четвртак, 21.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

О државним и приватним лекарима

Аутор: Зоран Радовановић,професор универзитетауторак, 05.10.2010. у 22:00

Наредних дана у скупштинску процедуру улази предлог закона који се компликовано зове, а односи се на остваривање здравствене заштите. Основни разлог за доношење овог кратког закона од неколико чланова је враћање права здравственим радницима запосленим у државној служби, датог 2005, а делимично ограниченог 2008. године, да заснивају допунски радни однос било у државним било приватним здравственим установама. На први поглед, реч је о уставном праву грађана да бирају где ће и колико ће радити, али се, у суштини, легализују вриштећи конфликт интереса и голема неправда. Наиме, здравствене раднике у радно време треба да плаћа држава, а по подне и увече –пацијенти. То потезање „две сисе” с пуно основа се пореди са иначе незамисливим правом тужиоца да истовремено буде бранилац оптуженоме или с правом судије за прекршаје да додатно зарађује као полицајац.

Као образложење закона званично се нуде четири разлога од којих ниједан не би могао да издржи озбиљнију критику. Наводна тежња за обезбеђивањем „доступне здравствене заштите свим грађанима” законом се претвара у своју супротност јер се корисници услуга, према свом имовном стању, деле на оне којима је та заштита више или мање доступна. Тиме се поништава основни постулат правичности који је у везиса једнаком доступношћу здравствене заштите свим грађанима.

И други аргумент, „смањење листе чекања”, носи јак печат социјалне дискриминације. Чекање се, без сумње, скраћује за оне који то могу себи да приуште, али би сиротиња од тога индиректно видела користи само ако продуктивност у преподневним часовима не би била угрожена потребом здравствених радника да чувају снагу за своје поподневне обавезе. Привидно логично звучи трећи разлог „обезбеђивање услова пацијентима за шири избор”, али се поставља питање: којим пацијентима? Има ли смисла оглушивати се о принципе социјалне правде због танког привилегованог слоја који би право ширег избора уживао по, могло би се рећи, представничком принципу, у име осталог становништва.

Споран је и четврти аргумент, „обезбеђивање услова за ангажовање већег броја сада запослених здравствених радника” у својој или некој другој установи. Зар није разумније отворити врата незапосленим стручњацима које школе и факултети образују у знатно већој мери него што систем може да их прихвати?

Свака етичка, политичка и економска маглина попут овог закона обично се, попут рицинусне пилуле, увија у зашећерене високопарне фразе, па представници власти тврде како се мора „омогућити нормалан рад лекара на нивоу сарадње приватне и државне праксе, онако како је то свуда у Европи”. Лепо звучи за лаичко читалаштво јер се на први поглед не препознаје сва вишеслојност подвале. Какав је то „нормалан рад лекара” када своје пацијенте, који су деценијама уплаћивали здравствено осигурање, ставља пред дилему или да чекају месецима на преглед или да дођу и плате услугу која је требало да буде бесплатна? Какав је то ниво „сарадње приватне и државне праксе”, ако је једносмеран јер нема говора да приватни лекар, по аналогији, користи услуге државних установа за пружање својих услуга? Посебно је бесмислено позивање на праксу у Европи, јер смо ми једина земља која служи као јединствен пример анахроног односа према приватној пракси коју, за разлику од свих осталих, упорно одбијамо да под једнаким условима интегришемо у здравствени систем.

Јасно је да цео овај законодавни каламбур неминовно води даљем опадању мотивације државних лекара за ангажовањем у радно време и, следствено, смањењу продуктивности. Уз то, отежава се прилив „свеже крви” у једну пословично окошталу и, у целини узев, прегломазну, а недовољно ефикасну структуру, какву чини наш здравствени систем. Корупција се легализује за неке ванболничке услуге, јер их корисник јавно плаћа из свог џепа (директно подмићивање, и даље остаје за озбиљније хоспиталне интервенције). Тиме се фонд растерећује дела финансијских обавеза, јер их преноси на грађане, али се сиротињи још више смањује доступност здравствене службе.


Коментари5
77934
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Снежана Аврамовић
тешко само пацијентима.Мислите да ће нас приватни сектор усрећити.Тек ту је проблем,јер га нико не контролише.Проблем посебно настаје када дође до лекарске грешке.Господин Сремац,чије коментаре посебно ценим јер је објективан,добро зна да Стоматолошка комора више не постоји.Пацијенти немају никакву заштиту ,а о праву на друго мишљење које пацијенту по закону припада,да не говоримо.Тек тада се пацијент нађе у зачараном кругу неуспостављања дијагнозе.Услуге у приватном сектору нису јефтине.Замерају нам пријатељи из земаља из нашег окружења то:свугде Министар здравља служи народу,само у Србији народ служи министру!Желим Вам свима пуно здравља!
Suzana G.
radim u zdravstvu i svaki dan se suocavam sa malo je reci NELOGICNIM raznoraznim procedurama i kojekavim pravilima koje Blagi Bog zna koju svrhu imaju..Ustvari imaju , da se pacijentu sve smuci , i da lepo digne ruke i ode i privatno sve zavrsi..Sto ja i svi koji nemaju vremena u zivotu (jer rade) zapravo na kraju uvek uradim..To isto "besplatno "zdravstvo je besplatno ..da ..kako da ne..Pa gde god da odes samo time sto ces reci kako se zoves i koga trzais iste sekunde ti traze participaciju ..ZASTO ? 100 din ovde , 50 din tamo ..i na kraju vecinu lekocva koje ti prepisu MORAS da KUPIS ..I sta je tu besplatno???? Ljudi DOSTa laganja..Muka mi je da me svuda lazu kao da sam blago receno bez mozga.. Ovako znas da sve moras da platis pa ko u Americi ..Koliko para toliko muzike..A nekad i manje. Toliko SISTEMA zdravstvenih po celoj Evropi koji fenkcionisu bez premca decenijama , samo mi stalno nesto IZMISLJAMo jer to PRE nas niko nije radio...MA DAj...DOKLE!!!?????
dr ciki
Lucidan tekst sa tacnom dijagnozom. Inace, ovi koji opravdavaju legalizaciju konflikta interesa u zdravstvu za sve imaju opravdanje. Ispada da su zapravo pacijenti krivi za korupciju lekara!?
Branislav Kardašević
Sremac Bravo Profesore. Vi ste jedan od retkih Profesora u zdravstvu Srbije koji ovako razmišlja. U potpunosti se slažem sa Vašim viđenjem stanja u zdravstvu. Vama nije na prvom mestu zarada od "projekata", prepisivanja za novac "novih" lekova, "cpecijalnog tretmana" u bolnici( opet uz novčanu nadoknadu) , ekstra zarada na "edukacijama" udaranjem pečata na potvrde i pričanjem o medicini, za koje se, već, prima plata od države. Drago mi je što ste o ovome govorili i u potpunosti Vas podržavam.
паја патак
Непријатно – али непобитно: Србија са јадним БНП-ом, вишеструко мањим од развијених земаља ЕУ, не може да пружи здравствену заштиту свим својим грађанима на савременом нивоу и у жељеном обиму. Тачка! У таквој земљи, у чијим свим друштвеним областима (школство, здравство, државна управа, судство) нису на цени ред и савесни рад, цветају корупција, непотизам и инертност. Неминовно, постоји тенденца оних који себи могу да дозволе нешто више и квалитетније (у овом случају квалитетнију здравствену заштиту), да то и остваре (и остварују, без обзира на све) – и ту не помаже никакво позивање на етику, социјалну праведност, итд. Обичном осигуранику не преостаје ништа друго него да се подвргне свим лишавањима и понижавањима које му систем пружа (згрозио сам се када сам прочитао кроз шта све родитељи деце којима се преписују наочари морају да прођу). Аутор – и сам чедо тог болесног друштва мора знати: опоравак и увођење реда само у једном његовом сегменту (здравству) је илузија.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља