субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 06.10.2010. у 22:00 Мишa Ђурковић

Битка око Ирана

Дешавања око Ирана већ почињу да личе на мексичку сапуницу. Чини се да Американци и Енглези никако не могу да се смисле хоће ли га и кад више бомбардовати. Израел постаје нервозан до те мере да премијер Нетанијаху најављује како ће на крају, ако остали одустану, они сами предузети „превентивно“ бомбардовање нуклеарних постројења у Ирану. Шта се у ствари тамо дешава?

Иран је у геостратешком погледу једна од најважнијих држава на Блиском истоку. Ова исламска република која баштини вишемиленијумску традицију састоји се од седамдесет милиона углавном шиитских муслимана и ужива велико поштовање у читавом исламском свету. Иран је једна од најважнијих земаља у такозваном ободном појасу између сфера утицаја Русије и Англо-Американаца. Није случајно што је 1943. чувена конференција тројице лидера одржана управо у Техерану.

Значај Ирана пропорционално расте са повећањем глобалне глади за енергентима, чему највише доприносе и даље застрашујуће кинеске стопе раста. У Ирану се налазе огромне резерве гаса. Многи тврде да читав западни пројекат гасовода „Набуко” зависи управо од ових резерви, па се стога појачано присуство Американаца на тим просторима у последњој деценији тумачи потребом да се једно од енергетски најбогатијих подручја на свету стави под директну контролу.

Иран, међутим, већ годинама ради на освајању нуклеарне технологије. Иако у Техерану инсистирају на чињеници да се све то одвија у мирнодопске сврхе, досадашња искуства показују да је мали корак потребан до преласка на војну употребу. А када се то деси, Северна Кореја то добро илуструје, таква држава стиче пуни суверенитет и свака оружана акција постаје апсолутно искључена. Иран би након инсталирања нуклеарног оружја постао војно недодирљив, и с друге стране био би једна од најдоминантнијих сила у овом важном региону.

Власти Израела, САД и Британије су више пута истицале да је такав развој догађаја неприхватљив. Стога већ годинама покушавају да преко међународних организација и глобалног јавног мњења изврше притисак на Иран да престане са развојем нуклеарне технологије, или да у потпуности отвори своја постројења за надзор од стране УН. Пошто власти Ирана не желе у потпуности да испуне такве захтеве, пролетос им је уведен нов пакет економских санкција. Председник Ахмадинежад одговорио је на то оптуживши Американце да су сами изрежирали дешавања од 11. септембра.

Према неким изворима, планови за напад на Иран направљени су још пре четири-пет година и ова опција је очигледно све време на столу. Дешавања око прошлогодишњих превремених избора за председника Ирана показала су, међутим, да су западњаци покушали да проблем реше неком врстом обојене револуције какве су се раније дешавале у Србији, Украјини или Грузији. Такозване реформске снаге окупиле су се око председничког кандидата са ореолом умереног националисте Мусавија, подигнута је читава мрежа невладиних организација, а појавила се и некаква верзија „Отпора“. Иако је Ахмадинежад освојио скоро дупло више гласова од Мусавија, опозиција је покушала да уличним протестима оспори резултате и наметне свог кандидата. Цела акција је окончана неуспехом, иако су владе САД, Британије и ЕУ упутиле протесте и тражиле понављање избора. Занимљиво, режими у Кини, Русији, Бразилу одмах су честитали Ахмадинежаду. Савет чувара револуције највише је за унутрашњу дестабилизацију оптуживао управо Британце док се глобална јавност подсећала како су они и Американци пре пола века већ направили пуч против тадашњег премијера Мосадека.

Додатне компликације изазвала је недавна одлука Русије да обустави већ договорену испоруку наоружања Ирану, која укључује и ракетни систем С-300 као најбољу заштиту од ваздушних напада. Слична одлука руског врха 1999. олакшала је НАТО-у бомбардовање СРЈ. Док се руски режим позива на поштовање санкција, стручњаци спекулишу о стварним мотивима: чују се аргументи од оног да ни Русима не одговора још једна исламска нуклеарна сила у региону, али им одговара даље заглављивање Американаца и скок цена нафте, до тврдње да они и Запад полако деле свет на интересне сфере и да се једни другима не мешају у зоне надлежности.

Ако је све тако зашто Американци оклевају? Одговор најпре треба тражити у њиховој унутрашњој политици. Иако су лобији Израела, нафташа и трговаца оружјем у Америци веома јаки, опозиција је сваким даном све снажнија. Преко покрета Чајне партије буди се класична америчка десница која тражи резање потрошње и сређивање домаћих финансија. Уосталом, најзадуженија земља на свету не би смела да отвори и трећи фронт. Овој авантури се стога противе и Пентагон и обавештајни кругови. Указује се и на страшне ефекте по цену нафте, дестабилизацију Ирака, узбуркавање читавог исламског света итд. Сукоб између ове две струје у Америци добија на жестини и од његовог исхода ће вероватно зависити и одлука о судбини Ирана.

виши научни сарадник, Институт за европске студије

Коментари25
b95fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mišljenje drugih
Мајкл Косудовски, почасни професор Универзитета у Отави и директор Центра за истраживање глобализације, каже: 'Сједињене Држве и њени савезници прете Ирану нуклеарним оружјем, и оправдање за то је непостојеће иранско нуклеарно оружје, а повод је да Иран представља претњу светском миру'.
Марко Нинковић
Браво доктор Ђурковићу, Најзад један прави аналитички текст о стварним разлозима претњи нападу на Иран. Пре тридесетак и више година сретао сам колеге из Ирана, на скуповима о коришћењу нуклеарне за производњу електричне енергије, који су ми говорили да се Иран припрема за градњу нуклеарних електрана да би уштедео расположиве резерве фосилних горива. Ви наводите да Иран поседује огромне количине гаса и да је то, прави разлог претњи Ирану бомбардовањем. Додаћу овој тврдњи још један сличан податак, који се не односи само на Иран. Наиме, према савременим сазнањима Средњи исток располаже са резервама нафте које су три пута веће него у преосталом свету, десет пута него у Северној Америци и око тридесет пута него у Европи. Када се то зна, није тешко закључити зашто рат непрекидно траје у том делу света, на несрећу његовог становништва. Тероризам није узрок већ последица рата. Дакле ратује се за нафту и гас а не наводно, људска права и демократију.
Banaćanka Objektivna
Kad Ameri krenu na Iran, Srbiji će svanuti!
dragan lucic
Poznajem mnogo Iranaca, mladjih, njihovih "otporasa", i starijih koji su mnogo oprezniji u zakljucivanju. Ovi prvi zameraju Ahmadinedzadu izmedju ostalog sto prodaje gas ispod cene ne bi li pridobio politicke saveznike. Istina, ali ja im kazem on prodaje deo gasa. Ako i kad ga srusite uz americku pomoc, onda cete sav gas dati ispod cene, tj po ceni koju vam ameri odrede.
Милован Р.
Недавно сам гледао један интервју који је Ахмадинежад дао америчкој националној телевиѕији приликом његове посете Уједињеним Нацијама. Говорио је беѕ белешки читав сат и на мене је оставио утисак једног веома добро информисаног и интелигентног човека. Да ли је он стварно велики исламиста и верник, из тог интервјуја се није могло закључити. Веома логичан човек.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља