субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 06.10.2010. у 22:00

Сутра почиње Октобарски салон

Селија Прадо

Овогодишњи, 51. Октобарски салон отвара се сутра у 19 часова у згради која је додељена Музеју града Београда (Ресавска 40б), односно у просторијама некадашње Војне академије. Међународна изложба, на којој ће бити највише видео радова насловљена је „The Night Pleases Us” односно „Ноћ нам прија”. Реч је о цитату преузетом из дуже реченице аутора „Лавирината” Х. Л. Борхеса. „Не могу да пролазим кроз предграђа под окриљем ноћи, а да не мислим о томе да ноћ нам прија јер потискује детаље на исти начин као и наше сећање.” Концепцију Октобарског салона објашњава у разговору за „Политику” кустос из Шведске Јуан Пусет који је Салон осмислио у сарадњи са Селијом Прадо.

– На ноћ гледам као на метафору, тамни прелаз из сенке ка светлу, ходник поимања, време у коме се понекад присећамо заборављених детаља... дубоко утонулих у несвесно. Када ти детаљи постану наглашени, реконструкција чињеница коју обавимо утиче на слику претходно формирану у нашем сећању. Како се сећати, такође се може посматрати и као питање тога шта неко бира да заборави, што је како индивидуалан тако и универзалан механизам. У Борхесовом есеју даље се тврди да појединачна искуства бивају коригована даљим током догађаја и потом премештена у сећања на начин на који су то показали многи од учесника овогодишњег Октобарског салона. Нас кураторе занима флуктуирајућа граница између самосталности и зависности у друштву у целини, у недавној прошлости. Поред тога, много нам значи што је за одржавање овог Октобарског салона први пут свима дозвољен приступ у нешто што је раније била војна имовина. Употреба овог простора, сходно концепту, тиче се промене историје, личних сећања и наде. Невероватно смо срећни што нам је омогућено да ово место употребимо за изложбу, простор као простор је фантастичан. Ова изложба нанела је још један слој живота на ову грађевину, кажу кустоси.

По речима кустоса, радови су концентрисани у један простор, нису распарчани по целом граду, због жеље да Салон буде доступан. „Циљ нам је да продубимо разумевање рада сваког од уметника, радије него да повећамо број учесника, а понекад и да изложимо по два рада неког од уметника. Групна изложба постављена je готово као серија индивидуалних представљања. О уметничким радовима разговарали смо као о спонама које омогућавају нове начине комуникације. Стога је дело Аерноута Мика „Жртвено јагње” (Scape Goat) настајало паралелно са ратом у Југославији током 90-их. То и јесте суштина поезије и драме , да нам се обраћају на другачијем нивоу од свакодневног говора. Поготово у комплексним односима који се манифестују у грађанском рату. Или у случају Амара Канвара који је веома пажљиво пратио рат на Балкану док је стварао „Сведочења муња” (Lightning testemonies), дело које је описивало ужасне догађаје који су се одиграли на индијском потконтиненту. Уметност може да буде начин да видимо да припадамо ширем, глобалном, контексту. Није реч о именовању или дефинисању, већ о проналажењу нових назива и другачијих погледа. Реч је о измештању истина и отварању могућности да се схвати да постоји више начина разумевања. У извесном смислу, то је управо оно што је представио Тим Ецелс у свом новом раду „Језик ноћи” (Night Language). То је нови вид комуникације, непрозиран и делом апстрактан, који реагује на место одржавања изложбе”, објашњава Јуан Пусет.(/slika2)

Будући да наши саговорници долазе из Шведске, стабилне земље без конфликата, занимало нас је шта би у тој земљи чинило проблем колективног сећања.

– Историја се континуирано преправља. Нова истраживања и нова сагледавања мењају начин на који доживљавамо стварност и стога утичу и на то како се присећамо или како тумачимо прошлост. Боља спознаја центара моћи и односа полова, за резултат имају то да на прошлост гледамо из потпуно новог угла. Занимљиво је рећи да двадесет одсто популације данашње Шведске води порекло из других земаља, што такође доноси нове начине сагледавања вредности.

На питање колико је делотворна улога уметности у саопштавању ствари које би требало да знамо, Пусет и Селија Прадо одговарају да улога уметника никада није била да буде политичар. „Уместо да даје одговоре, уметник има улогу посматрача, који коментарише и поставља питања. Увек имамо поверења у поетски и емотивни утицај уметничких дела. Надам се да ће овогодишњи салон отворити визуелна врата низу индивидуалних интерпретација. Простор између публике и приказаних радова је такође део приређивања изложбе. Амбасада Шведске у Београду је покренула програм размене између Србије и Шведске по питању образовних активности. У сарадњи са овим програмом одржаћемо ’вежбе’ које се односе на рад са публиком”, кажу кустоси Октобарског салона, додајући да би желели да сваки посетилац изложби приступи отвореног ума и да изложбу напусти обогаћен нечим новим.

М. Ђорђевић

------------------------------------------------

Познати као водичи

Једна од новина овогодишњег Октобарског салона јесте да ће посетиоце кроз изложбу водити, осим кустоса, и познате јавне личности. Између осталих, то су редитељ Стефан Арсенијевић, театролог Јован Ћирилов, драматург Маја Узелац…

Коментари2
f40ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jovan jovan
...ja zaista ne razumem kome ovo sve treba i koliko ce ljudi pogledati Salon. Secam se da je pre 6 ili 7 godina u Narodnom muzeju bila izlozena strana kolekcija iz fonda muzeja i da su ljudi stajali u redu koji se protezao do pola Trga Republike da bi videli izlozbu. Sa Salonom to nece biti slucaj, niti to iko ocekuje, ali ovo je zaista postala "salonska" prica uskog kruga ljudi. To je zaista lose, a traje vec previse dugo i posledice se osecaju.
pitanje gradu Beogradu
Zasto su selektori stranci u gradskoj manifestaciji? Jel to mi nemamo dovoljno umetnika ili je nesto drugo u pitanju?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља