам се бавила том темом. Критичар „Фигароа” је написао, цитираћу га:„Боље би јој било да је ту књигу бацила са дететовим пеленама”.

У књизи „Полицијски извештај” објавили сте и један есеј Данила Киша?

Када су ме оптужили за плагијат, то је за мене било доста болно. Небо ми се срушило. Требало је да се одбраним, али на интелигентан начин. То је за мене било питање части. Нисам желела да учествујем у полемици која је иначе француска уметност. Медији у Француској обожавају полемике и скандале, можда је тако и овде. Ја сам желела да поступим као интелектуалац и да са дистанце посматрам ствари. Почела сам да истражујем и открила да је десет великих писаца било оптужено за плагијат.Такође сам открила да је ту судбину доживео и Данило Киш, што нисам знала. Помислила сам како Данило Киш јесте познат у Француској,али не као овде, и да у Француској не знају за ту страшну причу о плагијату. Већина новинара јерекла да та оптужба не значи ништа и да је то обична глупост, али ја мислим да је са стране тешко схватити колико су оптужбе болне за једног писца. Када сам прочитала Кишов „Час анатомије”, тачно сам осетила његов бес.

Јавно говорите да сте велики прoтивник садашње француске владе. Шта им највише замерате?

Толико тога им замерам да не знам од чега да почнем.Они су дошли на власт захваљујући томе што су придобили велики део гласача екстремне деснице и сада су све више и више у том фашистичком циркусу. Последња спектакуларна ствар коју су урадили јесте то што су покупили Роме и послали их у Румунију. То је радила и Вишијева влада за време рата. Наравно, не треба претеривати у поређењима, јер ова влада није те Роме побила, али када гледате слике полицајаца који спроводе мајке са децом, оне су врло сличне. Оно што ми Французи свакодневно осећамо на својој кожи, то је да ова влада апсолутно растура јавни сектор у Француској и не даје довољно средстава да би тај сектор опстао, и да би се развијао.

Хоће ли се из тога изродити неки ваш нови роман, с обзиром на то да сте рекли да сте и „Свињизме” писали у бесу и да сте се у то време одушевљавали протестима против владе Алена Жипеа?

Тренутно радим на роману који је доста везан за ситуацијуу Француској.То је прича о једном пару интелектуалаца који мора да бежи из Париза са својом децом због неких политичких догађаја. Реч је о научној фантастици али везаној за блиску будућност. Могућно је да ћемо једног дана заиста морати да бежимо из Париза, јер је притисак екстремне деснице заиста јак.

Гордана Поповић


Коментари0
649e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља