уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:31

Муфтија и Бошњаци

Аутор: Јово Бакићпонедељак, 04.10.2010. у 22:00

Недавно је пораз кошаркаша Србије од Турске на светском првенству у кошарци понукао неколико стотина Новопазараца да изађу на улицу и прославе победу, кличући наизменично на турском и нашем заједничком језику који различито зовемо. Парадокс тешко да може бити већи: клицали су земљи која је хиљадама километара удаљена од њих и славили пораз државе у којој живе, а да већина њих није кадра говорити језик земље чију су победу славили док им је званични језик земље у којој живе матерњи. Штавише, њихов верски вођ, који све израженије политичке амбиције показује, рекао је јавно и без двоумљења да је навијао „апсолутно” за Турску. Није на одмет приметити да се све одвијало у међународном контексту притисака на Србију због Декларације о Космету.

Тужне су и забрињавајуће наведене чињенице. У овој политичкој заједници очевидно има грађана који је не доживљавају својом и који се у њој осећају несрећнима, па сваки њен неуспех доживљавају као сопствени тријумф. Разлози за то се превасходно налазе у колективним сећањима на страдања у ратовима, на привилегован положај муслимана у Османском царству и на осећај неравноправности неких Бошњака у Краљевини Србији, и Југославијама, без обзира на то да ли је овај осећај оправдан. Утолико су национално несвесни муслимани рашке области поступно, на основу супротстављености хришћанима српске националне припадности, и сами стицали националну свест кроз читав 20. век. На његовом почетку осећали су се Турцима, иако с њима нису делили језик, да би неки од њих постајали Срби, а већи део почео је, благодарећи и делању комунистичке елите СФРЈ, градити националну свест на основу конфесионалног идентитета. Напослетку, постали су Бошњаци током ратова за југословенско наслеђе деведесетих. Но, колико је тај идентитет променљив говори и чињеница да се врло лако могу поистоветити са Турском, вероватно зато што се ради о наследници Османског царства која стиче све више моћи и истиче неоосманске империјалне амбиције.

Па ипак, најмање што је народу на овом простору потребно, независно да ли се ради о Србима или Бошњацима, јесте заоштравање политичке ситуације. Држава Србија и њени политички вођи треба да учине све што је у њиховој моћи да поправе материјални положај становништва Санџака и да стално делима и речима доказују да су Бошњаци равноправни грађани Србије. Потребно је да интелектуална елита буде благонаклона према Бошњацима и трпељива према исламској конфесији, те да позива грађане Србије муслиманске вероисповести да долазе у Београд, Ниш и Нови Сад на студије, да им показују наклоност људи којима верска и национална припадност нису најважније у животу, већ се људскост и стручност цене изнад групних припадности. Такво држање елите могло би имати пресудан значај на ублажавање ставова ширих друштвених слојева. Средства масовног општења требало би да подстичу осећања судбинског заједништва, а никако не супротстављених интереса и вредности. Политика међунационалне трпељивости покојног премијера Ђинђића, као и бившег премијера Коштунице, донела је плода, јер некада ратоборни Сулејман Угљанин постао је разборит попут увек умереног Расима Љајића. Њих двојица воде национално и државно одговорну политику, иако једнога нажалост карактерише и прилична мера ауторитарности. Могуће је да ће се и муфтија Зукорлић бавити превасходно религијским стварима (јер сунитским верским великодостојницима иначе не пристаје демагошко бављење политиком) ако му држава приступи на начин који су Ђинђић и Коштуница својевремено умели показати. Но, још је важније да се грађанима Србије, без обзира на страначку, класну, верску и националну припадност, омогући што већа једнакост шанси за напредовање у привредном, културном и политичком животу. Тиме ће се утицај националистичке демагогије, ако не спречити, оно бар ослабити.

Уистину, ми смо браћа која најчешће нису свесна своје блискости, већ се умеју кадшто и мрзети зато што сматрају да је једна религија боља од друге; а неретко се нетрпељивост јавља и зато што Бошњаци сматрају да нису равноправни у привредном, културном и политичком животу са Србима. Међутим, ако нисмо способни, без обзира на верске и националне разлике, да се међусобно трпимо, уважавамо, па и да саосећамо једни с другима, трудећи се да сви грађани буду истински равноправни, онда не испуњавамо основне захтеве човечности и црно нам се пише. Бићемо лак плен јачих од нас, окретаће нас једне против других, манипулисаће нама као у последњих 20 година, па ћемо у међусобној мржњи показати и мањак основне интелигенције. Неће нам бити први пут, али то није никаква утеха.

Доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари16
8d588
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

iz Jocine birtije
Nije ova ideja bas za bacanje kaze Tosa dovesti muslimansku mladez da studira u Nisu Novom Sadu i Beogradu samo bi trebali prehodno da ispune jedan uslov Joca se unervozio koji i kakav uslov idiote kao koji Tosa se krevelji treba da prodju test dal su iskreno odgovorili na pitanje il su folirali koji test i kakvo pitanje Joci se vec trese glas prosto kaze Tosa treba da odgovore da su sada po dolasku na studije vise zavoleli Rusiju nego sto su do juce voleli Tursku.
Muharem Uzbezic
Kako da im se omoguci da zvanicno ucestvuju u kulturnom, ekonomskom i politickom zivotu Srbije kada im je Turska bliza?
Prosrpski Hrvat
Sve je to lijepo i razumno sto vi gospodine docente pisete, medjutim problem nije samo unutrasnji (i sami ste naveli u jednom pasusu u vezi deklaracije o Kosovu), cak bih rekao najmanje unutrasnji, nego se problemi uvoze sa strane, a sa takvim problemima i pristalicama koji te probleme podrzavaju je priznat ce te vrlo tesko naci zajednicki jezik i kompromis, jer njihov zadatak i nije rjesavanje problema nego stvaranje istih.
Петар Миловановић
Недавно је Слободна Европа емитовала полусатни прилог о проблемима у Рашкој области. Имао сам утисак као да је Гебелс главни уредник те станице или да сам у судници хашког трибунала на суђењу Шешељу или раније Милошевићу. На сугестивно питање новинара младим новопазарцима да ли Србију сматрате својом државом, сви су одговорили да је не сматрају, јер немају права и да држава недовољно улаже у тај крај, да је Турска њихова матица и да је она уложила до сада 18 милиона долара или 90 долара по становнику. Турска им је омогућила извоз јунетине на стотине тона, а они не могу да напуне једну хладњачу јунећим месом, па им крива држава што су неразвијени. У Србији има много сиромашних места (Куршумлија, Трговиште, Босиљеград, Бабушница, Бела Паланка, Сврљиг, Зајечар, Бор, Неготин, Соко Бања), па нико од њих не тражи аутономију и не зове турке у помоћ. Рекоше да у Турској има 2-5 милиона бошњака, па ако наших 200.000 бошњака траже аутономију, у Турској би требало да имају бар 10 таквих области.
zoran sladakovic
kao sto je genijalni isak asimov rekao da nikakav visi duh nece pobijediti nacionalizam i regionalizm..i zato skromno predllazem da pricamo,pregovaramo..mi smo svi isti ljudi..jos je nesto zanimljivo-kako to da u novonastalim drzavama bivse jugoslavije niko od nacionalnih manjina se ne osjeca bezbedno,i moli boga da izgubi reprezentacija ,njegove drzave"!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља