среда, 16.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:03
БЕОГРАДСКИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ (1)

Како је рођен Џез фестивал (1958-1970)

понедељак, 04.10.2010. у 22:00

Покушај састављања мале историје догађаја старог скоро четири деценије, са оскудним press clippingom и фрагменталним сећањима некадашњих организатора, новинара и публике представља незахвалан, али изазован посао. Колико год труда уложио, хроничар нема право да мисли да је достигао апсолутну истину, већ мора да моли архиваре и сведоке да својим документованим сугестијама поправе постојећи рукопис.

Једна земља која се географски и политички нашла између Истока и Запада добила је привилегију да буде Источни прозор у Западни свет, а да је дуго задржала сву наивност и невиност. Док су нас посећивали Ђина Лолобриђида (Gina Lollobrigida), Алфред Хичкок (Alfred Hitchcock), Ела Фицџералд (Ella Fitzgerald) и Луј Армстронг (Louis Armstrong), мислили смо да је то нормално, доживљавајући своју земљу као део света и свој град као метрополу, а да нисмо били потпуно свесни шта нам се дешава. И док је развијени свет увек форму стављао бар у исту раван као садржај, овде се форма веома мало поштовала, посебно ако би био постигнут задовољавајући садржај.

Београдски џез фестивал је пун таквих примера. Осим у случају првих издања када је био филијала Newport Jazz Festivala (што значи да су сви битни трошкови били покривени иностраним новцем), фестивал је увек до последњег дана водио донкихотовску битку обезбеђивања буџета за планирани програм. Списак учесника се понекад мењао у последњи час, после штампања програма. С друге стране, ни данас није јасно како се десило да 1979. године буде прескочен 9. и буде најављен 10., јубиларни, фестивал, па да потом више нико не оспори ново бројање све до обнављања фестивала 2005. године. Десило се, коначно, да се у архиви ТВ Београд затури гомила снимљеног материјала због очајно вођене евиденције (нпр. снимак The Giants of Jazz из 1971. године скупљао је годинама прашину међу полицама у Кошутњаку пошто нико није ни помишљао да провери траку заведену под необећавајућим насловом „Повратак џезу“), али и да се гомила трака пресними због немаштине и „важнијих потреба“. Но, шта је ту је. Још увек има довољно сачуваних факата да се некако сложи прича...

Први Newport Jazz Festival у Београду одржан је од 31. октобра до 3. новембра у Дому синдиката. Ова манифестација представљала је кулминацију једног циклуса у раду Дома омладине, где су се од првих дана затекли људи са јасним афинитетом према џезу, било да су у кући били формално запослени, као уредник програма Милан Шевић, било да су кућу осећали као трећи дом, попут тадашњег новинара Танјуга Александра Живковића. „Дом (омладине) је“, како је касније писао Светолик Јаковљевић, „преузео штафету џеза од Удружења џез музичара, које је, основано 1953., било главни чинилац у џез догађањима ранијих година.“ У мају 1968. године опробана је Велика дворана Дома омладине, програмом „Џез и лирика“, којом приликом су своју поезију казивали Матија Бећковић и Брана Петровић, у пратњи квинтета Института за џез из Граца. Потом су организовани спорадични концерти уметника из иностранства, у оквиру програма „Подијум џеза“. Када је крајем 1969. године у Београд дошла Сара Вон (Sarah Vaughan) – која је умела да препозна глад публике и одлучила да, иако незадовољна звуком, не напусти салу већ мирно заврши концерт без помоћи озвучења – било је јасно да је Београд зрео да добије прави фестивал џеза.

Семе сарадње продуцента Џорџа Вина (George Wein) и америчког Стејт департмента у погледу промоције џеза у земљама Источног блока и у Југославији, посејано је још 1958. године. Вин је тада посетио Југославију, Пољску, Мађарску, Румунију и Чехословачку, како би саставио најбољи интернационални бенд са ових простора за наступ на његовом Newport Jazz Festivalu. Првобитно је желео да бенд назове Tower of Babel (Вавилонска кула), али се потом одлучио за конвенционалније и мање интригантно име Newport International Youth Band. После успешног наступа, Стејт департмент се заинтересовао за овај пројекат и предложио Вину да одведе састав на Светски сајам у Бриселу, прихватајући покривање свих трошкова.

Током шездесетих година, џез се нашао као посебно погодан уметнички аспект за различите политичке циљеве америчког председника Ричарда Никсона (Richard Nixon) и његовог државног секретара Вилијема Роџерса (William Rogers). У земљи, помагање џеза означавало је борбу за права Афроамериканаца, посебно значајну у годинама после атентата на Мартина Лутера Кинга (Martin Luther King), 1968. године. Исте године, немири у земљама Источног блока повољно су утицали на отварање народа ових земаља према Западу. Коначно, пропаганда музике и џеза као стила који лако пробија етничке границе, могла је да представља својеврсни баланс ратним дејствима на Далеком истоку. А посредно, Сједињене државе су имале план да преко културног отварања путем џеза, заправо отворе врата новом тржишту. Двојица водећих политичара били су, свакако, прави људи за овакве акције: Никсон је волео џез и помало свирао клавир, а Роџерс био познат по залагању за људска права, још из времена када је у Ајзенхауеровој (Eisenhower) администрацији радио у министарству правде.

Потребно је још било да се Стејт департмент одлучи на обимнију сарадњу са приватним сектором, што се није често практиковало. Коначно, на иницијативу Марка Би Луиса (Mark B. Lewis), директора бироа за едукативне и културне презентације, под изговором смањивања владиних трошкова, Стејт департмент је прихватио партнерство са фирмом Festival Productions.

Newport Jazz Festival је припадао групи конвенционалних фестивала, који нису били омиљени међу побуњеницима попут Чарлса Мингаса (Charles Mingus), Мајлса Дејвиса (Miles Davis) ili Орнета Колмена (Ornette Coleman). Занимљиво је, међутим, да је већина тих побуњеника радо прихватила да под фирмом „Newport Jazz Festival“ оде на далеки пут европског Истока. Као никад раније, ка истом циљу је конвергирао интерес Стејт департмента, музичара и публике.

Прва турнеја организована је 1970. године. Првобитно је међу учесницима био планиран пијаниста Бил Еванс (Bill Evans), али је ухваћен на аеродрому Kennedy и, потом, оптужен због поседовања хероина, па је уместо њега у пакет ускочио Ерл Фата Хајнс (Earl Fatha Hines). Хајнс је прво наступио у Букурешту, а потом се у Београду придружио Чарлсу Мингасу и Анити О Деј (Anita O’Day). Два месеца раније, Политика је под насловом „Њупорт џез фестивал у Београду?“, писала о понуди Вина „Београду, Дому омладине и импресарију Александру Живковићу“. Ипак, за почетак је одржан само један концерт са три учесника, као први корак пред амбициознији подухват.

Концерт у Београду најављен је за 6. новембар, као „Концерт са Њупорт џез фестивала 70 – највећи концерт џеза икада одржан у Београду!“. У огласу тог наслова објављеном у Политици 3. новембра стајало је да ће у Великој дворани Дома синдиката наступити Анита О Деј, Трио Била Еванса и Квинтет Чарлса Мингаса, да би већ следећег дана у новом огласу уместо Трија Била Еванса стајало „Earl Hines Quartet sa voc. Narva Josie“. Овај дан остаће заувек у сећању Драгутину Гути Грданичком, легендарном водитељу програма на Београдском џез фестивалу, као и нека лимузина, у којој се возио улицама Београда са Џорџом Вином и Анитом О Деј. Дворана је била испуњена до последњег места (1700 људи), а потом су наредних дана емитовани снимци на радију и телевизији. У организацији, Festival Productions су сарађивали са Домом омладине Београда и Александром Живковићем. Вин се уверио да у Београду постоје партнери са којима може да сарађује и интересовање публике за музику коју жели да представи. Фестивал је могао да почне.

(наставиће се...)

Војислав Пантић


Коментари1
544e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

rodoljub davidovic
To nije "Miles Devis & Yamaha group" kao sto kazete u tekstu, nego je to "Miles Davis Group". Yamaha je samo deo ozvucenja koje je Dejvisova grupa koristila na turneji 1973. god. Istu gresku je, svojevremeno, napravio Milan Vlajcic u svom prikazu tog Majslovog koncerta u Beogradu (objavila "Politika" novembra 1973. godine).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Џез специјал / Историјат фестивала
Историјат фестивала
Историјат фестивала

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља